Кључ (Унско-сански кантон)

Кључ је градић и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 4.898 лица.[1]

Кључ
Panorama Kljuca.JPG
Панорама Кључа
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаКључ
Становништво
 — 2013.Пад 4.898
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 02″ СГШ; 16° 46′ 29″ ИГД / 44.53398° СГШ; 16.77475° ИГД / 44.53398; 16.77475
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кључ на мапи Босне и Херцеговине
Кључ
Кључ
Кључ на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79280
Позивни број037

ИсторијаУреди

 
Кула тврђаве Кључ

Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787., када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. [3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[4]

Други свјетски ратУреди

Град Кључ, а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.[5]

У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.[6]

СтановништвоУреди

 
Православна црква у Кључу

Национални састав становништва — град Кључ, попис 1991.Уреди

укупно: 7.869

Кључ је данас већином настањен Бошњацима.

НапоменеУреди

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

ИзвориУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013”. Агенција за статистику БиХ. 5. 11. 2013. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
  3. ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, стр. 159. Нови Сад. 
  4. ^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182. 
  5. ^ Ђорђе Мачкић, свештеник из Кључа, 20. 8. 1947. године.
  6. ^ Владимир Д. Бањац, свештеник из Горњег Рибника, 14. 9. 1947. год.

Спољашње везеУреди