Википедија

Летње олимпијске игре 2020.

(преусмерено са Летње олимпијске игре 2021.)

XXXII Летње олимпијске игре су биле спортски догађај који је одржан у Токију, главном граду Јапана, од 23. јула до 8. августа 2021. године.

XXXII Летње олимпијске игре – Токио 2020.
Град домаћинТокио,  Јапан
Број држава206 (претпоставка)
Број спортиста11091 (претпоставка)
Број спортова46
Отварање игара23. јул 2021.
Затварање игара8. август 2021.
<  Рио де Жанеиро 2016. Париз 2024.  >

Одлука да се олимпијске игре, првобитно заказане за 2020. годину, одрже у Токију донета је 7. септембра 2013. у Буенос Ајресу. Токио је победио кандидатуре Мадрида и Истанбула. Ово је други пут да је Токио био домаћин Олимпијских игара, након 1964. и четврти пут да су игре организоване у Јапану након Зимских олимпијских игара 1972. у Сапору и 1998. у Нагану. Ово су биле друге од три узастопних Олимпијских игара у источној Азији, након Зимских 2018. године у Пјонгчангу и пре 2022. у Пекингу.

Након избијања пандемије ковида почетком 2020. године, календар глобалног спорта је претрпео највеће промене од Другог светског рата.[1] Квалификациона такмичења у многим спортовима су суспендована, а одржавање Игара у најављеном термину је доведено у питање.[2][3] У марту 2020. године је објављено да ће се игре померити до лета 2021.[4]

Број спортиста у тимовима држава учесница Олимпијских игара 2020.

Ово је био други пут да су олимпијске игре заказане у Токију померене, након што су Летње олимпијске игре 1940. првобитно премештене у Хелсинки због Другог јапанско-кинеског рата, а затим потпуно отказане због Другог светског рата.

Осим у Токију и другим местима у региону Канто, одређена спортска такмичења су била одржана и на даљим локацијама. Такмичења у друмском бициклизму је одржано у Ојами, маратонске трке и брзо ходање у Сапору, прве утакмице бејзболу и софтболу у Фукушими, док су фудбалске утакмице реализоване широм Јапана. На Олимијским играма у Токију су одржана такмичења у рекордна тридесет три спорта.[5] Након 2008. године, на игре су се вратили бејзбол и софтбол, а дебитовали су карате, спортско пењање, сурфовање, скејтборд, а унутар кошаркашких такмичења баскет 3x3 и у склопу бициклизма медисон и freestyle BMX.[5] Мешовите мушко-женске категорије су уведене у атлетици, пливању, стоном тенису, стрељаштву, триатлону и џудоу.[6][5]

Северна Кореја се повукла са Игара због пандемије ковида. Због суспензије Русије из свих међународних спортских такмичења од стране Светске антидопинг агенције, руски спортисти су учествовали у склопу тима под именом „РОК” (енгл. ROC), заставом свог олимпијског комитета и композицијом Петра Чајковског у својству химне. Под олимпијском заставом је други пут заредом учествовао Олимпијски избеглички тим. Есватини и Северна Македонија су дебитовали под овим именима.

„Трка за домаћинство Игара”

уреди

Три града кандидата били су Токио, Истанбул и Мадрид. Градови кандидати Баку и Доха нису промовисани у статус кандидата. Понуда из Рима је повучена.[7]

Међународни олимпијски комитет (МОК) гласао је за избор града домаћина Летњих олимпијских игара 2020. 7. септембра 2013. на 125. седници МОК-а у Буенос Ајресу, користећи исцрпан систем гласања. [8] Ниједан од градова кандидата није освојио више од 50% гласова у првом кругу; Мадрид и Истанбул су били изједначени на другом месту, па је одржан други круг гласања да би се утврдило који ће од два града бити елиминисан. Коначно гласање је било директно такмичење између Токија и Истанбула. Токио је изабран са 60 гласова за и 36 против, чиме је добио најмање 49 гласова потребних за већину.[8]

ОИ 2020. резултати гласања[9]
Град Земља 1. рунда Међурунда 2. рунда
Токио  Јапан 42 — 60
Истанбул  Турска 26 49 36
Мадрид  Шпанија 26 45 —


Утицај пандемије ковида 19

уреди
Неколико пешака на прелазу Шибуја током ванредног стања усред првог јапанског таласа пандемије КОВИД-19, почетком 2020.

