Лајковац
Лајковац је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Колубарском управном округу. Према попису из 2022. било је 3.211 становника.[1] Лајковац је смештен у котлини средње Колубаре на надморској висини од око 120 m. Град се налази на левој обали реке, 69 километара од Београда Ибарском магистралом, а 27 километара од Ваљева. Лајковац је седиште општине у Колубарском округу.
Лајковац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Општина | Лајковац |
Становништво | |
— 2022. | 3.211 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 22′ 06″ С; 20° 09′ 33″ И / 44.368333° С; 20.159166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 14224 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Географија
уредиЈедна од важнијих железничких станица на прузи Београд-Бар, врло живим аутобуским саобраћајем повезана са Београдом, Ваљевом, Чачком и другим местима. Лајковац је центар истоимене општине са нешто мање од 18.000 становника. Ратарство, сточарство, повртарство и воћарство најразвијеније су привредне гране у овој општини. Поред тога развијена су и индустријска предузећа-производња грађевинског материјала „Димитрије Туцовић“ у Ћелијама, електромашински сервис „Елмонт“, површински угљенокоп „Тамнава-Западно поље“.
Историја
уредиВарошица је настала проласком првог воза-легендарног „Ћире“ кроз ово место. Било је то 1908. године када је Лајковац већ био одређен за железничку станицу узаног колосека Обреновац-Лајковац. Лајковац је убрзо и постао највећа железничка станица узане пруге у Србији, раскрсница за Чачак, Ужице, Вишеград Сарајево, Дубровник и Зеленику, Ваљево, Аранђеловац и Београд. Био је Југославија у малом, јер је настањен железничарима са свих страна Југославије, па је и имао католичку цркву за железничаре те вере. Са нестанком „Ћире“, Лајковцу су остале само успомене и песма у којој је ова варошица опевана „Иде Миле лајковачком пругом“.[2]
Указом Краља од 29. фебруара 1924. године насеље је добило статус варошице.
Општина Лајковац
уредиУ састав општине Лајковац поред варошице Лајковац улази и 18 насељених места: Јабучје, Боговађа (ранији назив Прњавор), Непричава, Врачевић, Доњи Лајковац, Лајковац (село), Рубрибреза, Маркова Црква, Ратковац, Придворица, Мали Борак, Скобаљ, Пепељевац, Словац, Степање, Стрмово, Бајевац и Ћелије.
Излетишта и знаменитости
уредиСело Боговађа са непрегледним шумама, благо заталасаним теренима, савремено опремљеним мотелом, летовалиштем Црвеног крста из Београда. Од објеката културно-историјске баштине посебно се истиче и манастир Боговађа у истоименом селу. Још давне 1567. године писали су преписивачи књига у манастиру, док се школа у манастиру помиње тек почетком 18. века. Пред Први српски устанак пером, књигом и сликом се у Боговађи бави архимандрит манастира Хаџи-Рувим Нешковић. У то време манастир Боговађа располаже са једном од највећих библиотека у Србији. Такође је ту седиште Правитељствујушћег Совјета народа Српског (прве српске владе) 1805.
У селу Ћелије налази се спомен-костурница палим борцима у Колубарској бици која се одиграла новембра и децембра 1914. године између српске војске и доста јаче, опремљеније и бројније аустроугарске војске. Најжешће борбе водене су баш на брдима у Ћелијама-Човци и Враче брду. После рата, на остацима много старијег здања подигнута је црква Светог Ђорђа. Црквица је подигнута на рушевинама старог манастира из 13. века. У средишњем делу цркве, приликом радова на обнови манастира, пронађен је костур неког српског велможе из средњег века. Верује се да је Гргур Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића. [тражи се извор]
У селу Маркова Црква налази се веома стара црква која потиче из средњег века. Овде се налази и Црква Светог Димитрија у Лајковцу.
У самом Лајковцу налази се и железничка станица која је на мрежи уских пруга у Југославији после сарајевске била највећа те врсте.
Овде се налазе ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Туристичка организација Лајковац, Културни центар „Хаџи Рувим” Лајковац и Јолића воденица.
-
ОШ „Миле Дубљевић”
-
Зграда СО
-
Јолића воденица
-
Железничка станица
Демографија
уредиУ насељу Лајковац (варош) живи 2743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,5 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 3 | 12 | ||
80+ | 22 | 41 | ||
75—79 | 43 | 69 | ||
70—74 | 80 | 109 | ||
65—69 | 95 | 111 | ||
60—64 | 64 | 90 | ||
55—59 | 64 | 68 | ||
50—54 | 106 | 106 | ||
45—49 | 187 | 150 | ||
40—44 | 143 | 183 | ||
35—39 | 122 | 118 | ||
30—34 | 104 | 107 | ||
25—29 | 92 | 99 | ||
20—24 | 127 | 100 | ||
15—19 | 139 | 154 | ||
10—14 | 107 | 94 | ||
5—9 | 84 | 96 | ||
0—4 | 71 | 83 | ||
Просек : | 38,5 | 40,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.391 | 403 | 862 | 61 | 52 | 13 |
Женски | 1.517 | 309 | 866 | 257 | 77 | 8 |
УКУПНО | 2.908 | 712 | 1.728 | 318 | 129 | 21 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 741 | 13 | 0 | 197 | 127 |
Женски | 511 | 11 | 0 | 60 | 130 |
УКУПНО | 1.252 | 24 | 0 | 257 | 257 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 51 | 50 | 24 | 7 | 95 |
Женски | 5 | 10 | 46 | 19 | 18 |
УКУПНО | 56 | 60 | 70 | 26 | 113 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 6 | 31 | 27 | 15 |
Женски | 3 | 11 | 43 | 40 | 63 |
УКУПНО | 3 | 17 | 74 | 67 | 78 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 22 | 0 | 0 | 76 | |
Женски | 13 | 0 | 0 | 39 | |
УКУПНО | 35 | 0 | 0 | 115 |
Референце
уреди- ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „ТУЖНА СУДБИНА: Ко је Миле који иде лајковачком пругом?”. Нпортал. 11. 2. 2023. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.