Ларнакс (грч. λάρναξ [lárnaks]) је тип малог сандука који се често користио за полагање људских посмртних остатака у античкој Македонији, било самог тела у савијеном положају, било кремираног пепела.

Златни ларнакс и златна круна Филипа II Македонског, музеј у Вергини

Први ларнакси појављују се у минојско доба током грчког бронзаног доба и имали су облик керамичког ковчега који је имитирао изглед дрвеног сандука и можда су били прављени по угледу на староегипатске кутије од лана. Ти су ларнакси били богато украшени апстрактном декорацијом, сликама хоботница и сценама лова и култних обреда.[1] Ларнакс од теракоте из Хагије Тријаде био је украшен представама ритуала у загробном култу.[2]

На сликаним грчким вазама ларнакс се често појављује у митолошким призорима. На једној таквој слици представљени су у ларнаксу Данаја и њено тек рођено дете, Персеј, док поред њих стоји Акрисије.[3]

Има и неколико ларнакса направљених од племенитих метала, као што је, на пример, случај са ларнаксом из 4. века п. н. е. који је пронађен у Вергини, у северном делу Егејске Македоније. Тај је ларнакс направљен од злата, а поклопац му је украшен представом Сунца (што је извор Сунца из Вергине као мотива). Верује се да је у гробу у коме је овај ларнакс пронађен био покопан Филип II Македонски, отац Александра Великог.[4]

Град Ларнака је по томе добио име, јер је Четвородневни Лазар по црквеном предању рукоположен од апостола Павла и Варнаве и био је први владика на Кипру, 30 година, у Ларнаци, где је по истом предању, други пут и умро и био сахрањен. Ларнака, што на грчком језику значи гробница је добила име управо по другој Лазаревој гробници, т.ј. ларнаксу.[5]

Референце

уреди
  1. ^ Minojski larnaks u Metropolitanskom muzeju; Kasnominojski larkaks iz Knososa na Kritu, Britanski muzej.
  2. ^ Gavela 1991, str. 69.
  3. ^ Smith, William (1890), „Arca”, Dictionary of Greek and Roman Antiquities, 1, London, стр. 162 
  4. ^ Borza, E. N. In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon, p. 260. . Princeton University Press. 1990. 
  5. ^ Ђидић, Љубиша (2020). Православље, бр.1273, 1. април, Пријатељ Христов Лазар - исцелитељ у Ларнаки. СПЦ. стр. 43. 

Литература

уреди
  • Gavela, Branko (1991). Istorija umetnosti antičke Grčke. Beograd: Naučna knjiga.