Легати у култури Београда

Легати у култури Београда су поклони и заоставштине у облику историјско уметничких предмета новца или друге имовине коју су тестаментом остављала одређена лица бројним установама у Београду на чување или употребу. Од настанка српске државе крајем 12. века до данас непрекидно је постојао веома различит облик и намена матерљалних и културних задужбина - легата. Њихов развоја схватамо не само као акт доброчинства према сопственом народу већ у исто време - и сведочанства о друштвеном и политичком присуству дародаваца, као очигледан показатељ њиховог личног афинитета и уметничког схватања. Полазећи од ових начела, легати у Београду настали су као саставни део задужбинарске традиције српске народа, нарочито током 19. века, када су легати били незаобилазан чинилац утемељења и развоја српске културе у тек новооснованој држави након вишевековног ропства под Османлијама. У 20. веку овај вид културног доброчинство не само да се наставио, већ се све више ширио тако да су нпр. 1983. године у Београду основане посебне збирке на основу око 150 легата.

Нажалост установа легата у Београду већ неколико деценија, након распада СФР Југославије, суочавају са истоветним проблемима, који су због великих материјални трошкова њиховог чувања и одржавања без правог и очекиваног ефекта, у српској култури, на коју као и на одрживост легата утиче економсо стање у Србији. Тако данас велики број легата чији су предмети смештени у депое, у којима остају непознати или недоступни широј културној јавности.

Легат као вид доброчинства

уреди

У 19. веку како у Србији, тако и у областима у којима живе избегли Срби, настао је нов полет друштвеног и културног развоја. Саставни део просветне историје и новог грађанског друштва чине и нове врсте донаторства и доброчинства, према домовини. Готове све просветне и образовне установе током овог века биле су осниване од добровољних прилога појединаца који су их потом непрекидно помагали и оснивали нове.

Тако су се развијали и легати у Београду, који су имали двоструку културну функцију. С једне стране они су били израз индивидуалне културне свести, којом је легаторство употпуњавало оно што се подразумева под културним бићем једног народа. С друге стране, легаторство је на особен начина потврђивало љубав и бригу појединаца за културна и уметничка остварења заједнице која су на неки начин изостала у надлежним установама.

Зачет с краја 19 века, у 20 веку овај вид културног доброчинства у Београду ширио се, тако да је 1983. године Београду било око 150 легата. Захваљујући легатима Београд и Србија обогатиле су своје музејске колекције, библиотеке и архивске фондове који су тиме постали значајни чинилац за културну историју али и за проучавање индивидуалног стваралаштва.

Разлика између легата и поклона у даривању културног добра

уреди

Према правној дефиницији легат и поклон нису истозначни појмови;

Легат

Легатом се успоставља уговорни однос између легатора и примаоца, при чему може да се користи и тестамент као документ за заснивање уговора. Правна основа за оснивање легата је Закон о наслеђивању.

Поклон

Ко су били дародавци и намена легата?

уреди

Дародавци су биле личности најразличитијег друштвеног статуса: поред министара и академика, то су и књижари, лекари и апотекари, дипломате, трговци и индустријалци, судије и адвокати, чиновници - чак и сељаци.

Легати су били намењени у најразличитијеи сврхе: од оних ко је су се имале употребити за научне и културно-уметничке сврхе до фонда за издржавање ђака и студената, или награђивање племенитости, за помоћ и негу болесника или удомљавање девојака. Тако је нпр. пред Други светски рат, у Српском краљевској академији постојало је 17 фондова и 65 задужбина.[2]

Врсте легата у културном наслеђу Београда

уреди

Легати у култури Београда су различити по концепцији, али су по садржају важни као културолошко, социолошко, психолошко, економско и финансијско сведочанство периода у којима су настајали.

Према врсти, односно садржају легати који су даривани Београду су по својој суштини културна добра, која у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава могу бити покретна и непокретна:

Покретна културна добра

Под покретним легатима подразумевају се уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска града и стара и ретка књига, или појединачни предмети, група предмета и / или збирка која поседује уметницку, научну, културну, историјску и неку другу вредност на локалном, националном или универзалном нивоу.

Непокретна културна добра

Под непокретним легатима подразумевају се споменици културе, просторно културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места која су од посебног уметничког, културног, научног или историјског значаја на локалном, националном или унивезални нивоу.

Оснивачи легата у Београду

уреди

Као оснивачи легата у Београду јављају се грађани и породице.

  • Међу појединцима легатори су пасионирани анонимни колекционари културних добара и вредности, али легатори су и истакнути уметници (међу којима је у Београду највише ликовних уметника).
  • Породични легатори су наследници породичног културног добра, који су стечекли богатство и са њим отварају легате, или су то уметничке породице које уметнички опус својих предака остављају као легат.

Легати у Београду, по месту чувања

уреди
 
Урош Предић, Јован Цвијић, из легата САНУ
 
Иво Андрић у свом дому у Београду који је претворен у легат - Спомен-музеј Иве Андрића
 
Део легата Оље Ивањицки изложен у Историјском музеју Србије (2017)

По месту чувања, легати у Београдумогу се могу разграничити на:

  • Легати у институцијама заштите (музејима, библиотекама, архивима)
  • Легате смештене по вољи легатора у куће или станове (галерије, спомен-збирке).

Легати у институцијама заштите

уреди

Музеј града Београда

уреди
Легати Установа Кућа Стан Број предмета
Паје Јвановића 1 657
Петра Поповића 1 120
Петра Коњовића 1 741
Томе Росадића 1 631
Бете Вукановић 1 246
Раденка Перића 1 464
Југоекспорта 1 75
Недељка Гвозденовића 1 570
Ристе Стијовића 1 140
Паве и Милана Секулића 1 259
Јелисавете Ч. Петровић 1 34
Бранимира Ћосића 1 2.284
Бранислава Нушића 1 480
Вељка Петровићем 1 2.945
Јована Цвијића 1 1.463
Иве Андрића 1 6.091
Ивана Божића 1 109
Роберта Цихлера Гаспаровића 1 1.646
Даринке Смодлака 1 80
Владимира Мариновића 1 168
Јована Суботића 1 155
Ђорђа Новаковића 1 7.436
Светозара Душаиића 1 2.129

Напомена: Музеј града Београда у свом саставу има 23 легата са 27.923 предмета

Народни музеј

уреди
 
Урош Предић, „Сироче на мајчином гробу”, из Легат Михајла Пупина Народном музеју
 
Слика Добрица Милутиновић, из његовог Легата у Музеју позоришне уметности
Легати Установа Кућа Стан Број предмета
Војислава Ђурића 1 41
Петра Поповића 1 90
Михајла Пупина 1 10

Музеј савремене уметности

уреди
Легати Установа Кућа Стан Број предмета
Петра Добровића 1 124
Милице Зорић и Родољуба Чолаковића 1
Ивана Табаковића 1 413

Српска академија наука

уреди

Српска академија наука и уметности води бриго о 27 поклона и легата:

  • Михаила Петровића Аласа, Милана Јовановића-Батута, Стевана Бошковића, Милутина Миланковића, Војислава МишковићЦа, Милана Будимира, Антона Билимовића, Стјепана Куљбакина, Симе Симића, Љубивоја Стефановића - са 24.000 књига.
  • Комплетне заоставштине: Сретена Стојановита, Бранка Ћопића, Илариона Руварца, Драгутина Костића, Веселина Цајкановића, Павла Вујевић, Шорђа Нешића, Бранислава Петронијевића, Милана М.Ракића, Сергија Матвејева, Шарла Боазоа и Луја Бојновића, Бранка Чубриловића, Стевана Мокрањца, Бранка Шотре, Пеђе Милосављевића, Георгија Острогорског, Милутина Миланковића.

Историјски архив Београда

уреди

У овој установи налази се четири легата која су у поступку оснивања:

  • Светозара Вукмановића-Темпа,
  • Коче Поповића и Лепе Перовић,
  • Благоја Нешковића,
  • Сестара Перовић

Музеј примењене уметности

уреди

У саставу оовог музеја су четири легата са укупно 953 предмета:

  • Ирине Симић - 118 предмета;
  • Бранка Јовановића 20 предмета;
  • Милице Зориић и Родољуба Чолаковића - 103 предмета;
  • Арсе и Војке Милатовић - 712 предмета

Музеј позоришне уметности

уреди

У овом музеју смештена су седам легата

  • Добрице Милутиновића,
  • Миливоја Живановића,
  • Владимира Загороднука,
  • Михајла Ковачевића,
  • Владимира Жедринског,
  • Наташе Бошковић.

Етнографски музеј

уреди
  • Спомен збирка Христифора Црниловића у свом саставу има 2.600 предмета материјалне културе, 1.617 негатива плоча, 700 књига и часописа.

Кућа легата

уреди
  •  
    Легат Олге Јеврић
    Легат Олге Јеврић, чији главни део чини, осим неколико раних портрета и неколико радова из познијих фаза стваралаштва, скулптуре са прве самосталне изложбе Олге Јеврић одржане у галерији УЛУС-а на Теразијама у Београду 1957. године.
  • Легат Миленка Шабрана, чини репрезентативни избор од 35 сликарских дела овог аутора, од којих је највећи број израђен у техници уља на платну и пастела на хартији, као и колекција дела његових пријатеља и савременика, и избор дела примењене уметности. У колекцији од 18 сликарских и вајарских дела Шербанових пријатеља и савременика налазе се дела Надежде Петровић, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Пеђе Милосављевића, Миливоја Николајевића , Крста Хегедушића, Петра Добровића, Сретена Стојановића и Михаила Томића.
  • Атеље Петра Лубарде

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

уреди

У фондовима Универзитске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, налази се 24 легата са 52.581 сигнатура

Легати Број предмета
Петра Будманиа (1835-1914) 128
др Светозара Марковића (1860- 1916) 165
Мирослава Премура (1 87 1 -1944) 1348
др Ота Кормина (1882-1920) 1019;
др Хајнрика Христенсена (1849-1912) 146
др Гедеона Дунђерског (1875-1939) 4.852
Луке Ћеловића (1 854-1929) 571
Божидара Карађорђевића (1861-1908) 128
Димитрија Руварца (1 842-1931) 233
Јоце Вујића (1 865-1934) 4914
Слободана Јовановића (1891- 1932) 2360
Бранимира Ћосића (1903-1934) 790
Јована Алексијевића (1855-1936) 179
Живојина Симића (1848-1926) 2.778
Стојана Новаковића (1842-1915) 2849
Александра Стојановића 161
Манојла Николића (1876-1938) 1.416
др Рудолфа Сарделице (1876- 1954) 1.771
Димитрија Митриновића (1887-1953) 2.201
Исидоре Секулић (1877-1958) 2.272
др Александра Белида (1876-1960) преко 12.000
Војислава Јовановића-Марамбоа 5.000
Момчила Милошевића 300;
Михајла Пупина око 5.000.

Музеј српске православне цркве

уреди
  • Легат Радослава Грујића (збирка икона, литургијских предмета, књига).
  • Музеј поседује велики број поклона и предмета датих на складиштење (давање на чување манастирских и црквених предмета).

Природњачки музеј

уреди

Музеј поседује шест збирки-поклона:

  • Петра Павловића,
  • Владимира Петковића,
  • Светолика Радовановића,
  • Димитрија Антуле,
  • Јована Цвијића,
  • Недељка Кашанина.

Музеј афричке уметности

уреди

Музеј поседује 1.000 предмета из западне Африке (фигуре, маске, таписерије, фигурална пластика)

Легати ван институција заштите

уреди
Уметничка збирка Флегл

Ову збиру ччине уметниека предмети и модеран намештај из 18 и 19 века. Збирка је делом у својини Леле Флегл, а делом (123 предмета) у својини скупшитине града.

Легат -Фонд „Оливере Оље Ивањицки”
Задужбина „Момчило Момо Капор”

Извори

уреди
  1. ^ Зоран Аврамовић, Легати у култури Београда Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2017), Београд,
  2. ^ Despotović, Jovan Despotović. „Baština – Zadužbine, legati, zaostavštine”. Student, 29.4. s. 11, i 14.5. s. 17, Beograd, 1981. Архивирано из оригинала 25. 03. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 

Спољашње везе

уреди