Уколико сте тражили насеље у граду Приштини, погледајте чланак Лебане.

Лебане
Lebane orthodox church.jpg
Православна црква у Лебану
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЛебане
Становништво
 — 2011.Пад 9.272
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 16″ СГШ; 21° 44′ 09″ ИГД / 42.921° СГШ; 21.735833° ИГД / 42.921; 21.735833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Лебане на мапи Србије
Лебане
Лебане
Лебане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број16230
Позивни број016
Регистарска ознакаLB / ЛБ

Лебане је градско насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 9272 становника.

ПрошлостУреди

Године 1882. Лебане је седиште Лебанске општине. Чине је 22 села са 476 кућа, од којих су половина Срби досељеници а половина Арнаути.[1]

Географски положајУреди

Центар града је на надморској висини од 275,2 m, што је уједно и најнижа тачка у граду, док највиша тачка (врх брда Чукљеник) лежи на висини од 432 m. Са својом површином од 337 km², Лебане спада у општине средње величине.

Град је смештен на ушћу Шуманке (Шуманске реке) у Јабланицу, која у даљем току пролази кроз Лесковачко поље и позната је као највећа сушица у Србији (пресушује у летњим и зимским месецима). Лебане се налази на магистралном путу Лесковац – Приштина, 21 km југозападно од Лесковца, који је средиште Јабланичког округа.

Лебане спаја Јужно Поморавље са Косовом и Метохијом, а тиме и читав југоисток Србије са Јадранским морем, што га је (пре НАТО агресије) чинило значајном транзитном зоном. На повољан географски положај општине утиче и њена близина Нишу, који представља једно од главних саобраћајних чворишта Европе и граници Србије са Северном Македонијом, али и релативна близина ауто-пута (20 km).

Најближи суседи Лебана су општине: Медвеђа, Бојник и Лесковац.

Удаљеност од значајнијих српских градова:

Културно-историјски споменициУреди

Најзначајнији историјски споменик у близини града је Царичин Град. Смештен 7 km од Лебана, он представља остатке раног византијског града Јустинијана Прима. Град је саградио цар Јустинијан I, на месту свог рођења. Царичин град је најзначајнија туристичка атракција Лебана, али не и једина. Међу посећенијим локацијама је и Радан планина, која обилује бројним природним феноменима: Ђавоља Варош, Деливоде, вода која привидно тече узводно итд.

Овде се налази Основна школа Вук Караџић (Лебане).
Овде се налазе Запис крст код цркве (Лебане) и Запис храст (Лебане).

ПривредаУреди

 
Лебане раскрсница

Општина Лебане спада у најнеразвијеније општине у Србији. Од пољопривреде најразвијеније је повртарство и ратарство. Некад интензивна индустрија током деведесетих скоро да је престала да постоји. Готово су угашени некадашњи гиганти − текстилна индустрија "15. мај − Експортекст“, „Трикотажа“, „Кожара“, металска индустрија "1. мај“, "8. новембар“, „Полет“, „ДГП Радан“, „Здравље - Погон тубе и дозе“, итд.

СпортУреди

Од спортских клубова у општини, најпознатији су ФК Радан, који је новембра 2006. год. прославио 80 година од оснивања, и клубови РК Радан, ОК Радан и општински Женски одбојкашки клуб. Од кошаркашких клубова постоји приватни клуб "Playmaker", који је уједно и школа кошарке, док је општински КК Радан већ годинама непостојећи. Током 2006. године била је актуелна иницијатива да се оснује општински атлетски клуб, али општа незаинтересованост и недостатак спортских терена и хале су били препрека. Од осталих спортова постоји општински карате клуб KK Радан и неколико приватних школа борилачких вештина.

ДемографијаУреди

У насељу Лебане живи 7575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 3046 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.975
1953. 2.103
1961. 2.617
1971. 5.889
1981. 7.966
1991. 9.528 9.424
2002. 10.004 10.277
2011. 9.272
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
9.241 92,37%
Роми
  
617 6,16%
Црногорци
  
17 0,16%
Македонци
  
15 0,14%
Југословени
  
4 0,03%
Хрвати
  
3 0,02%
Бугари
  
3 0,02%
Словенци
  
2 0,01%
Русини
  
1 0,00%
Мађари
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
16 0,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Тежак", Београд 1882. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди