Латини

Латини су првобитно били италско племе у древној средишњој Италији из Лацијума. Како су римска моћ и колонизација^[1] шириле латинску културу, за вријеме Римског царства, Латини су почели да означавају углавном уједињени италски народ који је говорио латинским и народ који је говорио латински у Италији, Галији, Хиспанији и Дакији чију су земљу населили римски колонисти.

Крајем 15. и у 16. вијеку, миленијум послије пада Западног римског царства, са бројним прекоморским открићима, прво Португалија, па затим Шпанија и Француска, почеле су градити свјетска царства, у Америци, подсахарској Африци и Источним Индијама. Као посљедица Америчко-мексичког рата и коначног припадања Калифорније Сједињеним Америчким Државама, средином 19. вијека, бивше америчке колоније ових нација, као и подручја Америке у којима се говорио француски, постала су позната као Латинска Америка, а становници ових регија као Латиноамериканци.

АнтикаУреди

Карта Лацијума из 5. вијека прије н. е.

Латини су били древни италијански народ из области Лацијума у средишњој Италији (Latium Vetus, стари Лацијум) у 1. миленијуму прије н. е. Иако су живјели у независним градовима-државама, говорили су заједничким језиком (латински), имали су заједничка вјерска увјерења и дијелили осјећај сродства, изражен у миту да сви Латини потичу од Латина. Латин се обожавао на Албанским планинама, током годишњег фестивала којем су присуствовали сви Латини, укључујући и оне из Рима, једне од латинских држава. Латински градови су једни другима проширили заједничка права боравка и трговине.

Карта Италије из 400. године прије н. е.

Територијалне амбиције Рима ујединиле су остале Латине против њега 341, али је на крају Рим побиједио 338. године прије н. е. Сходно томе, неке од латинских држава су укључене у римску државу, а њихови становници добили су пуно римско држављанство. Други су постали римски савезници и уживали су одређене привилегије.

Средњи вијекУреди

Након пада Западног римског царства, многи Европљани су се држали „латинског” идентитета, тачније, у смислу Римљана, као припадника царства.

У Источном римском царству и ширем грчко-православном свијету, Латини су били синоним за све људе које су слиједили римокатоличко хришћанство. То је генерално била негативна карактеризација, посебно послије раскола 1054. године.^[2] Израз Латини се и даље користи у неким православним заједницама, али само у теолошком смислу.

Савремена употребаУреди

Латинска ЕвропаУреди

Израз Латинска Европа се користи за европске нације у којима живе Италијани, Французи, Португалци, Румуни и Шпанци. Њихове културе су нарочито римског поријекла. Они укључују употребу романских језика и традиционалну превласт западног хришћанства (нарочито католицизма).^[3] Снажне римске правне и културне традиције карактеришу ове нације.

Латинска АмерикаУреди

Од свих свјетских области, Америка је имала највећи утицај романских европских земаља у погледу културе, језика, религије и генетског доприноса становништву. Подручје Америке изложено утицају латинске Европе од 19. вијека назива се Латинска Америка.^[4] Израз се обично користи за означавање земаља у којима се говори шпански и португалски, односно на Хиспаноамерику и Бразил.

ЛациоУреди

Подручје средишње Италије, колијевка латинске цивилизације, још увијек чува латински идентитет у савременом називу Лацио (древни Лацијум).

Латинска долинаУреди

Подручје Лација одговара источном области староримског Лацијума (јужна провинција Рим и провинција Фросиноне).

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ MacKendrick, P. L. (1952). „Roman Colonization”. Phoenix. 6 (4): 139—146. ISSN 0031-8299. doi:10.2307/1086829. Приступљено 5. 12. 2021.
^ Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine States (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.
^ Friedman, Lawrence; Perez-Perdomo, Rogelio (2003). Legal Culture in the Age of Globalization: Latin America and Latin Europe (на језику: енглески). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6695-1. Приступљено 5. 12. 2021.
^ Chasteen, John Charles; Chasteen, Patterson Distinguished Term Professor of History John Charles (2001). Born in Blood and Fire: A Concise History of Latin America (на језику: енглески). Norton. стр. 156. ISBN 978-0-393-97613-7. »[T]he French invented the name 'Latin America' during these years [of Napoleon III] as a way of making their influence seem natural.«

Спољашње везеУреди

„Latins and Romans”. www.orbilat.com (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.

[1] MacKendrick, P. L. (1952). „Roman Colonization”. Phoenix. 6 (4): 139—146. ISSN 0031-8299. doi:10.2307/1086829. Приступљено 5. 12. 2021.

[2] Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine States (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.

[3] Friedman, Lawrence; Perez-Perdomo, Rogelio (2003). Legal Culture in the Age of Globalization: Latin America and Latin Europe (на језику: енглески). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6695-1. Приступљено 5. 12. 2021.

[4] Chasteen, John Charles; Chasteen, Patterson Distinguished Term Professor of History John Charles (2001). Born in Blood and Fire: A Concise History of Latin America (на језику: енглески). Norton. стр. 156. ISBN 978-0-393-97613-7. »[T]he French invented the name 'Latin America' during these years [of Napoleon III] as a way of making their influence seem natural.«

[1]

[2]

[3]

[4]