Лазар Докић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Лазар Ђ. Докић (Београд, 27. септембар 1845 — Опатија, 1/13. децембар 1893) био је српски лекар, професор и политичар. Докић је био председник владе 1893. године.
| Лазар Докић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 27. септембар 1845. | ||||||||||
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||
| Датум смрти | 13. децембар 1893. (48 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Опатија, Аустроугарска | ||||||||||
| |||||||||||
Биографија
уреди
Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студирао је медицину у Бечу и Прагу.
Радио је као српски српски окружни лекар у Ужицу (1869-1874)[1], а у рату са Турском 1877/88. био је војни лекар шумадијског корпуса.
Постављен је за професора анатомије, физиологије и зоологије на Великој школи у Београду 1878. године.[2] Постаје васпитач осмогодишњег престолонаследника Александра Обреновића 1883. године.
Био је члан Радикалне странке и то њеног умеренијег крила.[3] Године 1888. постаје члан Државног савета, а затим и његов председник.
Када малолетни Александар решава пат позицију између либерала и радикала после избора фебруара 1893. године државним ударом, Лазар Докић постаје председник владе 1. априла. Настаје краткотрајна идила између радикала и Александра, а Докић умире 1. децембра од гангрене плућа изазване претераним пушењем.
Писао је радове из опште биологије и зоологије и о животињским врстама у Србији. Био је члан Српског археолошког друштва од његовог оснивања 1883. године.[4]
Приватни живот
уредиЊегови синови су армијски генерал Ђуро Л. Докић (Ужице 21. децембар 1873 - Београд, 17. јун 1946) и коњички бригадни генерал Иван Л. Докић (Београд, 5. март 1882 - Теслић, 8. август 1938).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Први српски физикус у Ужицу”. Politika Online. Приступљено 2022-01-11.
- ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 изд.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 173. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385.
- ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 изд.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 173. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385.
- ^ Аноним (1884). „Чланови Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 8.
Литература
уреди- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