У јануару 2020. изнета је забринутост у вези са потенцијалним утицајем пандемије ковида 19 на спортисте и посетиоце Летњих олимпијских игара.[10] Организатори у Токију и Међународни олимпијски комитет инсистирали су да прате ширење болести како би се смањили њени ефекти на припреме за Олимпијаду.[11] МОК је навео да су 2020. њихови јапански партнери и премијер Шинзо Абе „веома јасно ставили до знања да Јапан не може да се избори са одлагањем најкасније следећег лета [2021]“.[12] За разлику од случаја вируса Зика током Летњих олимпијских игара 2016. у Рио де Жанеиру, САРС-КоВ-2 се може пренети директно међу људима, што представља теже изазове за организаторе да се супротставе заразној болести и организују безбедан и сигуран догађај.[10] Такође за разлику од случаја Х1Н1 „свињског грипа“ током Зимских олимпијских игара 2010. у Ванкуверу, КОВИД-19 има већу стопу смртности и није било ефикасне вакцине до децембра 2020.[13] У интервјуу из фебруара 2020., конзервативни кандидат за градоначелника Лондона Шон Бејли је тврдио да ће Лондон моћи да буде домаћин Олимпијских игара на некадашњим олимпијским објектима 2012. уколико Игре буду померене због пандемије КОВИД-19.[14] Гувернер Токија Јурико Коике критиковао је Бејлијев коментар као неприкладан.[15] Почетком 2021. године, званичници америчке државе Флорида понудили су да буду домаћини одложених Игара у њиховој држави, док је Џон Коутс, потпредседник МОК-а задужен за Олимпијске игре у Токију, рекао да ће Игре бити отворене чак и ако град и други делови Јапана буду под ванредним стањем због КОВИД-19.[16][17]

Процене Националног института за заразне болести и Универзитета у Кјоту предвиђале су да би током Игара могло бити потребно увођење ванредног стања.[18] Извештаји објављени на панелу стручњака Министарства здравља такође показују да се број нових пацијената повећао на 10.000 ако би Игре дозволиле гледаоце.[19]

Отказивање и одлагање квалификационих догађаја

уреди

Забринутост због пандемије почела је да утиче на квалификационе турнире почетком 2020. Неки који су требали да се одрже у фебруару премештени су на алтернативне локације како би се решила забринутост око путовања у погођена подручја, посебно у Кину. На пример, квалификације за женску кошарку су одигране у Београду, уместо у Фошану.[20] Квалификациони турнир у боксу за Азију и Океаније, који је првобитно планиран да се одржи од 3. до 14. фебруара у Вухану (место првобитног избијања пандемије КОВИД-19), се одржао у Аману, почетком марта.[21] Утицао је и на треће коло квалификационог турнира у фудбалу за жене, пошто су утакмице по групама које су раније биле планиране да се одрже у Кини пребачене у Аустралију.[22] Европске боксерске квалификације почеле су 14 марта 2020. у Лондону, али су суспендоване након два дана такмичења пре него што су померене за април 2021.[23][24] На крају су настављене у јуну 2021, али су премештене у Париз[25] због обновљене забринутости око путовања у Уједињено Краљевство. Други квалификациони догађаји који су требали да се одрже од марта до јуна 2020. почели су да се одлажу за касније током године и средину 2021. као део шире суспензије међународних спортских такмичења као одговор на пандемију. Погођено је мноштво олимпијских спортова, укључујући стрељаштво, бејзбол, бициклизам, рукомет, џудо, веслање, једрење, одбојку и ватерполо.[26]

Утицај на допинг тестове

уреди

Обавезни допинг тестови су били озбиљно ограничени због пандемије КОВИД-19 почетком 2020. Европске антидопинг организације изразиле су забринутост да се не могу обавити тестови крви и урина и да би мобилизација особља неопходног за то пре краја пандемије представљала здравствени ризик. Упркос потреби за опсежним тестирањем пре Игара, Светска антидопинг агенција (WADA) навела је да су јавно здравље и безбедност њихови највиши приоритети.[27] Кинеска антидопинг агенција (CHINADA) привремено је обуставила тестирање 3 фебруара 2020, са планираним наставком фазног тестирања до краја месеца,[28] и антидопинг организације у Сједињеним Државама, Француској, Великој Британији и Немачкој смањиле су своје активности тестирања до краја марта.[27]

Касније је откривено да су двадесет три кинеска пливача била позитивна на лек триметазидин, али им је дозвољено да се такмиче, након што је CHINADA тврдила да су унели мале количине несвесно из кухиње. Неки, укључујући Занг Јуфеи, Ванг Шуен и Ћин Хајанг, освојили су медаље. Ова афера је изазвала дубоко узнемирење међу међународном атлетском заједницом.[29]

Одлагање за 2021.

уреди

Организациони комитет Олимпијских и Параолимпијских игара (ТОЦОГ) у Токију објавио је саопштење 2. марта 2020. године, потврђујући да се припреме за предстојеће Олимпијске игре у Токију „настављају по плану“.[30] Дана 23 марта, и Канада и Аустралија су наговестиле да ће се повући са Игара ако не буду одложене за годину дана.[31] Истог дана, јапански премијер Шинзо Абе изјавио је да ће подржати предложено одлагање, наводећи да је осигурање безбедности спортиста "најважније", а ветеран МОК-а и бивши потпредседник Дик Паунд рекао је да очекује да Игре буду одложене.[32][33]

Дана 24. марта 2020, 122 дана до планираног почетка, МОК, ТОЦОГ и премијер Абе објавили су заједничку изјаву у којој најављују да ће Летње олимпијске и Параолимпијске игре 2020. бити померене за датум „иза 2020., али не касније од лета 2021. Они су навели да би Игре могле да „стану као светионик наде свету у овим немирним временима”, а да би олимпијски пламен могао да постане „светло на крају тунела у којем се свет тренутно налази”.[34] Премијер Абе је изјавио да је председник МОК-а Томас Бах одговорио „са 100 одсто сагласности“ на његов предлог да се Игре одложе. За континуитет и маркетиншке сврхе, договорено је да Игре и даље буду означене као Токио 2020. упркос промени распореда.[35]

МОК и ТОЦОГ су 30. марта 2020. објавили да су постигли договор о новим датумима за Летње олимпијске игре 2020., које ће сада почети церемонијом отварања 23. јула 2021. и завршавају се церемонијом затварања 8 августа 2021, који ће се тек одржати у Токију.[36][37] Наредне Зимске олимпијске игре у Пекингу треба да почну 4 фебруара 2022, мање од шест месеци касније. Непосредно пре него што је одлагање потврђено, организатори МОК-а и Токио 2020. формирали су радну групу под називом „Here We Go“ са задатком да се баве свим питањима која произилазе из одлагања Игара, као што су спонзорство и смештај. Организатори су потврдили да ће сви спортисти који су се већ квалификовали за Токио 2020. задржати своја квалификациона места.[38]

Позиви за отказивање

уреди

Здравствени стручњаци изразили су забринутост у априлу 2020. да ће Игре можда морати да буду отказане ако пандемија потраје.[39] У једном интервјуу, тадашњи председник ТОЦОГ-а и бивши јапански премијер, Јоширо Мори, изјавио је да ће Игре бити „укинуте“ ако не буду могле да се одрже 2021.[40] Премијер Абе је 29. априла 2020. изјавио да Игре „морају бити одржане на начин који показује да је свет победио у борби против пандемије корона вируса“.[41] Томас Бах је признао у интервјуу 20 маја 2020, да је посао реорганизације Игара у Токију био „мамутски задатак“ и такође је признао да би догађај морао бити потпуно отказан ако не би могао да се одржи у лето 2021.[42] Међутим, и Мори и Бах су изразили оптимизам у вези са одржавањем Игара.[40][42]

Члан јапанског саветодавног комитета за КОВИД-19 за основну политику деловања био је коаутор уводника British Medical Journal, у којем се наводи, „одржавање Токија 2020 у домаће политичке и економске сврхе – игнорисање научних и моралних императива – је у супротности са посвећеношћу Јапана глобално здравље и људска безбедност“.[43]

Дана 21. јануара 2021. више извора је известило да је јапанска влада „приватно закључила“ да ће Игре морати да буду отказане.[44] Влада је одбацила те тврдње, наводећи да су извештаји "категорички неистинити".[45] Нови јапански премијер Јошихиде Суга потврдио је 19 фебруара да је Г7 дала једногласну подршку да се одложене Игре одрже по плану.[46] У априлу 2021. године, само три месеца пре почетка Игара, објављено је да још увек постоји опција да се откажу Олимпијске игре у Токију, с обзиром да је земља вакцинисала мање од 1% свог становништва, а очекује се да ће десетине хиљада волонтера узети део и спортисти не морају да буду у карантину по доласку у Јапан.[47][48]

Подршка јавности за Игре у Јапану значајно се смањила усред пораста случајева КОВИД-19 у земљи 2021.[49] Више организација медицинских стручњака изразило је противљење Играма,[50][51][52] док је истраживање јавног мњења у априлу 2021. показало да 40% учесника подржава отказивање Игара, а 33% подржава друго одлагање.[53] У мају 2021. 83% анкетираних подржало је отказивање или одлагање Игара.[54] Удружење лекара у Токију позвало је на отказивање, наводећи да болнице у Токију "имају пуне руке посла и да немају скоро никакав резервни капацитет" у отвореном писму премијеру.[55] Најмање девет од 47 изабраних гувернера подржало је отказивање Игара.[56] Скоро 37% анкетираних јапанских компанија подржало је отказивање Игара, а 32% је подржало одлагање.[57]

Кенџи Уцуномија, који се раније кандидовао за гувернера Токија, прикупио је више од 351.000 потписа на петицији која позива организаторе да "дају приоритет животу" у односу на Олимпијске игре.[58] Јапански писци Јиро Акагава[59][60] и Фуминори Накамура такође су позвали на одлагање или отказивање Игара.[61]

Дана 26. маја 2021, новине Asahi Shumbun, које су биле локални спонзор Игара, објавиле су уреднички позив премијеру Суги да „мирно и објективно процени ситуацију и одлучи о отказивању догађаја овог лета“.[62] Дана 4. јуна објављено је да су јапански спонзори предложили организаторима да „Игре буду одложене за неколико месеци“, наводећи коментар вишег извршног директора корпоративног спонзора: „То само има много, много више смисла из наше перспективе да се Игре одрже када има више вакцинисаних, хладније време и можда је противљење јавности мање“.[63]

У јулу 2021. године објављено је да ће се сви догађаји у Токију одржавати иза затворених врата без гледалаца због новог ванредног стања. Анкета Asahi Shumbun-а показала је да 55 одсто анкетираних подржава отказивање Олимпијаде, а 68 одсто сматра да организатори неће моћи на одговарајући начин да контролишу КОВИД-19 на Играма.[64] Одлука је такође била штетна за локалне спонзоре, који су планирали лично присуство ради промоције својих производа током Игара; Извршни директор званичног спонзора Тојоте је изјавио да је компанија повукла телевизијску рекламну кампању коју је планирала за Игре у Јапану, наводећи да Олимпијске игре „постају догађај који није стекао разумевање јавности“.[64][65]

Да су игре отказане, то би био први пут од Другог светског рата да је олимпијски догађај отказан и прве игре које су биле отказане због околности које нису повезане са ратом.[а] Потпуно отказивање би такође коштало Јапан 4,52 трилиона јена, на основу оперативних трошкова и губитка туристичке активности због Јапана који је затворио своје међународне границе за стране путнике од марта 2020. године, на крају није поново отворен до октобра 2022. и првобитно је требало да укине превентивне граничне мере у мају 2023., али је померен рано крајем априла те године, мање од две године након завршетка Игара.[66][67]

Трошкови и осигурање

уреди

Према процени коју је извршио професор емеритус Кацухиро Мијамото са Универзитета Кансаи, а коју је известио НХК у марту 2020., трошак одлагања Олимпијских игара 2020. за једну годину износио би 640,8 милијарди јена, узимајући у обзир трошкове одржавања неискоришћених објеката.[68]

Истраживачки институт Номура проценио је да би отказивање Олимпијских и Параолимпијских игара у Токију 2021. коштало око 1,81 милијарни јена, мање од економске штете која се предвиђа ако буде проглашено још једно ванредно стање, напомињући да би одлука о одржавању игара „требало да буде направљена на основу утицаја на ризике од инфекције, а не са становишта економског губитка“.[69]

Игре у Токију су заштићене преко комерцијалног тржишта осигурања Lloyd's of London, од стране глобалних реосигуравача Munich Re и Swiss Re. МОК узима око 800 милиона долара осигурања за сваку Летњу Олимпијаду, а укупан износ осигураног губитка за Игре 2020. је већи од 2 милијарде долара. Поремећај изазван одлагањем Игара покривен је полисом осигурања, а они који ће вероватно тражити своје финансијске губитке, укључујући локалне организаторе, спонзоре, угоститељске фирме и пружаоце путовања.[70][71]

Власници карата купљених из иностранства пре одлагања имали су право на повраћај новца за куповину карата за Олимпијске и Параолимпијске игре, осим за трошкове отказаних хотелских резервација. Иако је око 600.000 олимпијских карата и 300.000 параолимпијских улазница имало право на рефундацију, организатори су рекли да неће објавити укупне трошкове повраћаја.[72] Ројтерс је цитирао изворе из индустрије који су проценили да је Олимпијски комитет у Токију узео осигурање од 500 до 800 милиона долара и да ће, након узимања у обзир трошкова као што су поновно резервисање спортских објеката и Олимпијског села, мало од те исплате бити доступно за надокнаду прихода од изгубљене и рефундиране карте.[73] Локални организатори су одговорни за продају карата и користе их за покривање трошкова одржавања игара; Очекивало се да ће продаја карата донети око 800 милиона долара, али стварна продаја је била близу нуле.[74]

У јуну 2022. Организациони комитет Токија је у коначном извештају о буџету за Олимпијске и Параолимпијске игре у Токију открио да је трошак Олимпијских игара био 640,4 милијарде јена [б] ), што је више од трошкова за Олимпијске игре у Рију 2016.[76]

Јавно мњење и утицај пандемије КОВИД-19 током и након Игара

уреди

Пре одржавања Олимпијских игара у Токију, многи Јапанци су били негативни по питању домаћина догађаја, али су њихови ставови постали позитивнији пред крај Игара. Према истраживању јавног мњења које су заједнички спровели Nippon News Network и новине Yomiuri Shimbun, а које су циљале на јапанске грађане на крају Олимпијаде, 38% испитаника је рекло да је могуће одржати Олимпијаду на безбедан начин против КОВИД-а. 19, док је 55% рекло да то није могуће. Међутим, 64% је одговорило да је добро што су се Игре у Токију наставиле, док је 28% одговорило да би волели да се догађај не одржи. Од испитаника, 61% је било драго што је догађај одржан без гледалаца, а само 12% је рекло да је гледаоцима требало дозволити.[77]

Дана 29. јула, мање од недељу дана након Игара, новинар Масаки Кубота је известио о својој анализи гледишта јапанског народа на Олимпијаду, за коју верује да је у великој мери утицала промена у начину извештавања јапанских медија о Играма. Он је истакао да су многи јапански медији инсистирали на отказивању Олимпијских игара, позивајући се на страх да ће се КОВИД-19 проширити, али када су јапански спортисти почели да освајају медаље, медији су променили политику извештавања и почели да оживљавају Олимпијаду, што је утицало на мењајући јавно мњење у Јапану.[78]

Када су Олимпијске игре у Токију биле у току, а затим Параолимпијске игре у Токију, дошло је до наглог пораста случајева КОВИД-19 у Јапану, посебно оних узрокованих Делта варијантом. Дана 26 јула, у Јапану је откривено 60.157 случајева, чиме је оборен рекорд од 44.961 случај забележен 10. маја. Дана 9 августа, дан након завршетка Олимпијских игара, дневни број случајева у Јапану је по први пут достигао 100.000, а број нових случајева настављен је да расте до врхунца 23. августа, када је забележен 156.931 случај.[79]

