Кућанци

Кућанци
Кућанци;
	Православна црква Св. Петра и Павла и споменик палим борцима НОВЈ и жртвама фашизма у центру Кућанаца
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Осјечко-барањска
Општина	Магаденовац
Становништво
— (2011)	513
Географске карактеристике
Координате	45°39′18″ СГШ; 18°08′08″ ИГД / 45.655091365399635° СГШ; 18.1355960399412° ИГДКоординате: 45°39′18″ СГШ; 18°08′08″ ИГД / 45.655091365399635° СГШ; 18.1355960399412° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина	93 м
	Кућанци Кућанци на мапи Хрватске
	Кућанци Кућанци на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број	31542 Магаденовац
Позивни број	+385 31

Кућанци су насељено место у општини Магаденовац, у Славонији, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

ИсторијаУреди

Кућанци су за вријеме Османског царства били српско село, али су његови становници за вријеме аустријско-турског рата (1683-1690) пребјегли у Хрватску, а око 1688. су се вратили у своје село. За вријеме Турака било је у Кућаницма 20 српских кућа, а 1702. било их је свега 16. Њихови су домаћини били: Лаза Милићев син, Петар Илијин син, Грујица Марић, Митар Марковић, Вуковој Станковић, Вукашин Огњановић, Татомир Шугић, Вукоман Јовановић, Михаило Југовић, Радосав Лекић, Вукоман Драговолић, Вукоман Радмановић, Милиша Новковић, Секула Ногић, Вукоман Вујицин син, Марко Савић. Број српских кућа је и даље растао, те их је 1755. било 46.

Кућаници су тада већ имали своју дрвену цркву св. Георгија, која је троносана 19. септембра 1748. године. Дрвену цркву је 1828. замијенила зидана црква св. Петра и Павла, у којој је 1888. иконостас израдио Илија Димитријевић. Ова црква минирана је у децембру 1991. године. На комеморативном скупу одржаном 18. новембра 2009. у Кућанцима, поводом смрти патријарха Павла, најављена је обнова ове цркве уз помоћ донација Срба из Хрватске, те претварање цркве у спомен-дом.

У парохију кућаничку спада и село Кравље у које је након 1918. насељено 35 српских породица, Брезовица у којој је 1929. било 13 кућа са 92 становника и Горица са 122 становника.

Током Другог свјетског рата, у Народноослободилачкој борби учествовало је око 450 мјештана села, од чега је 129 њих погинуло као партизани и жртве фашистичког терора. Из Кућанаца су на Папук пошли први партизани и основан први Народноослободилачки одбор на подручју Котара Доњи Михољац. Дана 12. августа 1944. године, у Шљивошевцима је стрељано 9 српских цивила из Кућанаца као знак одмазде за једног убијеног немачког војника. Кућанце су 18. априла 1945. године ослободили борци 51. војвођанске дивизије ЈА.

Данас се у селу налази споменик жртвама фашизма и палим борцима на Сремском фронту из села.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу бивше велике општине Доњи Михољац.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Кућанци су имали 513 становника.^[1]

Национални састав према попису из 2011.‍

Хрвати	329	64,1 %
Срби	168	32,7 %
Укупно: 513

Број становника по пописимаУреди

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	622	715	840	1.012	1.244	1.332	1.238	1.457	1.233	1.338	1.121	911	783	853	813

напомене:

У 1971. део података садржан је у насељу Малиновац.

Национални саставУреди

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.
Хрвати	380 (61,09%)	293 (40,97%)	334 (39,76%)	391 (38,63%)	504 (40,51%)
Срби	209 (33,60%)	386 (53,98%)	390 (46,42%)	597 (58,99%)	725 (58,27%)
Југословени	0	25 (3,49%)	105 (12,50%)	15 (1,48%)	0
остали и непознато	33 (5,30%)	11 (1,53%)	11 (1,30%)	9 (0,88%)	15 (1,20%)
Укупно	622	715	840	1.012	1.244

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кућанци је имало 715 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍

Срби	386	53,98 %
Хрвати	293	40,97 %
Југословени	25	3,49 %
неопредељени	6	0,83 %
непознато	5	0,69 %
укупно: 715

Познате личностиУреди

Патријарх српски Павле

РеференцеУреди

^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 3. 2017.
↑ ^2,0 ^2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Кашић Душан, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Загреб, 1988.
Арбутина Паулина, Јовановић Ненад, Донацијама Срба из Хрватске обновит ће се црква у Кућанцима, Новости, Загреб, 20. новембар 2009.http://www.snv.hr/pdf/518.pdf

Спољашње везеУреди

[1] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 3. 2017.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] 2,0 ^2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]