Кућа Боре Станковића

Кућа Боре Станковића се налази у Врању, у Баба Златиној улици број 9., некадашњој Доњој мали, на плацу који је купила Борина баба по којој је улица и добила име.[1] Овај објекат је значајан по томе, јер се управо у овој кући родио књижевник Борисав Станковић. Кућа Боре Станковића има статус споменика културе од великог значаја.

Кућа Боре Станковића
Kuca Bore.JPG
Кућа Боре Станковића
Опште информације
МестоВрање
ОпштинаВрање
Држава Србија
Врста споменикаСпоменик културе
Време настанка1855. година
Тип културног добраКултурно добро од великог значаја.
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
АдресаДобричка 2. 17500
Званични веб-сајт

ИсторијаУреди

Кућа Боре Станковића је подигнута давне 1855. године,[2] налази се у Баба Златиној улици, која је добила име по Бориној баби по оцу. Кућу је подигла „баба Злата“. С почетка XX века, општина је откупила кућу, реконструисана је и од типично врањског домаћинства направила музеј кућу. [3]

Данас је у овој кући смештен музеј који припада Народном музеју у Врању.

Изглед кућеУреди

Кућа је подигнута 1855. године, као четвороделни објекат са отвореним тремом и доксатом под којим је улаз у подрум. Грађена је у бондруку са испуном од чатме, и са кровом који је покривен ћерамидом. Двориште куће краси башта са старим дудом, ти је још калдрма и бунар, као и летња кухиња.[4] Гостињска соба ја највећа просторија у кући, намештена је полу-оријентално, а одмах поред ње је „Златина“ соба, са креветом и разбојем. Либаде су окачене на зидовима собе, заједно са кецељама Борине мајке Васке.

РеконструкцијеУреди

Године 1966.[5] изведени су конзерваторско-рестаураторски радови, после чега је, годину дана касније, у овој кући смештен Музеј Боре Станковића,. Кућа је данас отворена за посетиоце.[4]

Кућа је била у лошем стању и чекала да град одвоји средства, како би се обновила оронула гостинска и „баба Златина соба“.[6]
Данас 2016. год., кућа је обновљена и задржала је аутентични изглед. Томе доприносе великим залагањем Народни музеј у Врању и кустоси .

Старински предметиУреди

У гостинској соби Музеја куће Боре Станковића, налази се бакарно посуђе, од којих се по лепоти издвајају сахани. Они су се користили у свечаним приликама.Такође и миндерлуци за седење поред прозора, сандук за постељину. У централном делу Музеја, главно видно место заузима мангал - суд са жаром од бакра који је служио за загревање просторија, подгревање јела, ибрик, ђугуми-бакарни судови за воду. Одвојена летња кухиња у дворишту има има кућевне предмете:наћве за чување брашна и мешење хлеба, чутуру за туцање пшенице, кафе, соли, лос-тучак, већи гвоздени предмет за туцање пшенице,кафе, соли, вршњик(сач)тенџере- дубоко земљано посуђе, пинокоде-хлебарнике, бућку за масло и др.[7] [8]

Борин опис кућеУреди

Бора Станковић је овако описивао своју кућу: “Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. С улице била је ограђена високим зидом…”

КапиџикУреди

У великом дворишту Музеј куће налазе се стара дрвена капија, бунар, калдрма, шимшири, и винова лоза као и капиџик, који кућу повезује са кућом старог Прибојчића, врањског трговца.

Књижевна манифестација Бора СтанковићУреди

Интересантно је поменути да је Књижевна манифестација под називом Борина недеља установљена и почиње да живи исте године када је и Музеј кућа отворена. Међу званицама биле су гошће све три кћери књижевника Борисава Станковића: Десанка Живадиновић, Станка Станковић и Ружица Станковић.


ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ muzej-kuca-bore-stankovica приступљено 29.4.2014. год
  2. ^ http://www.rtv-vranje.rs приступљено 29.4.2014. год
  3. ^ http://www.nocmuzeja.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2015) приступљено 30.4.2014. год
  4. 4,0 4,1 muzej_kuca_bore_stankovica.html Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2013) приступљено 29.4.2014. год
  5. ^ http://www.rtv-vranje.rs приступљено 30.4.2014. год
  6. ^ http://www.okradio.rs приступљено 30.4.2014. год
  7. ^ Вујаклија, Милан: Лексикон страних речи и израза, Београд:Просвета, 1980, стр:247
  8. ^ Вујаклија, Милан: Лексикон страних речи и израза, Београд:Просвета, 1980, стр:318

Спољашње везеУреди