Латини
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Латини су првобитно били италско племе у древној средишњој Италији из Лацијума. Како су римска моћ и колонизација[1] шириле латинску културу, за вријеме Римског царства, Латини су почели да означавају углавном уједињени италски народ који је говорио латинским и народ који је говорио латински у Италији, Галији, Хиспанији и Дакији чију су земљу населили римски колонисти.
Крајем 15. и у 16. вијеку, миленијум послије пада Западног римског царства, са бројним прекоморским открићима, прво Португалија, па затим Шпанија и Француска, почеле су градити свјетска царства, у Америци, подсахарској Африци и Источним Индијама. Као посљедица Америчко-мексичког рата и коначног припадања Калифорније Сједињеним Америчким Државама, средином 19. вијека, бивше америчке колоније ових нација, као и подручја Америке у којима се говорио француски, постала су позната као Латинска Америка, а становници ових регија као Латиноамериканци.
Антика уреди
Латини су били древни италијански народ из области Лацијума у средишњој Италији (Latium Vetus, стари Лацијум) у 1. миленијуму прије н. е. Иако су живјели у независним градовима-државама, говорили су заједничким језиком (латински), имали су заједничка вјерска увјерења и дијелили осјећај сродства, изражен у миту да сви Латини потичу од Латина. Латин се обожавао на Албанским планинама, током годишњег фестивала којем су присуствовали сви Латини, укључујући и оне из Рима, једне од латинских држава. Латински градови су једни другима проширили заједничка права боравка и трговине.
Територијалне амбиције Рима ујединиле су остале Латине против њега 341, али је на крају Рим побиједио 338. године прије н. е. Сходно томе, неке од латинских држава су укључене у римску државу, а њихови становници добили су пуно римско држављанство. Други су постали римски савезници и уживали су одређене привилегије.
Средњи вијек уреди
Након пада Западног римског царства, многи Европљани су се држали „латинског” идентитета, тачније, у смислу Римљана, као припадника царства.
У Источном римском царству и ширем грчко-православном свијету, Латини су били синоним за све људе које су слиједили римокатоличко хришћанство. То је генерално била негативна карактеризација, посебно послије раскола 1054. године.[2] Израз Латини се и даље користи у неким православним заједницама, али само у теолошком смислу.
Савремена употреба уреди
Латинска Европа уреди
Израз Латинска Европа се користи за европске нације у којима живе Италијани, Французи, Португалци, Румуни и Шпанци. Њихове културе су нарочито римског поријекла. Они укључују употребу романских језика и традиционалну превласт западног хришћанства (нарочито католицизма).[3] Снажне римске правне и културне традиције карактеришу ове нације.
Латинска Америка уреди
Од свих свјетских области, Америка је имала највећи утицај романских европских земаља у погледу културе, језика, религије и генетског доприноса становништву. Подручје Америке изложено утицају латинске Европе од 19. вијека назива се Латинска Америка.[4] Израз се обично користи за означавање земаља у којима се говори шпански и португалски, односно на Хиспаноамерику и Бразил.
Лацио уреди
Подручје средишње Италије, колијевка латинске цивилизације, још увијек чува латински идентитет у савременом називу Лацио (древни Лацијум).
Латинска долина уреди
Подручје Лација одговара источном области староримског Лацијума (јужна провинција Рим и провинција Фросиноне).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ MacKendrick, P. L. (1952). „Roman Colonization”. Phoenix. 6 (4): 139—146. ISSN 0031-8299. doi:10.2307/1086829. Приступљено 5. 12. 2021.
- ^ Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine States (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.
- ^ Friedman, Lawrence; Perez-Perdomo, Rogelio (2003). Legal Culture in the Age of Globalization: Latin America and Latin Europe (на језику: енглески). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6695-1. Приступљено 5. 12. 2021.
- ^ Chasteen, John Charles; Chasteen, Patterson Distinguished Term Professor of History John Charles (2001). Born in Blood and Fire: A Concise History of Latin America (на језику: енглески). Norton. стр. 156. ISBN 978-0-393-97613-7. „[T]he French invented the name 'Latin America' during these years [of Napoleon III] as a way of making their influence seem natural.”
Спољашње везе уреди
- „Latins and Romans”. www.orbilat.com (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.