Ласиња

општина у Хрватској

Ласиња је насељено место и седиште општине у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Ласиња
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаЛасиња
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.573
Географске карактеристике
Координате45°31′42″ СГШ; 15°51′29″ ИГД / 45.52821° СГШ; 15.8580° ИГД / 45.52821; 15.8580Координате: 45°31′42″ СГШ; 15°51′29″ ИГД / 45.52821° СГШ; 15.8580° ИГД / 45.52821; 15.8580
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 м
Ласиња на мапи Хрватске
Ласиња
Ласиња
Ласиња на мапи Хрватске
Ласиња на мапи Карловачке жупаније
Ласиња
Ласиња
Ласиња на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47206 Ласиња
Позивни број+385 47

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Ласиња је имала 1.624 становника, од чега у самој Ласињи 573.[1]

Општина ЛасињаУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.938 2.821 3.227 3.666 3.928 4.032 3.735 4.973 4.255 4.562 4.237 3.905 3.559 3.718 3.259
  • напомене:

Настала из старих општина Вргинмост и Карловац. У 1869. и 1880. садржи део података Града Карловца.

Ласиња (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 579 550 597 624 633 625 599 885 729 732 688 623 852 690 594
  • напомене:

У 1900. садржи податке за бивша насеља Ласиња Горња и Ласиња Доња.

Национални саставУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 543 (93,78%) 516 (93,81%) 548 (91,79%) 602 (96,47%) 612 (96,68%)
Срби 18 (3,10%) 6 (1,09%) 13 (2,17%) 10 (1,60%) 19 (3,00%)
Југословени 0 4 (0,72%) 24 (4,02%) 2 (0,32%) 0
остали и непознато 18 (3,10%) 24 (4,36%) 12 (2,01%) 10 (1,60%) 2 (0,31%)
Укупно 579 550 597 624 633

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ласиња је имало 550 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
516 93,81 %
Срби
  
6 1,09 %
Југословени
  
4 0,72 %
Словенци
  
4 0,72 %
неопредељени
  
4 0,72 %
непознато
  
16 2,90 %
укупно: 550

ИсторијаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Ласиња се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Ласињска култураУреди

Ласињска култура је енеолитска култура која носи назив по локалитету Талијаново брдо у Ласињи. Распростирала се на подручју данашње Хрватске, Босне, Словеније и Аустрије и највећим делом у области око језера Балатон у данашњој Мађарској. Ласињска култура се развија истовремено са почетком костолачке културе. Крајем костолачке културе, у овој истој зони (приалпска зона северозападне Хрватске) развија се Рец-Гајари култура.

Будући да је откривено изузето мало металних предмета, култура је дефинисана на основу богатих керамичких налаза. Керамичке налазе ране фазе чине грубо посуђе, карактеристичног облика амфоре са дршкама постављеним изнад рамена посуде, са украсима од пластичних трака, отисцима прстију или жигом. Јавља се и фино посуђе, биконичног облика са језичастим апликацима (најчешће зделе на шупљој нози), прелазно посуђе које облицима одговара фином. Украси се раде убадањем или повлачењем тупим предметом. Орнамент је и рибља кост као и цик-цак линија. По отркивеним остацима материјалне културе, претпоставља се да су се носиоци Ласињске културе бавили претежно земљорадњом и сточарством.

ИзвориУреди

  • Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди