Кућа Милана Пироћанца

Кућа Милана Пироћанца се налази у Београду, на углу Француске и Симине улице, представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Кућа Милана Пироћанца
Кућа Милана Пироћанца 2012-09-27 17-46-29.jpg
Кућа Милана Пироћанца
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1884.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14. 11000
Званични веб-сајт

АрхитектураУреди

Кућа је подигнута око 1884. године за Милана Пироћанца, претпоставља се по пројекту архитекте Јована Илкића,[2] као типичан пример репрезентативне градске архитектуре тог времена. Пироћанац је за зидање своје куће, како је говорио свом пријатељу Милану Милићевићу, утрошио новац који је добио продајом имања за 4.000 дуката, а поред тога задужио се 75.000 франака код Лендер банке.[3]

Репрезентативни ефекат пројекта куће у духу тада владајућег академизма са неоренесансним елементима у обради фасада, конципираног као слободностојећа вила, постигнут је симетричном композицијом основе и богатом декоративном обрадом спољашњости. Године 1934. извршено је дозиђивање мансарде. Посебну вредност фасади која је малтерисана давао је декоративни фриз постављен на широком појасу између прозора на првом спрату рађен у зграфиту који је оправком уништен.[4]

Општи утисак раскошности у ентеријеру допуњавају гипсана пластика плафона и зидова, ограде од кованог гвожђа и делови намештаја високог занатског нивоа. У кући се одвијао значајан део политичког и друштвеног живота Београда и Србије крајем 19. века. Зграда је потом служила за потребе дипломатских представништава, а од Другог светског рата у њој се налази седиште Удружења књижевника Србије.

У кући су живели:

  • Од 1884. до 1901. становала је породица Пироћанац
  • Од 1901. до 1914. у згради је било смештено турско посланство
  • Од 1919. до 1934. Америчко посланство
  • Од 1934. до 1940. Ауто-клуб краљевине Југославије
  • Потом Удружење књижевника Србије, савез књижевника Југославије, „Књижевне новине“, „Савременик“, Удружење преводилаца и Клуб књижевника.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
  2. ^ Несторовић, Б.; Илкић, Јован (1972). Београдски архитекта. Београд: ГГБ XIX. 
  3. ^ Ранковић, Слободан (1927). Милана Обреновића, књ.II /1878-1889/Београд. 
  4. ^ Досије споменика културе „Кућа Милана Пироћанца“ – Завод за заштиту споменика културе града Београда. 

Спољашње везеУреди