Лебане
Лебане је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 8.025 становника.
Лебане | |
|---|---|
 Легане | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Лебане |
| Становништво | |
| — 2022. | 8.025 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 55′ 16″ С; 21° 44′ 09″ И / 42.921° С; 21.735833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Лебане Лебане на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16230 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LB / ЛБ |
Историја уреди
Од године 1882. Лебане је седиште Лебанске општине. Чине је 22 села са 476 кућа, од којих су половина Срби досељеници а половина Арнаути.[1]
Географија уреди
Центар града је на надморској висини од 275,2 m, што је уједно и најнижа тачка у граду, док највиша тачка (врх брда Чукљеник) лежи на висини од 432 m. Са својом површином од 337 km², Лебане спада у општине средње величине.
Град је смештен на ушћу Шуманке (Шуманске реке) у Јабланицу, која у даљем току пролази кроз Лесковачко поље и позната је као највећа сушица у Србији (пресушује у летњим и зимским месецима). Лебане се налази на магистралном путу Лесковац – Приштина, 21 km југозападно од Лесковца, који је средиште Јабланичког округа.
Лебане спаја Јужно Поморавље са Косовом и Метохијом, а тиме и читав југоисток Србије са Јадранским морем, што га је (пре НАТО агресије) чинило значајном транзитном зоном. На повољан географски положај општине утиче и њена близина Нишу, који представља једно од главних саобраћајних чворишта Европе и граници Србије са Северном Македонијом, али и релативна близина ауто-пута (20 km).
Најближи суседи Лебана су општине: Медвеђа, Бојник и Лесковац.
Удаљеност од значајнијих српских градова:
Културно-историјски споменици уреди
Најзначајнији историјски споменик у близини града је Царичин Град. Смештен 7 km од Лебана, он представља остатке раног византијског града Јустинијана Прима. Град је саградио цар Јустинијан I, на месту свог рођења. Царичин град је најзначајнија туристичка атракција Лебана, али не и једина. Међу посећенијим локацијама је и Радан планина, која обилује бројним природним феноменима: Ђавоља Варош, Деливоде, вода која привидно тече узводно итд.
Овде се налази Основна школа Вук Караџић (Лебане).
Овде се налазе Запис крст код цркве (Лебане) и Запис храст (Лебане).
Привреда уреди
Општина Лебане спада у најнеразвијеније општине у Србији. Од пољопривреде најразвијеније је повртарство и ратарство. Некад интензивна индустрија током деведесетих скоро да је престала да постоји. Готово су угашени некадашњи гиганти − текстилна индустрија "15. мај − Експортекст“, „Трикотажа“, „Кожара“, металска индустрија "1. мај“, "8. новембар“, „Полет“, „ДГП Радан“, „Здравље - Погон тубе и дозе“, итд.
Спорт уреди
Од спортских клубова у општини, најпознатији су ФК Радан, који је новембра 2006. год. прославио 80 година од оснивања, и клубови РК Радан, ОК Радан и општински Женски одбојкашки клуб. Од кошаркашких клубова постоји приватни клуб "Playmaker", који је уједно и школа кошарке, док је општински КК Радан већ годинама непостојећи. Током 2006. године била је актуелна иницијатива да се оснује општински атлетски клуб, али општа незаинтересованост и недостатак спортских терена и хале су били препрека. Од осталих спортова постоји општински карате клуб KK Радан и неколико приватних школа борилачких вештина.
Демографија уреди
У насељу Лебане живи 7575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 3046 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 52 | 77 | ||
| 80+ | 33 | 68 | ||
| 75—79 | 63 | 111 | ||
| 70—74 | 123 | 168 | ||
| 65—69 | 178 | 215 | ||
| 60—64 | 236 | 260 | ||
| 55—59 | 283 | 291 | ||
| 50—54 | 407 | 421 | ||
| 45—49 | 379 | 356 | ||
| 40—44 | 354 | 329 | ||
| 35—39 | 350 | 364 | ||
| 30—34 | 375 | 379 | ||
| 25—29 | 389 | 370 | ||
| 20—24 | 317 | 325 | ||
| 15—19 | 386 | 377 | ||
| 10—14 | 371 | 379 | ||
| 5—9 | 346 | 314 | ||
| 0—4 | 271 | 287 | ||
| Просек : | 35,3 | 36,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.925 | 1.039 | 2.681 | 141 | 57 | 7 |
| Женски | 4.111 | 709 | 2.750 | 475 | 169 | 8 |
| УКУПНО | 8.036 | 1.748 | 5.431 | 616 | 226 | 15 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.983 | 105 | 0 | 5 | 565 |
| Женски | 1.374 | 34 | 0 | 0 | 651 |
| УКУПНО | 3.357 | 139 | 0 | 5 | 1.216 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 46 | 306 | 197 | 69 | 53 |
| Женски | 10 | 31 | 158 | 56 | 11 |
| УКУПНО | 56 | 337 | 355 | 125 | 64 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 6 | 30 | 173 | 120 | 66 |
| Женски | 11 | 21 | 64 | 118 | 123 |
| УКУПНО | 17 | 51 | 237 | 238 | 189 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 44 | 0 | 0 | 198 | |
| Женски | 20 | 1 | 0 | 65 | |
| УКУПНО | 64 | 1 | 0 | 263 | |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Тежак", Београд 1882. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
