Летонски језик
Летонски језик (лет. latviešu valoda) је званични језик Републике Летоније и један од званичних језика Европске уније. Језик има 1,4 милиона говорника у Летонији и око 150.000 у иностранству. Услед велике имиграције у време СССР-а, данас је летонски матерњи језик за само око 60% становништва Летоније.
| летонски | |
|---|---|
| latviešu valoda | |
| Говори се у |  Летонија |
Број говорника | матерњи: око 1,5 милиона (Летонија) 150.000 у иностранству[1] секундарни језик: 500.000 (недостаје датум) |
| латиница (летонски алфабет) | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Летонија Европска унија |
| Регулише | Институт за летонски језик (летонски: Valsts Valodas Centrs) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | lv |
| ISO 639-2 | lav |
| ISO 639-3 | lav |
.svg) | |
 Мапа показује географску распрострањеност дијалеката у Летонији. Варијетети Ливонијског дијалекта (Lībiskais dialekts) су означени плавом бојом, Средњи дијалекти (Vidus dialekts) зеленом бојом, а Доњи дијалекти (Augšzemnieku dialekts) летонског језика наранџастом бојом | |
Летонски језик припада источно-балтичкој подгрупи балтичких језика у индоевропској језичкој породици. Само су летонски и литвански живи балтички језици.
Има алфабет из 33 слова: a ā b c č d e ē f g ģ h i ī j k ķ l ļ m n ņ o p r s š t u ū v z ž (а á б ц ч д е é ф г ѓ х і ы ј к ќ л љ м н њ о п р с ш т у ý в з ж)
ИсторијаУреди
Балитички језици су од изузетног значаја за лингвистику јер су задржали многе веома старе особине, за које се верује да су постојале у раним фазама праиндоевропског језика.
Летонски се као посебан језик појавио у 16. веку. Најстарији писани текстови на летонском су превод црквених химни, које је 1530. написао Николас Рам, немачки пастор у Риги.
Најближи рођаци балтичким језицима су словенски и германски језици.
У летонском језику постоје 3 дијалекта: ливонијски, латгалијански и средњи дијалект. Средњи дијалект је основа књижевног језика.
КарактеристикеУреди
Синтакса летонског језика се развила под немачким утицајем. Постоје два граматичка рода и седам падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (као у српском језику, на пример).
Ранији алфабет летонског био је еквивалентан немачком. Данас, летонски алфабет се састоји од 33 слова и готово потпуно је фонетски (по правилу: читај како је написано), тј. графеме одговарају морфемама.
ПримерУреди
Молитва Господња (Оче наш) на летонском:
Mūsu tēvs debesīs Svētīts lai top tavs vārds Lai nāk tava valstība Tavs prāts lai notiek kā debesīs, tā arī virs zemes Mūsu dienišķo maizi dod mums šodien Un piedod mums mūsu parādus kā arī mēs piedodam saviem parādniekiem Un neieved mūs kārdināšanā bet atpestī mūs no ļauna Jo tev pieder valstība spēks un gods mūžīgi Āmen
Основни изразиУреди
- Jā - Да
- Nē - Не
- paldies - хвала
- Vai jūs runājat serbiski? - Говорите ли српски?
- Sveiks - Здраво