Развој и припреме

уреди
Олимпијски прстенови изложени у Токијском заливу ради промоције Игара

Организациони комитет Токија је првобитно водио бивши јапански премијер Јоширо Мори,[80] али је он поднео оставку у фебруару 2021. због реакције сексистичких коментара о женама на састанцима.[81][82][83] Сеико Хашимото је изабран да га наследи. Тамајо Марукава, министар за Олимпијске и Параолимпијске игре у Токију, био је одговоран за надгледање припрема у име јапанске владе.[83]

Метрополитанска влада Токија издвојила је фонд од 400  милијарди јена за покривање трошкова одржавања Игара. Јапанска влада је разматрала ублажавање ограничења ваздушног простора како би омогућила повећање капацитета слотова на аеродромима Ханеда и Нарита. Планирана је нова железничка линија која ће повезати оба аеродрома кроз проширење станице у Токију, скраћујући време путовања од станице Токио до Ханеде са 30 минута до 18 минута, а од станице Токио до Нарита од 55 минута до 36 минута; финансиран првенствено од стране приватних инвеститора, линија би коштала 400  милијарди јена. Железничка компанија Источног Јапана такође је планирала нову руту у близини Тамачија до аеродрома Ханеда.[84]

Постојали су планови да се финансира убрзани завршетак Централне кружне руте, Токио Гаикан аутопута и Кен-О аутопута, као и реновирање других великих аутопутева у тој области.[85] Аутоматизована транзитна линија Јурикамоме такође је требало да буде проширена са постојећег терминала на станици Тојосу до новог терминала на станици Качидоки, пролазећи поред места Олимпијског села, иако се није очекивало да ће линија имати адекватан капацитет за опслуживање великих догађаја у Одаиби област самостално.[86]

У априлу 2018. Организациони комитет Токија потписао је партнерство са Међународном организацијом рада како би се обезбедио достојанствен рад у припреми и током Олимпијских игара 2020. године.[87]

У јуну 2020., извршни директор Организационог комитета, Тоширо Муто, изјавио је да комитет истражује опције за рационализацију Игара како би се постигле уштеде.[88] Дана 25. септембра, МОК и Организациони комитет Токија договорили су се о пакету мера за поједностављење логистике Игара, укључујући смањење броја особља које није спортисте, коришћење онлајн састанака и поједностављен транспорт, између осталог. Комитет је такође навео области које ће истраживати како би одржали здравље и безбедност свих учесника.[89]

Простори и инфраструктура

уреди
Новоизграђени Јапански национални стадион у Токију био је место одржавања церемонија и атлетских догађаја.

У фебруару 2012. објављено је да ће бивши Национални стадион у Токију, централно место одржавања Летњих олимпијских игара 1964., бити подвргнут 100 милијарде јена реновирања за Светско првенство у рагбију 2019. и Летње олимпијске игре 2020.[90] У новембру 2012, Јапански спортски савет је објавио да прима понуде за предложени дизајн стадиона. Од 46 финалисти, Zaha Hadid Architects је награђена за пројекат којим би се стари стадион заменио новим стадионом од 80.000 места. Било је критика на рачун дизајна Захе Хадид—који је упоређиван са бициклистичком кацигом и сматран да је у сукобу са околним светиштем Меиџи —и широко распрострањено неодобравање трошкова, чак и уз покушаје да се дизајн ревидира и „оптимизује“.[91]

У јуну 2015, влада је објавила планове да смањи стални капацитет новог стадиона на 65.000 у његовој атлетској конфигурацији (иако са могућношћу додавања до 15.000 привремених места за фудбал) као даљу меру уштеде.[92][93] Првобитни план за изградњу крова на увлачење такође је напуштен.[94] Крајем 2015. године, као резултат противљења јавности повећању трошкова новог стадиона (који су достигли 252 милијарди јена), влада је одлучила да у потпуности одбије дизајн Захе Хадид и одабрала је нови дизајн јапанског архитекте Кенго Куме. Инспирисан традиционалним храмовима и нижег профила, Кумин дизајн имао је буџет од 149 милијарди јена. Промене су значиле да нови стадион није могао да буде завршен на време за Светско првенство у рагбију 2019. како је првобитно планирано.[95] Национални стадион, који је свечано отворен 21 децембра 2019. именован је Олимпијским стадионом за време трајања Игара у Токију.[96]

У октобру 2018, Одбор за ревизију је издао извештај у којем се наводи да би укупни трошкови олимпијских објеката могли да премаше 25 милијарди америчких долара.[97]

Од 33 такмичарска места у Токију, 28 је било на удаљености од 8 километара од Олимпијског села, а требало би да се изгради једанаест нових објеката.[98] Дана 16 Октобра 2019, МОК је објавио да постоје планови да се маратонски и тркачки догађаји преселе у Сапоро због врућине.[99] Планови су озваничени 1 новембра 2019. након што је гувернер Токија Јурико Коике прихватио одлуку МОК-а, упркос њеном уверењу да је догађај требало да остане у Токију.[100]

