Отворите главни мени

Лазаp - Лаза Телечки (Кумане, 1841 — 1873) је био српски позоришни глумац и редитељ. Био је истакнути члан Српског народног позоришта у Новом Саду.

Лазаp Лаза Телечки
Laza Telečki 1841-1873.JPG
Датум рођења(1839-07-23)23. јул 1839.
Место рођењаКумане
Аустријско царство
Датум смрти28. април 1873.(1873-04-28) (33 год.)
Место смртиНови Сад
Аустроугарска

Порекло и породицаУреди

Потицао је из сиромашне породице. Отац му је рано преминуо и мајка се сама бринула о њему и петоро браће и сестара.

Био је ожењен Аном. Њихова ћерка је Даница Бандић (1871-1950).

ОбразовањеУреди

Телечки се школовао са одличним успехом и 1852. године примљен је у Карловачку гимназију. Школовање је наставио у Винковцима, а у Будиму је завршио приправну школу за техничке студије. После тога, Лаза Телечки одлази у Праг, где уписује студије технике, али због недостатка средстава морао је да напусти школу.

 
Групни снимак на коме су и Лаза Телечки (други слева), глумац, редитељ и заменик управника, и Андрија Лукић, глумац и редитељ (први здесна),Атеље Стевана Јо(в)ановића, Вршац, 1873. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

После студија долази у Нови Сад, где добија посао као писар у адвокатској канцеларији Светозара Милетића (1861—1862).

ГлумаУреди

Када је основано позориште у Новом Саду, 1861. године, Телечки постаје глумац.

Играо је углавном улоге из домаћег репертоара и у првом периоду његова активност била је повремена. За време своје кратке каријере глумио је и у Београду и Загребу заједно са великанима глумишта, као што су: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Драга Спасић, Милка Гргурова и Пера Добриновић.

 
Надгробни споменик Лазе Телечког на Алмашком гробљу у Новом Саду

Културни доприносУреди

Пренео је и прилагодио нашим приликама око двадесет страних драма. Написао је и драму Последња деспотица смедеревска.

Одавање почастиУреди

  • Данас се у његовом родном месту одржавају „Дани Лазе Телечког“, у спомен на великана српског глумишта.
  • У многим местима постоје улице које носе његово име, а најпознатија је новосадска или такозвана „Улица забаве", која представља центар градских збивања.


ЛитератураУреди

  • Андра Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Култура, Београд, 1990.