Отворите главни мени

Лазар Николић "Голубов" (Јарковац, 29.03.1824Добрица, 24.03.1889) је био учитељ, историограф и сликар.

Лазар Николић
Lazar Nikolić, the painter.jpg
Датум рођења(1824-03-29)29. март 1824.
Место рођењаЈарковац
Датум смрти24. март 1889.(1889-03-24) (64 год.)
Место смртиДобрица

Био је ученик - помоћник и биограф славног сликара Константина Глигоријевића Данила.[1]

Приправнички учитељски течај завршио је код директора банатских граничарских школа Јована Пантелића. Радни век (43 године) је провео као српски народни учитељ у банатском селу Добрици. Бавио се током живота под утицајем Даниловим -којем је био помоћник "мешаја", аматерски сликањем (од 1852) и публицистиком. По завршетку радова у цркви у Добрици 1855. године, добио је понуду од команде Белоцркванске регименте, од пуковника Химелића да узме стипендију и настави усавршавање на Бечкој академији. Понуду није прихватио јер је већ био засновао породицу, коју није могао оставити.

Урадио је за живота укупно 235 различитих слика - највише портрета и икона. Иконе је сликао за Црепају, Орловат, Делиблато, Маргиту, Панчево и Добрицу. Насликао је свој аутопортрет уз помоћ огледала, и портрет мајке Теодоре. [2] Писао је за српске листове фељтоне о Константину Данијелу и Теодору Илићу Чешљару, те другим српским уметницима, савременицима.[3] Са својим сином Владимиром земунским адвокатом, урадио је пуно на глорификацији српског сликара из Бечкерека, Данила.[4] Портретисао га је по фотографији 1895. године, наруџбином сина Владимира, сликар Урош Предић. Умро је у 65-ој години живота у Добрици.[5] Постхумно му је објављено историографско дело, писано по жеље Натошевићевој 1876—1877. године: "Хроника места Добрице у Банату" (2002).

ДелоУреди

 
Насловна страна књиге Српски сликари - Прилог културној повестници српског народа (1895) Лазара Николића и др Владимира Николића

Од портрета треба навести најпознатије, ликове савременике: поп Ђорђе Дрндарски, учитељ Сава Дрндарски, Гаврило Животин, капетан Андрија Илић. Копирао је друге ауторе сликајући ликове: шпански сликар Вартоломеј Мурил и његова жена, италијански сликар Леонардо да Винчи, књижевник Доситеј Обрадовић, архимандрит историчар Јован Рајић, утемељивач гимнастике Фридрих Лудвиг Јан. Међу сликама рађених по природи интересантан је аутентични сеоски призор "На Добричкој куглани".[6]


РеференцеУреди

  1. ^ Lazar Nikolić (1824—1889)
  2. ^ "Стражилово", Нови Сад 1892. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1874—1888. године
  4. ^ Лазар Николић, Владимир Николић: "Српски сликари", Земун 1895. године
  5. ^ "Школски лист", Сомбор 1889. године
  6. ^ "Стражилово...