Лепчинце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 125 становника (према попису из 1991. било је 152 становника).

Лепчинце
Manastir Svetog Pantelejmona.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.125
Географске карактеристике
Координате42°24′59″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 42.4164° СГШ; 21.9872° ИГД / 42.4164; 21.9872Координате: 42°24′59″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 42.4164° СГШ; 21.9872° ИГД / 42.4164; 21.9872
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина787 м
Лепчинце на мапи Србије
Лепчинце
Лепчинце
Лепчинце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

ПрошлостУреди

Садашње Лепчинце је младо село настало око 1800. године, када су се населила три брата, Јерци из Херцеговине. Било су то Вуча, Миша и Станоја.[1] Смештено је између Марганске, Тетинске и Лепчинске реке (потока). Најстарије махале су: Белчинска, Вучинска и Станојинска. Сеоске куће су на двема косама. Манастир Светог Пантелејмона је на коси Трештено дрво. Старо село Лепчинце претпоставља се да је у 16. веку лежало на потезу Село, што се помиње и у Пчињском поменику. У турско време село је припадало мезри Сенокоз. По једној легенди село је име добило тако што је "у селу било много шуме, паше, ливада, а земља је била родна да је берићет села био "леп", надалеко прочујен те је и село прозвано Лепчинце." По другој, врањанској легенди место је названо тако, зато што су у њему живеле лепе девојке - лепотице.[2]

Код села Лепчинца је крајем септембра 1912. године код Карауле на старој српско-турској граници војни положај заузео положај 7. пук Краља Петра Првог. Било је то пред сам почетак Првог балканског рата.[3]

У месту је радила од почетка 20. века српска основна школа. Познати су следећи учитељи, од почетка 1907. године: први - поп Вељко (Величко) Николић из Градње (1907-1910), Милоје Стојановић (1913), Драгомир Димић (1920) и други.[4]

Бугарски војници су спалили село током Другог светског рата.

Када је извршен први српски попис места 1879. године, ту је живело 371 становник у 57 кућа. Писмених је било само троје мушкараца, а број пореских глава износио је 67.[5] Број становника је до Другог светског рата стално растао. Лепчинце је 1890. године имало 448 становника, 1930.-543, 1948.-430, 1961.-368, 1971.-267 и 2002. године 125 становника.

Порекло становништваУреди

Некада је у месту живело старо српско становништво.[6] Најстарија породица су Дрнчинци који су се доселили из Кратова, Ћосаци су из околине Новог Брда, има их у Врању, Јабланицу и друге крајеве. Анђелковци из Челопека код Куманова, Стошинци су такође из околине Куманова, Илијинци су из околине Криве Паланке и Сугарци и Јовановци су из околине. Рошаци су се ту доселили (добегли) из Нерава, и то због кулука у кратовским рудницима.

ДемографијаУреди

У насељу Лепчинце живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,3 година (49,3 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 47 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 430
1953. 421
1961. 368
1971. 267
1981. 218
1991. 152 152
2002. 125 125
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
124 99,2 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ђура Даничић: "Рјечник хрватскога или српског језика", Загреб 1974. године
  2. ^ Мимчило Златановић: "Врањске легенде", Врање 1974. године
  3. ^ "Правда", Београд 1937. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1910-1913. године
  5. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  6. ^ "Прилози проучавању језика", Београд 1985. године
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди