Лебане

Лебане
Лебане;
	Православна црква у Лебану
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Лебане
Становништво
— 2011.	9.272
Географске карактеристике
Координате	42° 55′ 16″ СГШ; 21° 44′ 09″ ИГД / 42.921° СГШ; 21.735833° ИГДКоординате: 42° 55′ 16″ СГШ; 21° 44′ 09″ ИГД / 42.921° СГШ; 21.735833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Лебане Лебане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	16230
Позивни број	016
Регистарска ознака	LB / ЛБ

Лебане је градско насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 9272 становника.

ПрошлостУреди

Од године 1882. Лебане је седиште Лебанске општине. Чине је 22 села са 476 кућа, од којих су половина Срби досељеници а половина Арнаути.^[1]

Географски положајУреди

Центар града је на надморској висини од 275,2 m, што је уједно и најнижа тачка у граду, док највиша тачка (врх брда Чукљеник) лежи на висини од 432 m. Са својом површином од 337 km², Лебане спада у општине средње величине.

Град је смештен на ушћу Шуманке (Шуманске реке) у Јабланицу, која у даљем току пролази кроз Лесковачко поље и позната је као највећа сушица у Србији (пресушује у летњим и зимским месецима). Лебане се налази на магистралном путу Лесковац – Приштина, 21 km југозападно од Лесковца, који је средиште Јабланичког округа.

Лебане спаја Јужно Поморавље са Косовом и Метохијом, а тиме и читав југоисток Србије са Јадранским морем, што га је (пре НАТО агресије) чинило значајном транзитном зоном. На повољан географски положај општине утиче и њена близина Нишу, који представља једно од главних саобраћајних чворишта Европе и граници Србије са Северном Македонијом, али и релативна близина ауто-пута (20 km).

Најближи суседи Лебана су општине: Медвеђа, Бојник и Лесковац.

Удаљеност од значајнијих српских градова:

Београд 280 km,
Ниш 65 km,
Приштина 80 km,
Лесковац 21 km.

Културно-историјски споменициУреди

Најзначајнији историјски споменик у близини града је Царичин Град. Смештен 7 km од Лебана, он представља остатке раног византијског града Јустинијана Прима. Град је саградио цар Јустинијан I, на месту свог рођења. Царичин град је најзначајнија туристичка атракција Лебана, али не и једина. Међу посећенијим локацијама је и Радан планина, која обилује бројним природним феноменима: Ђавоља Варош, Деливоде, вода која привидно тече узводно итд.

Овде се налази Основна школа Вук Караџић (Лебане).
Овде се налазе Запис крст код цркве (Лебане) и Запис храст (Лебане).

ПривредаУреди

Лебане раскрсница

Општина Лебане спада у најнеразвијеније општине у Србији. Од пољопривреде најразвијеније је повртарство и ратарство. Некад интензивна индустрија током деведесетих скоро да је престала да постоји. Готово су угашени некадашњи гиганти − текстилна индустрија "15. мај − Експортекст“, „Трикотажа“, „Кожара“, металска индустрија "1. мај“, "8. новембар“, „Полет“, „ДГП Радан“, „Здравље - Погон тубе и дозе“, итд.

СпортУреди

Од спортских клубова у општини, најпознатији су ФК Радан, који је новембра 2006. год. прославио 80 година од оснивања, и клубови РК Радан, ОК Радан и општински Женски одбојкашки клуб. Од кошаркашких клубова постоји приватни клуб "Playmaker", који је уједно и школа кошарке, док је општински КК Радан већ годинама непостојећи. Током 2006. године била је актуелна иницијатива да се оснује општински атлетски клуб, али општа незаинтересованост и недостатак спортских терена и хале су били препрека. Од осталих спортова постоји општински карате клуб KK Радан и неколико приватних школа борилачких вештина.

ДемографијаУреди

У насељу Лебане живи 7575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 3046 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.975
1953.	2.103
1961.	2.617
1971.	5.889
1981.	7.966
1991.	9.528	9.424
2002.	10.004	10.277
2011.	9.272

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	9.241	92,37%
Роми	617	6,16%
Црногорци	17	0,16%
Македонци	15	0,14%
Југословени	4	0,03%
Хрвати	3	0,02%
Бугари	3	0,02%
Словенци	2	0,01%
Русини	1	0,00%
Мађари	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	16	0,15%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	52	77
80+	33	68
75—79	63	111
70—74	123	168
65—69	178	215
60—64	236	260
55—59	283	291
50—54	407	421
45—49	379	356
40—44	354	329
35—39	350	364
30—34	375	379
25—29	389	370
20—24	317	325
15—19	386	377
10—14	371	379
5—9	346	314
0—4	271	287
Просек :	35,3	36,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	523	492	738	1.734	2.263	2.685	3.046

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	344	690	596	882	317	169	34	6	4	4	3,28

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.925	1.039	2.681	141	57	7
Женски	4.111	709	2.750	475	169	8
УКУПНО	8.036	1.748	5.431	616	226	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.983	105	0	5	565
Женски	1.374	34	0	0	651
УКУПНО	3.357	139	0	5	1.216
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	46	306	197	69	53
Женски	10	31	158	56	11
УКУПНО	56	337	355	125	64
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	30	173	120	66
Женски	11	21	64	118	123
УКУПНО	17	51	237	238	189
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	44	0	0	198
Женски	20	1	0	65
УКУПНО	64	1	0	263

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ "Тежак", Београд 1882. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] "Тежак", Београд 1882. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]