Лаура Барна

Лаура Барна (Јазово, 6. фебруар 1964) је српска књижевница и историчарка уметности.[1][2] Пише прозу (романе, приповетке, есеје) и стручне радове из историје уметности, које објављује у домаћој и иностраној књижевној периодици. Њена дела су превођена на мађарски, словачки, пољски и енглески. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Београду.

Лаура Барна
Laura Barna, spisateljica.jpg
Лаура Барна, српска књижевница и историчар уметности
Датум рођења(1964-02-06)6. фебруар 1964.(57 год.)
Место рођењаЈазово, Србија, СФРЈ
Најважнија дела
Дијалог о камену (приче), Црно тело (роман), Уметност нема дефиницију (есеји), Моја последња главобоља(роман), Четири елемента (роман за децу), Ђорђонеова клетва(роман), Пад клавира(роман), Црвени пресек(роман), Југо увек окреће на буру(роман).
НаградеНаграда Мирослав Дерета,2007; Награда Милутин Ускоковића, 2008; Награда Српске академије наука и уметности "Бранко Ћопић", 2009; Награда Димитрије Митриновић, 2009.

БиографијаУреди

Школовала се у Херцег Новом, Сплиту и Београду. Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје уметности у домаћој и иностраној књижевној периодици, а пише и рецензије и предговоре (преко 300 публикованих радова). Приче, есеји, као и ликовне критике заступљени су у домаћим и иностраним часописима, антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима. Роман Црвени пресек (2015) преведен је на мађарски језик[3].

У сарадњи са Градском општином Савски венац и Кућом краља Петра I од 2009. године уређује и води књижевне и културолошке трибине у оквиру ауторског пројекта Исидора нас слуша. Кроз овај пројекат представљени су најзначајнији и најактуелнији српски писци и уметници, као и добитници престижних српских и међународних награда и признања.

Учествовала је у организацији многих ликовних изложби, од којих је најзначајнија Мода српске елите (1804–1918), у сарадњи са Кућом краља Петра I и Центром за истраживање дигиталне културе.

Аутор је изложбе Исидора одржане почетком 2016. године у Кући краља Петра I[4], где су први пут од књижевничине смрти изнесени њени лични предмети из Легата „Исидора Секулић“ који се чува у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, и у виду књижевничине реконструисане радне собе, након педесет и осам година, представљени на увид широј јавности.

Као познавалац лика и дела Исидоре Секулић учествовала је у снимању филма о њеном животу, раду и сапутницима. У продукцији ТВ МАГ из Обреновца и Библиотеке “Влада Аксентијевић” из Обреновца, филм „Исидора“ приказује се уз ауторкино предавање о великој књижевници у библиотекама и школама широм Србије и Републике Српске. Једна је од чланова жирија за идејно решење споменика Исидори Секулић, а који је заслугом Фонда Исидора Секулић и ГО Савски венац постављен на Топчидерском брду.

У сарадњи са Фондом „Лаза Костић“ из Новог Сада и Центром за предавачку делатност Задужбине Илије М. Коларца, у Коларчевој задужбини отворила је серију предавања Великани науке у лимбу заборава, где је одржала предавање Кућа памти – Веселин Чајкановић (1881–1946).

У сарадњи са словачким месечником за књижевност и културу Нови живот, водила је разговор о идентитету и укрштају нација са словачком филозофкињом и списатељицом Етелом Фаркашовом, што је уз два репрезентативна њена есеја објављено паралелно на српском и словачком језику.

Живи и ради у Београду као слободни уметник и лектор за српски језик.

БиблиографијаУреди

Књижевност

  • Протовир, археолошки роман, „Арс Либри“, Београд, и „Бесједа“, Бања Лука, 2003.
  • Невоље господина Т. или сутерен (роман), „Народна књига“ - „Алфа“, Београд, 2005.
  • Црно тело (роман), „Дерета“, Београд, 2007; друго, допуњено и прерађено издање: Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  • Дијалог о камену (збирка прича), Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“, Београд, 2008.
  • Моја последња главобоља (романсирана биографија Исидоре Секулић), Завод за уџбенике, Београд, 2008.
  • Четири елемента (роман за децу), Завод за уџбенике, Београд, 2009.
  • Санаторијум под белим (роман), „Дерета“, Београд, 2009.
  • Тамо нека занимања, парадокси једења времена (збирка прича), „Бесједа“, Бања Лука, 2010.
  • Ђорђеонеова клетва (роман), Завод за уџбенике, Београд, 2011.
  • Пад клавира (роман), Завод за уџбенике, Београд, 2012[5][6].
  • Црвени пресек (роман), Службени гласник, 2015.
  • Југо увек окреће на буру (роман), Лагуна, Београд, 2018.
  • Музеј не ради (збирка прича), Задужбина Владета Јеротић и Арс Либри, Београд, 2020.

Историја уметности

  • Девет средњовековних манастира у Босни (монографија), „Луча“, Суботица, 2006/2007.
  • Уметност нема дефиницију (есеји), „Унус Мундус“, Ниш, 2007.

Награде и признањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Лаура Барна Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014) (биографија), Арт-анима, сајт посвећен фантастичној књижевности
  2. ^ Лаура Барна[мртва веза] (биографија), Књижара.ком
  3. ^ „Мађарско издање романа Црвени пресек Лауре Барне”. Кривак. Приступљено 20. 12. 2019. 
  4. ^ „Ekskluzivno u Kući kralja Petra: Izložba "Isidora". www.kucakraljapetra.rs. Приступљено 20. 12. 2019. 
  5. ^ „PAD I USPENJE KLAVIRA”. www.art-anima.com. Приступљено 20. 12. 2019. 
  6. ^ „KAKO UBITI KLAVIR I UPOKOJITI ENPIRA – novi prilozi za Istoriju intelektualnog nespokoja”. www.art-anima.com. Приступљено 20. 12. 2019. 
  7. ^ Црно тело, Домаћа књижара
  8. ^ З. Р. „Ћопићева награда Барни и Алексићу“, Политика, Београд, 24. април 2009.
  9. ^ О лауреату: Лаура Барна, „Арс лонга“, фонд за очување лепих уметности, Београд

Спољашње везеУреди