Куњски рејон

Општински рејон у Псковској области Русије

Куњски рејон (рус. Куньинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем југоистоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Куњски рејон
Куньинский район
Грб
Грб
Положај
Около д. Сидорово - panoramio (3).jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектПсковска област
Админ. центарКуња
Статусопштински рејон
Оснивање1. август 1927.
Површина2.621,4 km2
Становништво2016.
 — број ст.9.301
 — густина ст.3,55 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је варошица Куња.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 9.301 становника, или у просеку око 3,55 ст/км².

ГеографијаУреди

Куњски рејон смештен је на крајњем југоистоку Псковске области. Обухвата територију површине 2.621,4 км², и по том параметру налази се на 10. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Великолушког рејона на северу и северозападу, односно са Усвјатским рејоном на југозападу. На истоку су Торопечки и Западнодвински рејон Тверске, односно Велишки рејон Смоленске области на југу.

Рељефом рејона доминирају бројна мања брда моренског порекла и бројна језера глацијалног порекла. Оба најдоминантнија облика рељефа формирана су под утицајем ледничких морена пре око 12.000 година.

У хидролошком погледу територија Куњског рејона подељена је између сливова Неве на северу, и Западне Двине (која чини део границе према Тверској области на југу) на југу и истоку. Најважнија река у сливу Неве на овом подручју је река Куња, лева притока Ловата, док је најважнији водоток у сливу Западне Двине река Усвјача.

Међу бројним језерима димензијама се издвајају Двињ-велинско и Жижичко језеро који су после Чудско-псковског језера највећа језера на тлу Псковске области. Већа су још и Усминско и Ордосно језеро.

ИсторијаУреди

Куњски рејон успостављен је 1. августа 1927. године као административна јединица тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. укључен је у састав Западне области са седиштем у Смоленску, да би потом 1935. постао делом Калињинске области. Потом је рејон укључен у састав Великолушке области 1944. године, да би након њеног распуштања 1957. ушао у састав Псковске области у чијим границама се и данас налази.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 10.277 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 9.301 становника (1,44% рејонске популације), или у просеку тек око 3,55 ст/км².[2] По броју становника Усвјатски рејон се налази тек на 17. месту у области и најређе је насељен рејон у целој области. У административном центру рејона варошици Куњи живи нешто мање од трећине од укупне рејонске популације.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
36.639 27.682 21.412 17.737[3] 12.928[4] 10.277[1] 9.301*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровао је укупно 260 села (од којих је њих 49 било без становника, а у 63 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 сеоске и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је варошица Куња.

СаобраћајУреди

Северним делом рејона пролази аутопут и железница од националног значаја која повезује Москву са прибалтичким земљама, те аутопут на релацији Санкт ПетербургПолацк. Преко рејонске територије, у дужини од 32 километра пролази и деоница нафтовода Сургут—Полацк.

ЗанимљивостиУреди

  • У селу Карево на североистоку рејона родио се 1839. један од најпознатијих руских композитора Модест Мусоргски. У суседном селу Наумово где је породица чувеног композитора имала имање године 1968. основан је музеј посвечен великом композитору. У музеју се сваке године традиционално организује фестивал руске народне године.
  • У селу Клин на северу рејона је 1865. рођен московски и све руски патријарх Тихон (световно Василиј Белавин).
  • На северној облаи Жижичког језера налази се археолошки локалитет Жижец из XI века.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала на датум 16. 04. 2016. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди