Лебане

градско насеље и општина у јужној Србији

Лебане је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 8.025 становника.

Лебане
Панорама Лебана
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЛебане
Становништво
 — 2022.8.543
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 16″ С; 21° 44′ 09″ И / 42.921° С; 21.735833° И / 42.921; 21.735833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Лебане на карти Србије
Лебане
Лебане
Лебане на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16230
Позивни број016
Регистарска ознакаLB

Историја

уреди

Од године 1882. Лебане је седиште Лебанске општине. Чине је 22 села са 476 кућа, од којих су половина Срби досељеници а половина Арнаути.[1]

Указом Краља од 30. маја 1912. године насеље је добило статус варошице.

Географија

уреди

Центар града је на надморској висини од 275,2 m, што је уједно и најнижа тачка у граду, док највиша тачка (врх брда Чукљеник) лежи на висини од 432 m. Са својом површином од 337 km2, Лебане спада у општине средње величине.

Град је смештен на ушћу Шуманке (Шуманске реке) у Јабланицу, која у даљем току пролази кроз Лесковачко поље и позната је као највећа сушица у Србији (пресушује у летњим и зимским месецима). Лебане се налази на магистралном путу Лесковац – Приштина, 21 km југозападно од Лесковца, који је средиште Јабланичког округа.

Лебане спаја Јужно Поморавље са Косовом и Метохијом, а тиме и читав југоисток Србије са Јадранским морем, што га је (пре НАТО агресије) чинило значајном транзитном зоном. На повољан географски положај општине утиче и њена близина Нишу, који представља једно од главних саобраћајних чворишта Европе и граници Србије са Северном Македонијом, али и релативна близина ауто-пута (20 km).

Најближи суседи Лебана су општине: Медвеђа, Бојник и Лесковац.

Удаљеност од значајнијих српских градова:

Културно-историјски споменици

уреди

Најзначајнији историјски споменик у близини града је Царичин Град. Смештен 7 km од Лебана, он представља остатке раног византијског града Јустинијана Прима. Град је саградио цар Јустинијан I, на месту свог рођења. Царичин град је најзначајнија туристичка атракција Лебана, али не и једина. Међу посећенијим локацијама је и Радан планина, која обилује бројним природним феноменима: Ђавоља Варош, Деливоде, вода која привидно тече узводно итд.

Овде се налази Основна школа Вук Караџић (Лебане).
Овде се налазе Запис крст код цркве (Лебане) и Запис храст (Лебане).

Привреда

уреди
 
Лебане раскрсница

Општина Лебане спада у најнеразвијеније општине у Србији. Од пољопривреде најразвијеније је повртарство и ратарство. Некад интензивна индустрија током деведесетих скоро да је престала да постоји. Готово су угашени некадашњи гиганти − текстилна индустрија "15. мај − Експортекст“, „Трикотажа“, „Кожара“, металска индустрија "1. мај“, "8. новембар“, „Полет“, „ДГП Радан“, „Здравље - Погон тубе и дозе“.

Спорт

уреди

Од спортских клубова у општини, најпознатији су ФК Радан, који је новембра 2006. год. прославио 80 година од оснивања, и клубови РК Радан, ОК Радан и општински Женски одбојкашки клуб.[2] Од кошаркашких клубова постоји приватни клуб "Playmaker", који је уједно и школа кошарке, док је општински КК Радан већ годинама непостојећи. Током 2006. године била је актуелна иницијатива да се оснује општински атлетски клуб, али општа незаинтересованост и недостатак спортских терена и хале су били препрека. Од осталих спортова постоји општински карате клуб KK Радан и неколико приватних школа борилачких вештина.

Демографија

уреди
 
Православна црква у Лебану

У насељу Лебане живи 7575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 3046 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.975
1953. 2.103
1961. 2.617
1971. 5.889
1981. 7.966
1991. 9.528 9.424
2002. 10.004 10.277
2011. 9.272
2022. 8.025
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
9.241 92,37%
Роми
  
617 6,16%
Црногорци
  
17 0,16%
Македонци
  
15 0,14%
Југословени
  
4 0,03%
Хрвати
  
3 0,02%
Бугари
  
3 0,02%
Словенци
  
2 0,01%
Русини
  
1 0,00%
Мађари
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
16 0,15%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 523 492 738 1.734 2.263 2.685 3.046


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 344 690 596 882 317 169 34 6 4 4 3,28
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.925 1.039 2.681 141 57 7
Женски 4.111 709 2.750 475 169 8
УКУПНО 8.036 1.748 5.431 616 226 15
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.983 105 0 5 565
Женски 1.374 34 0 0 651
Укупно 3.357 139 0 5 1.216
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 46 306 197 69 53
Женски 10 31 158 56 11
Укупно 56 337 355 125 64
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 30 173 120 66
Женски 11 21 64 118 123
Укупно 17 51 237 238 189
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 44 0 0 198
Женски 20 1 0 65
Укупно 64 1 0 263

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Тежак", Београд 1882. године
  2. ^ „Најбољи у спорту у Лебану | OПШТИНА ЛЕБАНЕ”. www.lebane.ls.gov.rs (на језику: српски). 2015-12-27. Приступљено 2024-01-22. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди