За другу употребу, погледајте страницу Лапово (село).

Лапово је градско насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 7143 становника (према попису из 2002. било је 7422 становника).

Лапово
Lapovo center.jpg
Главна улица у Лапову
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаЛапово
Становништво
 — 2011.Пад 7143
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 00″ СГШ; 21° 06′ 00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 21.1° ИГД / 44.183333; 21.1
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина96 м
Лапово на мапи Србије
Лапово
Лапово
Лапово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34220
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

ИсторијаУреди

Археолошки налази на територији лаповског атара указују на постојање насеобина од најстаријих времена до српског средњовековног доба. На карти праисторијских налазишта у Централној Србији Лапово је означено као насеље бронзаног доба, док је у античко доба на овој територији егзистирало мало римско насеље на локалитету Шавац. У раном средњем веку, нешто северније од античке некрополе, основано је српско средњевековно насеље (потеси Кленовац и Самарна).

Према неким изворима, Лапово се први пут помиње 1476. године као село под именом Жабари или Жабарци у најстаријем сачуваном турском катастарском попису смедеревског санџака. Дато село било је смештено на делу Цариградског друма између села Баточина и Марковац тј. на данашњој територији општине Лапово и то у његовом Доњем крају.

Лапово се први пут помиње под именом Липова 1516. године у торским списима као село насељено сточарима.

Током аустријске окупације северне Србије, у првој половини 18. века, насеље Лапово налазило се на ушћу Лепенице у Велику Мораву, у потесу Кључ. Средином 18. века Лапово је унето у карту Хоминових наследника под именом Лупова, а 1788. године и у Шумекову карту под правим именом Лапово. По записима аустријског шпијуна Митесера са краја 18. века Лапово је имало 23 српске куће и један турски конак на друму. Средином 18. века становници насеља су се због поплава изместили из потеса Кључ у потес Каце, а потом у данашњи Доњи крај. Након оснивања Доњег краја, становништво из околине Миљковог манастира иселило се у Горњи крај, а спајањем Доњег и Горњег краја настало је садашње насеље.

Захваљујући повољном економско-географском и нарочито саобраћајном положају, Лапово се по ослобођењу од Турака врло брзо почело развијати. По жељи и молби становништва, Лапово је 17. марта 1896. године, као тада по житељству и броју пореских глава највеће село у целој краљевини и „лепа трговачка тачка“, Указом краља Александра Обреновића проглашено за варошицу, а у знак сећања на овај догађај, општина Лапово 17. март обележава као Дан општине.


Српску православну цркву у Лапову градили су мештани 1828. године. Прилог од 500 гроша дао је кнез Милош Обреновић.[1]

Током 1930-тих, Морава се тако померала да су Лаповчани остали без више од "хиљаду хектара" плодне земље.[2]

Просторни значај ЛаповаУреди

Лапово има веома повољан геостратегијски значај јер се налази на раскрсници ауто-пута Београд-Ниш и железничкој прузи Београд-Ниш-Атина, са железничким чвором у Лапову са веома важним садржајима. Захваљујући томе што се налази на тако важним комуникацијама Општина Лапово има изузетну перспективу за даљи развој.

– кроз Лапово пролази аутопут Е-75/ Коридор 10, државни пут ИИ реда Р-214 („Цариградски пут“) и државни пут И реда М.1.11 који се прикључује на аутопут Е-75;

– постојање две прикључне петље на аутопут Е-75;

– Лапово је од Београда удаљено 106км, а од Ниша 129км;

– од Крагујевца је удаљено 31км и одговарајућим саобраћајницама је повезано са Западном Србијом и Црном Гором;

– представља важан железнички чвор са три железничке станице јер кроз насеље пролази међународна пруга Београд-Ниш и неелектрифицирана пруга Лапово-Крагујевац-Краљево;

– налази се у средишњем делу Велике Мораве.


ДемографијаУреди

У насељу Лапово живи 5995 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,4 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Лапово је и великој административној реорганизацији и рационализацији управе 1960. године изгубило статус општине и постало месна заједница у оквиру општине Баточина, да би на седници Скупштине 18. децембра 1991. године захваљујући чврстој вољи и упорношћу мештана, варошица поново добила статус општине.


Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.169
1953. 7.569
1961. 8.112
1971. 8.307
1981. 8.837
1991. 8.655 7.840
2002. 7.422 8.259
2011. 7.143
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
6.945 97,23%
Роми
  
55 0,77%
Хрвати
  
7 0,09%
Црногорци
  
7 0,09%
Бугари
  
6 0,08%
Македонци
  
6 0,08%
Албанци
  
5 0,07%
Бошњаци
  
2 0,02%
Мађари
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,05%
регионална припадност
  
1 0,01%
неизјашњени
  
36 0,50%
непознато
  
66 0,92%
укупно: 7.143


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

СаобраћајУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд ?
  2. ^ "Политика", 8. јул 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди