Александар Станковић Лала

(преусмерено са Лала Станковић)
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Александар Станковић.

Александар Станковић Лала (Равње, код Мачванске Митровице, 12. август 1907Бела Река, код Шапца, 27. децембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

александар станковић лала
Stankovic Aleksandar Lala.JPG
Александар Станковић Лала
Датум рођења(1907-08-12)12. август 1907.
Место рођењаРавње, код Мач. Митровице
 Краљевина Србија
Датум смрти27. децембар 1941.(1941-12-27) (34 год.)
Место смртиБела Река, код Шапца
Србија Србија
Професијачиновник
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.
Гроб Лале Станковића на Партизанском гробљу у Шапцу

БиографијаУреди

Рођен је 12. августа 1907. године у селу Равње, код Мачванске Митровице.

По занимању је био чиновник. Године 1934. је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1937. године је због своје револуционарне активности био ухапшен и осуђен на робију. После изласка из затвора, још активније се бавио политичким радом. По сеоским библиотекама и читаоницама, где су се окупљали сељаци пропагирао је политику КПЈ. Организовао је помоћ политичким затвореницима – комунистима. Организовао је слање пакета, али и политичког материјала и информација. Такође је обилазио и помагао породице заточених револуционара.

Окупација Краљевине Југославије, априла 1941. године га је затекла у Мачви. Убрзо после напада Немачке на Совјетски Савез, у селу Глушци је 29. јуна присуствовао партијској конференцијиа на којој је изабран у чланство Окружног комитета КПЈ за Шабац. Главни задатаци свих чланова Окружног комитета, али и свих чланова КПЈ тада су били – организовање устанка и формирање Мачванског партизанског одреда.

Убрзо по формирању одреда, почетком августа је био постављен за командира Четврте чете, а недуго потом за политичког комесара Мачванског партизанског батаљона. Истакао се у борби 10. августа 1941. године у нападу на Богатић, а затим са својим батаљоном у нападу, почетком септембра, на Мачванску Митровицу, и 21. и 22. септембра године на Шабац.

У току борби за време Прве непријатељске офанзиве, против НОП одреда у западној Србији, Лалин батаљон је јединицама немачке 342. пешадијске дивизије и колаборационистима давао отпор на планини Церу, код Лознице, Бање Ковиљаче и Крупња. У току тих неравноправних борби, стално су се повлачили од Шапца до Ужица, а највећи број бораца Подрињског (мачванског) одреда је погинуо.

После пада Ужица и губитка слободне територије у западној Србији, 15. децембра 1941. године у селу Драгодолу је донета одлука да се Подрињски партизански одред врати у Мачву. Због јаких непријатељских снага и добро организоване колаборационистичке власти, као и четничких снага, одред није могао стићи на терен Мачве, већ је био разбијен у мање групе.

Штаб одреда је се крајем децембра 1941. године, нашао у селу Бела Река и тада је донео одлуку да се подели. У групи која је остала у селу било је петоро партизана – командант одреда Небојша Јерковић, његов пратилац Моша Срнић, борац Мика Граор, курир Александар Антић и Лала. У току ноћи 27/28. децембра 1941. године открио их је љотићевски Добровољачки одред. У безизлазној ситуацији, опкољени надмоћнијим снагама, да би сачували домаћицу и њено четворо деце, решили су да не прихвате борбу, а да их не би заробили, извршили су самоубиство.

Мртве су их одвели у Шабац, а домаћина куће Божидара Радојчића, који је био у шабачком логору, стрељали.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

ЛитератураУреди