Отворите главни мени

Кућанци су насељено место у општини Магаденовац, у Славонији, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Кућанци
Crkva Sv. Petra i Pavla, Kućanci.JPG
Православна црква Св. Петра и Павла и споменик палим борцима НОВЈ и жртвама фашизма у центру Кућанаца
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
ОпштинаМагаденовац
Становништво
 — (2011)513
Географске карактеристике
Координате45°39′18″ СГШ; 18°08′08″ ИГД / 45.655091365399635° СГШ; 18.1355960399412° ИГД / 45.655091365399635; 18.1355960399412Координате: 45°39′18″ СГШ; 18°08′08″ ИГД / 45.655091365399635° СГШ; 18.1355960399412° ИГД / 45.655091365399635; 18.1355960399412
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина93 м
Кућанци на мапи Хрватске
Кућанци
Кућанци
Кућанци на мапи Хрватске
Кућанци на мапи Осјечко-барањске жупаније
Кућанци
Кућанци
Кућанци на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број31542 Магаденовац
Позивни број+385 31

ИсторијаУреди

Кућанци су за вријеме Османског царства били српско село, али су његови становници за вријеме аустријско-турског рата (1683-1690) пребјегли у Хрватску, а око 1688. су се вратили у своје село. За вријеме Турака било је у Кућаницма 20 српских кућа, а 1702. било их је свега 16. Њихови су домаћини били: Лаза Милићев син, Петар Илијин син, Грујица Марић, Митар Марковић, Вуковој Станковић, Вукашин Огњановић, Татомир Шугић, Вукоман Јовановић, Михаило Југовић, Радосав Лекић, Вукоман Драговолић, Вукоман Радмановић, Милиша Новковић, Секула Ногић, Вукоман Вујицин син, Марко Савић. Број српских кућа је и даље растао, те их је 1755. било 46.

Кућаници су тада већ имали своју дрвену цркву св. Георгија, која је троносана 19. септембра 1748. године. Дрвену цркву је 1828. замијенила зидана црква св. Петра и Павла, у којој је 1888. иконостас израдио Илија Димитријевић. Ова црква минирана је у децембру 1991. године. На комеморативном скупу одржаном 18. новембра 2009. у Кућанцима, поводом смрти патријарха Павла, најављена је обнова ове цркве уз помоћ донација Срба из Хрватске, те претварање цркве у спомен-дом.

У парохију кућаничку спада и село Кравље у које је након 1918. насељено 35 српских породица, Брезовица у којој је 1929. било 13 кућа са 92 становника и Горица са 122 становника.

Током Другог свјетског рата, у Народноослободилачкој борби учествовало је око 450 мјештана села, од чега је 129 њих погинуло као партизани и жртве фашистичког терора. Из Кућанаца су на Папук пошли први партизани и основан први Народноослободилачки одбор на подручју Котара Доњи Михољац. Дана 12. августа 1944. године, у Шљивошевцима је стрељано 9 српских цивила из Кућанаца као знак одмазде за једног убијеног немачког војника. Кућанце су 18. априла 1945. године ослободили борци 51. војвођанске дивизије ЈА.

Данас се у селу налази споменик жртвама фашизма и палим борцима на Сремском фронту из села.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу бивше велике општине Доњи Михољац.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Кућанци су имали 513 становника.[1]

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 622 715 840 1.012 1.244 1.332 1.238 1.457 1.233 1.338 1.121 911 783 853 813
  • напомене:

У 1971. део података садржан је у насељу Малиновац.

Национални саставУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 380 (61,09%) 293 (40,97%) 334 (39,76%) 391 (38,63%) 504 (40,51%)
Срби 209 (33,60%) 386 (53,98%) 390 (46,42%) 597 (58,99%) 725 (58,27%)
Југословени 0 25 (3,49%) 105 (12,50%) 15 (1,48%) 0
остали и непознато 33 (5,30%) 11 (1,53%) 11 (1,30%) 9 (0,88%) 15 (1,20%)
Укупно 622 715 840 1.012 1.244

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кућанци је имало 715 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
386 53,98 %
Хрвати
  
293 40,97 %
Југословени
  
25 3,49 %
неопредељени
  
6 0,83 %
непознато
  
5 0,69 %
укупно: 715

Познате особеУреди

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
  • Кашић Душан, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Загреб, 1988.
  • Арбутина Паулина, Јовановић Ненад, Донацијама Срба из Хрватске обновит ће се црква у Кућанцима, Новости, Загреб, 20. новембар 2009.http://www.snv.hr/pdf/518.pdf

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 3. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди