Лав Виготски

Лав Виготски (рус. Лев Семёнович Выготский; Орша, 17. новембар 1896Москва, 11. јун 1934) један од утемељивача совјетске психологије и оснивач културно историјске психологије (рус. Культурно-историческая психология), који је предложио социокултурални модел менталног развоја, који одражава веровање у социјалну и културалну основу индивидуалног развоја у оквиру историјске перспективе.

Лав Виготски
Lev Vygotsky 1896-1934.jpg
Име по рођењуЛев Семёнович Выготский
Датум рођења17 новембар, 1896.(1896-11-17)
Место рођењаОрша
 Руска Империја
Датум смрти11 јун, 1934.(1934-06-11)(37 год.)
Место смртиМосква
 СССР

Биографски подациУреди

Лав Виготски је рођен у Оршу у Руској Империји (данашња Белорусија). Све до 1924. године није се бавио психологијом, већ књижевном критиком, теоријом књижевности и уметности и лингвистиком.

Постао је научни сарадиник реформисаног Интитута за психологију у Москви, где започиње истраживања из којих ће развити културно-историјску концепцију психолошких појава. Упоредо са његовим радом, развија се и марксистичка психологија, у делима С. Л. Рубинштајна и А. Н. Леонтјева.[1]

У свом првом раду из 1924. истражује дистинктвине психолошке карактеристике човека, истичући да поред личног постоји и историјско и социјално историјско искуство, тј. колективна координација понашања.

Основну концепцију о проблемима свести фурмулише у истом чланку. Током 1928. и 1929. бавио се проблемима културног развоја детета, а сматра се даје до 1930. уобличио своју културно историјску теорију психолошких појава.

Лав Виготски умире 1934. године у Москви од туберкулозе, не дочекавши излазак из штампе свог основног дела Мишљење и говор.

Преглед научне оставштинеУреди

Упркос његовој тврдњи о „новој психологији“ коју је предвидео као „науку о Супермену“ комунистичке будућности,[2][3][4][5] главно дело Виготског било је у развојној психологији. Да би се у потпуности разумео људски ум, он је веровао да се мора разумети његова генеза. Сходно томе, већина његовог рада укључивала је проучавање понашања дојенчади и деце, као и развој усвајања језика (попут значаја показивања и унутрашњег говора[6]) и развој концепата; сада се то обично назива шемама.[7][8][9]

ДелаУреди

Већина дела Лава Виготског дуго није штампана у Совјетском Савезу. Тек се четрдесет година после смрти бележи се успех и јача његов утицај. Његова најзначајнија дела су:

РеференцеУреди

  1. ^ Иван Ивић, предговор књиге Лава Виготског, Мишљење и говор, Нолит, Београд, 1977.
  2. ^ Yasnitsky, A. (2018). Vygotsky’s science of Superman: from Utopia to concrete psychology. In Yasnitsky, A. (Ed.). (2018). Questioning Vygotsky’s Legacy: Scientific Psychology or Heroic Cult. London & New York: Routledge.
  3. ^ Dr. Clay Spinuzzi blog, book review: New Myth, New World: From Nietzsche to Stalinism
  4. ^ Spinuzzi, C. (2018). From superhumans to supermediators: Locating the extraordinary in CHAT. In A. Yasnitsky (Ed.), Questioning Vygotsky’s legacy: Scientific psychology or heroic cult (pp. 137–166). New York, NY: Routledge.
  5. ^ Zavershneva, E. (2014). The problem of consciousness in Vygotsky's cultural-historical psychology. In A. Yasnitsky, R. Van der Veer & M. Ferrari (Eds.), The Cambridge Handbook of Cultural-Historical Psychology, 63-97. Cambridge: Cambridge University Press
  6. ^ Alderson-Day, Ben; Fernyhough, Charles (2015). „Inner Speech: Development, Cognitive Functions, Phenomenology, and Neurobiology”. Psychological Bulletin. 141 (5): 931—965. PMC 4538954 . PMID 26011789. doi:10.1037/bul0000021. 
  7. ^ Vygotsky, L.S. Thought and Language (1932). Chapter 6: The Development of Scientific Concepts in Childhood.  marxists.org
  8. ^ Oxford Reference: Vygotsky blocks
  9. ^ Paula Towsey on the Blocks Experiment (2008) Vimeo.com

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди