Кучевишки манастир

Кучевишки манастир је православни манастирски комплекс из 14. века, у подножју Скопске Црне Горе.

Кучевишки манастир

Манастир је смештен у близини села Кучевиште, на висоравни у долини Кучевишке реке.

ИсторијаУреди

Манастирски храм је посвећен светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Изграђен је у 14. веку, по узору на храмове Свете Горе. Време изградње храма и оснивања манастира је између Маричке битке (1371.) и Косовске битке (1389). Фрескописана је 1591. године, када је постављен и иконостас. Од иконостаса је сачуван само крст.[1]

Манастир се налази покрај реке Кучевишке, северозападно од истоименог села. Задужбина је српског жупана Уроша II око половине 12 века. Мада новија истраживања су довела ову тврдњу у питање јер је историчар Б. Тодић у свом раду "Када су саграђени Свети Арханђели код Кучевишта" поставио теорију да су саграђени половином 16. века у време архиепископа охридског Прохора[2]. Црква је од тесаног камена и нешто стародревно печене цигле. На средини храма је "труло" (кубе) некад покривено оловом. Касније је остала само ћерамида на црквеном крову (1899). Имала је 1899. године два звона: мање и веће. Јеванђеље опточено црвеном кадифом је цркви приложио око 1890. године архимандрит Фирмилијан. Око цркве са три стране су монашке келије, а на северо-источној страни је чардак подигнут. "Све је то од слабог материјала и неоправљено" (1899). Посед манастирски чине и три воденице, као и чифлук (салаш) са кућом на крају села Кучевиште. Манастир има ораће земље на хиљаду шиника (100 товара), коју делом обрађују и сељаци давајући му трећи део. Ту је и 500 мотика манастирског винограда и пространа шума, слабо сачувана. На ливадама манастирским где пасе бесплатно и сеоска марва, држи манастир 79 својих грла стоке. Манастир је издржавао - хранио манастирске момке, службенике и пуке сиромахе међу којима и душевне болеснике и богаље - њих 20. Манастир је у целини са скромним приходима, а у много чему па и најосновнијем оскудева. Настојатељ је 1899. године стари јеромонах Герман, који сам живи у једној просторији чардака.[3]

Манастир током 19. века доживљава свој препород, када постаје богословски центар са богатом библиотеком и вредним архивом. Током Балканских ратова 1912. године манастир је остао без монаштва.

Године 1926. боравио је у Београду и имао пријем код краља Александра, јеромонах Сергије Јокић. Јокић је био старешина манастира Св. арханђела Михајла, али и "дугогодишњи четник и национални радник на Југу".[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Манастир Св. Архангел[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 02. 04. 2015. Приступљено 27. 03. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Б. Тодић, Када су саграђени Свети арханђели код Кучевишта?, Патримониум. МК 6/11 (2013) 173–184.
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Политика", Београд 1926. године

ИзвориУреди