Лепа села лепо горе
Лепа села лепо горе је српски филм Срђана Драгојевића снимљен 1996. године.
| Лепа села лепо горе | |
|---|---|
 Лепа села лепо горе | |
| Изворни наслов | Лепа села лепо горе |
| Жанр | драма комедија |
| Режија | Срђан Драгојевић |
| Сценарио | Вања Булић Срђан Драгојевић Биљана Максић Никола Пејаковић |
| Продуцент | Драган Бјелогрлић Горан Бјелогрлић Милко Јосифов Никола Којо Зоран Цвијановић |
| Главне улоге | Марко Ковијанић Милорад Мандић Манда Никола Којо Никола Пејаковић Петар Божовић Драган Бјелогрлић Драган Максимовић Драган Петровић Драган Зарић Велимир Бата Живојиновић |
| Музика | Александар Хабић Лаза Ристовски |
| Сценографија | Миленко Јеремић |
| Камера | Душан Јоксимовић |
| Монтажа | Петар Марковић |
| Издавачка кућа | РТС Кобра филм Београд |
| Година | 1996. |
| Трајање | 129 минута |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Филм је испирисан истинитим догађајем, када је 7 српских војника дринског корпуса било девет дана окружено у 97 m дугом тунелу Бродар (8 km од Вишеграда према Рудом) у септембру 1992. године.[1]
Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1996. годину. Сматра се модерним класиком српске кинематографије.
Садржај
РадњаУреди
Радња филма почиње у једној београдској војној болници где су смештени рањеници рата у Босни и Херцеговини. У болници се филмски јунаци сећају младости и рата. Прича се врти око двојице дечака, Халила - Муслимана, и Милана - Србина, који су одрасли заједно у селу близу напуштеног тунела. Као деца се нису усудили да уђу у тунел, јер су веровали да тамо борави „дрекавац“. Дванаест година касније, током рата у Босни, Милан, заробљен у тунелу са својим саборцима, и Халил налазе се на супротним странама, судбински срљајући у сукоб. Међу исцрпелим српским борцима нашла се и једна залутала америчка новинарка.
О ликовимаУреди
Милан (Драган Бјелогрлић) - централни јунак приче, младић растрзан унутрашњим сукобима у себи и држави.
Веља (Никола Којо) - Познати лопов из Београда, који је највећи део свог „посла“ обављао 1980-их и раних 1990-их. Када су позивари дошли по његовог млађег брата, он се представио као брат и уместо њега отишао у рат. Он је дао име филму. Након што је његова јединица спалила село рекао је: „Лепа села лепо горе, а ружна остају ружна чак и када горе.“
Позната је његова реченица у филму:
„Ајде да ти чика Веља да бону.”
Петар (Професор) (Драган Максимовић) - Босански Србин, професор из Бање Луке по чему је добио надимак. У филму изгледа да има носталгичан осећај према Југославији. Док други за време рата пале куће и све што у њима нађу, он је заинтересован више за литературу па по кућама које ће касније запалити прво претражи да нема нека занимљива књига. Често чита из дневника који је нашао за време рата.
Брзи (Зоран Цвијановић) - Наркоман који је под утицајем дроге са надвожњака упао у камион ЈНА који се кретао ка Вуковару. Он једини разуме енглески.
Виљушка (Милорад Мандић) - Српски четник који је у рат кренуо да би заштитио свог кума Лазу и из патриотских разлога. Добио је надимак виљушка зато што око врата носи виљушку.
Позната је његова реченица у филму:
„Ономад сам гледао на телевизору... Јел знаш ти, несрећо, да су Срби најстарији народ. Док су Шваба... и Енглез... и Американац пре... шесто година, јели свињу с рукама, ми (Срби) смо имали ово (показује на виљушку). На српском двору ми с виљушком боц, а Шваба с рукама, уста га јебем!... најстарији.”
У филму је духовит и срећан све док његов кум Лаза није умро у нападу муслимана.
Лаза (Драган Петровић) - Лаза је Виљушкин кум. Док је гледао вести о ужасима против Срба, изнервирао се и отишао као добровољац у рат.
Позната је његова реченица у филму:
„Неће моћи буразеру, неће моћи кажем ја теби. Неће више овде швапска и турска нога крочити... Како је код вас горе у Шведској? 'Ладно, ал' стандард.”
Марко (Марко Ковијанић) - Младић од 18 година који очајнички тражи поштовање осталих чланова вода. Највише цени Вељу.
Гвозден (Бата Живојиновић) - Вођа вода и професионално обучени ЈНА официр. Воли Тита и недостаје му Југославија. Марширао је 350 km Титу на сахрану. Издан је од свог кума муслимана у рату.
Позната је његова реченица у филму:
„Да се не љубимо.”
Учитељица (Вера Дедовић) - Лик учитељице везује се за период детињства главних јунака. Она је млада, шармантна, а време између два одмора проводи са поштаром Назимом на травњаку у близини школе.
Слободан (Петар Божовић) - Предратни кафеџија и боем. У рату се бавио мутним радњама и постао ратни профитер.
УлогеУреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Драган Бјелогрлић | Милан |
| Никола Којо | Веља |
| Велимир Бата Живојиновић | Гвозден |
| Зоран Цвијановић | Брзи |
| Драган Максимовић | професор Петар |
| Милорад Мандић Манда | Виљушка |
| Драган Петровић | Лаза |
| Никола Пејаковић | Халил |
| Лиза Монкјур | Лиза |
| Марко Ковијанић | Марко |
| Петар Божовић | Слободан |
| Рената Улмански | Миланова мајка |
| Вера Дедовић | учитељица |
| Драган Зарић | Назим |
| Бранко Видаковић | дилер |
| Дубравко Јовановић | војни полицајац/ратни профитер |
| Бранка Катић | болничарка |
| Милена Павловић | болничарка |
| Мира Бањац | Вељина мајка |
| Небојша Илић | Вељин брат |
| Борис Миливојевић | заробљени Муслиман |
| Феђа Стојановић | Џемал Биједић |
| Мелита Бихали | Халилова мајка |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Istiniti događaj po kome je snimljen film Lepa sela lepo gore, Приступљено 10. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Perić Momčilović, Vesna (2016). Teorija narativnih konstrukcija u postjugoslovenskom filmu od 1994. do 2008. godine (doktorska disertacija) (PDF). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, pozorišta, filma, radija i televizije Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Спољашње везеУреди
| Викицитат има цитате везане за чланак Лепа села лепо горе. |
- Лепа села лепо горе на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Сведочење учесника борбе за тунел
- Највећа тајна „Лепих села“ (Б92, 28. јануар 2016)