Лерин

град Грчка, западна Македонија

Лерин (Хлерин; грч. Φλώρινα [Flórina] — Флорина) је административни центар истоимене општине и округа, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој. Према попису из 2011. године било је 17.686 становника.[1]

Лерин
Φλώρινα
Поглед на Лерин
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
Становништво
 — 2011.17.686
Географске карактеристике
Координате40° 47′ С; 21° 24′ И / 40.78° С; 21.4° И / 40.78; 21.4
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина663 m
Лерин на карти Грчке
Лерин
Лерин
Лерин на карти Грчке
Поштански број531 00
Позивни број23850
Регистарска ознакаΡΑ
Веб-сајт
www.cityoflorina.gr

Данашње име града „Флорина“ - „Лерин“ везано је за име овог насеља из византијског времена, када се ово место звало Χλέρινον (Chlérinon), у преводу „место пуно зеленила“. Постепено се ово име променило у облик „Флорина“, док је код месних Срба задржан други словенски облик „Лерин“, ближи првобитном.

Природни услови

уреди

Лерин се налази на крајњем западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (663 м). Град се налази на јужном ободу равнице Пелагоније, на месту где из ове равнице одваја пут ка Преспанском језеру. У Пелагонији се северније налазе и Битољ и Прилеп, данас градови у Републици Македонији. Јужно од града уздиже се планина Баба (Варнундас) и Нередска планина (Верно). Кроз Лерин протиче Јелашка река (Сакулевас, Сакулева).

Клима у Лерину је због надморске висине града и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.

Историја

уреди

Иако је околина Лерина била насељена током праисторије и антике, први помен града Лерина везује се за средњовековну Србију, која је овим просторима владала неколико деценија (1331-1385). Цар Душан се 1334. године обратио месном Грку, надзорнику тврђаве Хлеренон.

Подручје Лерина је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих пет векова. Током овог периода у граду су живели Турци и Словени, а мање је било Цинцара, Рома и Арнаута, а у околним селима највише је било Словена.

У месту је 1868. године започела рад српска народна школа.[2]

Вековну владавину Турске над Лерином окончала је српска војска 1912, која је прва ушла у град приликом гоњења разбијене турске војске према југу (након Битољске битке).[3] Тада је у град ушла српска коњица генерала Петра Бојовића. Међутим, гред је припао савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата, у коме је град био јако комунистичко упориште, било исељено и доста Словена. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво

уреди

Према попису из 2011. године у граду живи 17.686 становника. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Година[4] 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 12.270 11.933 11.164 12.562 12.355 14 279 17.686

Привреда

уреди

Привреда Лерина се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50-их и 60-их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  3. ^ Живојин Мишић: Моје успомене. стр. 244.
  4. ^ Христов Симовски 1998, стр. 160.

Литература

уреди
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе

уреди