Генерално, као што научник урбанистичких студија Фауре примећује, „Игре у Токију 2020–2021 имале су релативно умерен утицај на град, у поређењу са претходним случајевима као што су Рио и Сочи, или случајеви у којима је велики олимпијски парк изграђен у Барселони 1992., а у Пекингу 2008. године. Транспортна инфраструктура је незнатно побољшана олакшавањем приступа људима са ограничењима у кретању и побољшањем сигнализације на другим језицима, а уведен је и систем брзог превоза аутобуса на водоник и изграђени су објекти за догађаје, укључујући и нови Олимпијски стадион. Коначно, Олимпијско село је изграђено на депонији Харуми.[101]

Полиција патролира и посматра са крова у близини тениског места

Безбедност

уреди

У децембру 2018, јапанска влада је одлучила да забрани летење беспилотним летелицама изнад места која се користе за Олимпијске и Параолимпијске игре. Слична забрана изречена је и за Светско првенство у рагбију 2019, чији је домаћин такође био Јапан.[102] У јануару 2020. почеле су борбе против тероризма у различитим деловима где ће се Игре одржати, након што су обавештајни подаци показали да су терористичке групе могле да изврше напад тражећи пажњу широм света.[103] У јулу 2021. године, пре почетка Игара, јапанска обалска стража је извела антитерористичке вежбе у Токијском заливу . Вежба се састојала од два чамца на надувавање који су покушавали да спрече сумњиви брод да дође до обале.[104]

Волонтери

уреди

Пријаве за волонтирање на Олимпијским и Параолимпијским играма 2020. примале су се до 26. септембра 2018. године. До 18. јануара 2019. Организациони комитет Токија примио је укупно 204.680 пријава.[105] Интервјуи за одабир потребног броја волонтера почели су у фебруару 2019. године, а обука је заказана за октобар 2019.[106] Волонтери на местима су требали бити познати као "Field Cast", а волонтери у граду су требали бити познати као "City Cast". Ова имена су изабрана из уже листе од четири од оригиналних 150 парова имена; остала три имена која су ушла у ужи избор била су "Shining Blue" и "Shining Blue Tokyo", "Games Anchor" и "City Anchor", и "Games Force" и "City Force". Имена су бирали људи који су се пријавили да буду волонтери на Играма.[107]

Почетком јуна 2021, отприлике 10.000 од 80.000 регистрованих волонтера дало је оставку на Игре. Медији су приписали пораст случајева пандемије као разлог за масовно одустајање.[108] Очекивало се да ће више волонтерских задатака бити отказано због забране гледања.[109]

Медаље

уреди
Због КОВИД-19 протокола, медаље су спортистима уручене на послужавнику и сваки спортиста је замољен да стави своју медаљу, а не да им је неки достојанственик стави око врата.[110]

У фебруару 2017. Организациони комитет Токија најавио је програм рециклаже електронике у партнерству са Јапанским центром за санитацију животне средине и НТТ Докомо, тражећи донације електронике као што су мобилни телефони који ће се користити као материјал за медаље. У циљу прикупљања осам тона метала за производњу медаља за Олимпијске и Параолимпијске игре, кутије за сакупљање су распоређене на јавним локацијама и у малопродајним радњама НТТ Докомо у априлу 2017.[111][112] У децембру те године расписан је конкурс за дизајн медаље.[113]

У мају 2018. организациони комитет је известио да су добили половину потребних 2.700 килограма бронзе, али да се боре да добију потребну количину сребра; иако бронзане и сребрне медаље искључиво користе своје материјале, захтеви МОК-а налажу да златне медаље користе сребро као основу.[114] Колекција бронзе је завршена у новембру 2018. године, док се процењује да је остатак завршен до марта 2019.[115]

Дана 24. јула 2019. (годину дана пре првобитно заказане церемоније отварања), представљени су дизајни медаља.[116][117] Медаље за Олимпијске и Параолимпијске игре дизајнирао је Јуницхи Каванисхи након државног такмичења.[118] Нова карактеристика заједничка са параолимпијским медаљама је да траке садрже једну, две или три силиконске конвексне линије за разликовање златне, сребрне, односно бронзане медаље.[119]

Олимпијска бакља

уреди

Слоган олимпијске бакље на Летњим олимпијским играма 2020. био је „Нада нам осветљава пут(Hope Lights Our Way)“.[120][121]

Како је утврђено пресудом МОК-а из 2009. године која је забранила међународне бакље за све будуће Олимпијске игре,[122] бакља Летњих олимпијских игара 2020. требало је да посети само две земље Грчку и земљу домаћина Јапан. Прва фаза је почела 12 марта 2020, традиционалном церемонијом паљења пламена у Херином храму у Олимпији. Бакља је затим отпутовала у Атину, где је грчки део бакље кулминирао церемонијом примопредаје на стадиону Панатинаико 19. марта, током којег је бакља пребачена на јапански контингент.[123] Пламен је постављен у посебан фењер и превезен са међународног аеродрома у Атини чартер летом за Хигашимацушиму у Јапану. Тада се очекивало да бакља почне другу фазу свог путовања 20 марта, док је недељу дана путовао око три најугроженије области земљотреса и цунамија у Тохоку 2011. — Мијаги, Ивате и Фукушима — где ће бити изложен под насловом „Пламен опоравка“. Након што је напустио Нараху 26 марта, бакља је започела своју главну путању око Јапана, укључујући свих 47 престоница префектура.[124]

Након што је донета одлука о одлагању Игара, бакља је поново постављена у посебан фењер изложен у граду Фукушима на месец дана. Након тога, фењер је пребачен у префектуру Токио, где је чуван до поновног покретања штафете 2021.[125] Дана 23. јула 2020. (годину дана пре померене церемоније отварања), објављен је промотивни видео на којем јапанска пливачица Рикако Ике носи фењер на Јапанском националном стадиону, упоређујући излазак из пандемије и њен повратак спорту након што јој је дијагностикован леукемија.[126] Дана 20. августа 2020, објављено је да ће штафета бакље поново почети у Нарахи, Фукушима, 25. марта 2021, скоро годину дана касније него што је првобитно планирано.[127][128]

Финални део штафете је измењен због забринутости у вези са забринутошћу јавног здравља око окупљања дуж руте (нпр. стаза Мијакојима је отказана), а штафета је одржана без гледалаца због ванредног стања у неким регионима (нпр. Мацуијама, Хирошима, Хјого и Окајама).[129] Штафета је завршена на Националном стадиону у Токију 23. јула, а тенисерка Наоми Осака запалила је олимпијски котао на завршници церемоније отварања.[130] Котао запаљен на Олимпијском стадиону коришћен је само током церемонија отварања и затварања: засебан котао је био запаљен на токијској риви да би се видело јавности на мосту Јуме Но Охаши у Одаиби, што је био тек други пут у историји Олимпијаде где казан није био изложен на атлетском стадиону, други пут 2016.[131]

Биосигурносни протоколи

уреди
Провера температуре и противмере КОВИД-19 на тениском месту

У фебруару 2021. МОК је почео да објављује „приручнике“ који садрже детаље о планираним протоколима о биосигурности КОВИД-19 за спортисте, званичнике, новинаре и друго особље, укључујући стандардне протоколе као што су практиковање физичког дистанцирања, хигијена, ношење маски за лице (напољу). тренинга и такмичења за спортисте), и забрањено им је да посећују барове, ресторане, продавнице и друга туристичка подручја у околини Великог Токија, или да користе јавни превоз осим ако није другачије дозвољено. Учесници би били замољени да користе јапанску апликацију за обавештење о изложености КОКОА и тестирали би се најмање свака четири дана. Спортисти који су били позитивни не би могли да се такмиче и могли би бити стављени у карантин у државним установама (иако би се дало слободно у случају лажних позитивних резултата). Блиски контакти би такође морали да буду негативни да би били одобрени за такмичење. Спортисти би били обесхрабрени од „претераног” славља јер би акције могле да шире заражене капљице.[132][133][134] Приручници су критиковани у раду који је објавио The New England Journal of Medicine у мају 2021. због недостатка „научно ригорозне процене ризика“ и неуспеха да „разликује различите нивое ризика са којима се суочавају спортисти“. У приручнику је наведено да су спортисти морали да дођу до пет дана пре почетка такмичења и да оду у року од 48 сати елиминације из свог спорта или завршетка такмичења.[135][136]

МОК је препоручио вакцинацију спортиста против КОВИД-19 ако су им вакцине биле доступне, али то није био предуслов за учешће, а МОК је саветовао да спортисти не „прескачу у реду” како би добили приоритет над основним популацијама.[137] Дана 12 марта 2021, Томас Бах је објавио да је у земљама у којима су одобрене за употребу, Кинески олимпијски комитет понудио да покрије трошкове кинеске вакцине Коронавак и Синопхарм БИБП за спортисте који се такмиче на Летњим олимпијским играма 2020. и Зимским олимпијским играма 2022. купити две дозе за ширу јавност своје нације за сваког вакцинисаног спортисту.[138] Дана 6. маја 2021, Пфизер је најавио да ће донирати дозе своје вакцине НОК-има који се такмиче у Токију.[139]

Отприлике 93.000 спортиста и званичника ослобођено је карантина по доласку у Јапан, под условом да су остали у подручјима одвојеним од локалног становништва. Са око 300.000 локалног особља и волонтера који су улазили и излазили из ових мехурића и 20.000 доза вакцине додељених за ову групу, то је довело до забринутости да се КОВИД-19 шири и током Игара и када се тимови врате у своје земље.[140][141]

Због међународних ограничења за путовања, организациони комитет је у марту 2021. објавио да ниједном међународном госту (укључујући гледаоце, пријатеље и чланове породице спортиста) неће бити дозвољено да присуствују Играма. Према постојећим упутствима за спортове за гледаоце у Јапану, од гледалаца би се тражило да се уздрже од навијања или викања.[142] Дана 19 У јуну 2021, гувернер Коике је објавио да су планови за јавно гледање догађаја за Игре укинути, како би се планирана места (као што је Јојоги парк) користила као места за масовну вакцинацију.[143] Дана 21 јуна, најављено је да ће сва места бити ограничена на максимално 10.000 гледалаца са улазницама или 50% капацитета, у зависности од тога шта је мање.[144]

Дана 2. јула 2021, нови председник ТОКОГ-а Сеико Хашимото упозорио је да и даље постоји могућност да се Игре одрже иза затворених врата због све већег броја случајева КОВИД-19 у земљи.[145][146] Спора стопа вакцинације у Јапану била је од посебног значаја.[147][148] Симулација коју је спровео Универзитет у Токију у мају 2021. предвиђа да би нови талас инфекција могао да досегне врхунац средином октобра ако се Игре наставе након што је постојеће ванредно стање у Токију истекло.[149][150]

Дана 8. јула 2021, након што је Токио забележио 920 нових случајева КОВИД-19 (највећи пораст од маја), премијер Суга је прогласио ново ванредно стање у области Токија од 12. јула до 22 августа (завршава се само два дана пре церемоније отварања Параолимпијских игара), и најавио да ће се сви догађаји на местима у тој области стога одржавати иза затворених врата без дозволе гледалаца. Хашимото је изјавио да је „изузетно жалосно што ће Игре бити организоване на веома ограничен начин суочене са ширењем нових инфекција коронавирусом“. Председник МОК-а Томас Бах изјавио је да ћемо „подржати сваку меру која је неопходна за безбедне и сигурне Олимпијске и Параолимпијске игре за јапански народ и све учеснике“.[151][152][153]

У саопштењу се наводи да ће гледаоци и даље бити дозвољени на догађајима који се одржавају ван Токија, уз одобрење локалних здравствених власти и горе поменуто ограничење од 50%/10.000 гледалаца. Префектуре Фукушима, Хокаидо и Ибараки саопштиле су да ће забранити гледаоце на догађајима који се одржавају у тим областима.[154] Очекивало се да ће церемонија отварања бити ограничена на мање од 1.000 ВИП гостију, укључујући представнике МОК-а и званице,[155] док су неки догађаји омогућили члановима других конкурентских делегација да заузму и места за гледаоце.[156] Ученици школе су позвани да гледају фудбалске утакмице у Ибаракију.[157][158]

Дана 16 јула, објављено је да је Бах питао премијера Сугу о могућности да се ограничења за гледаоце касније ублаже ако се услови КОВИД-19 побољшају у Токију.[159] Међутим, 2. августа, Суга је најавио да ће све постојеће декларације о ванредном стању бити продужене до 31. августа и да ће бити проширене на Чибу, Канагаву, Сајтаму и делове Осаке.[160]

Цене карата

уреди

Очекивало се да ће улазнице за церемонију отварања бити од 12.000 до 300.000 ЈПИ, са максималном ценом од 130.000 ЈПИ за финале атлетских такмичења.[161] Просечна цена карте била је 7.700 јапанских јена, а половина карата продата је по цени до 8.000 јапанских јена. Очекивала се симболична цена улазнице од 2.020 јапанских јена за породице, групе са пребивалиштем у Јапану иу вези са школским програмом.[161] Улазнице би се продавале у 40.000 продавница у Јапану и поштом на јапанске адресе путем интернета.[162] Међународни гости, ако им је било дозвољено, морали би да посете Јапан током периода продаје или да договоре куповину карата преко неког трећег као што је туристички агент.[163]

Карте су пуштене у општу продају у Јапану у јесен 2019. и очекивало се да ће се продавати широм света од јуна 2020.; међутим, овај план је суспендован када су Игре одложене 24 марта 2020. Организациони комитет Токија потврдио је да ће карте које су већ купљене остати важеће за исте сесије према новом распореду и да се нуди и рефундација.[164]

Дана 20. марта 2021. објављено је да због забринутости у вези са КОВИД-19, ниједном међународном госту неће бити дозвољено да присуствује Олимпијским или Параолимпијским играма 2020. Ово је укључивало како гледаоце, тако и пријатеље и породицу спортиста. Свим власницима карата у иностранству биће враћени новац.[165] Хашимото је навео неизвесности око међународних ограничења путовања и циљеве да се очува безбедност свих учесника и гледалаца, а не оптерети здравствени систем.[166] На крају је у јулу објављено да свим локалним гледаоцима није дозвољено да присуствују догађајима у Токију, Фукушими и Хокаиду.[167][168][169]

Културни фестивал

уреди

Културни програм познат као Нипон фестивал требало је да се поклопи са Олимпијским и Параолимпијским играма, који ће трајати од априла до септембра 2021. као серија стримовања догађаја у организацији Токијског организационог одбора и других партнера. Догађаји су одражавали теме „Учешће и интеракција“, „Ка остварењу инклузивног друштва“ и „Реконструкција региона Тохоку“. Програм је или смањен или преформатиран у виртуални формат због пандемије КОВИД-19 и одлагања Игара.[170] Један од ових догађаја био је и концерт одржан 18. јула, на којем је наступио Ј-рок бенд Ванима, кореографија плесача Ајо Јамада и Туки Такамура, и представљање анимираних „креатура“ заснованих на илустрацијама „који оличавају мисли и емоције људи широм света“.[171]

Првобитни планови за Нипон фестивал укључивали су догађаје као што су Кабуки Опера (концерт на којем би учествовали позоришни глумац Ичикава Ебизо XI, оперски певачи Ана Пироци и Ервин Шрот и Токијски филхармонијски оркестар), фестивал уметности и културе фокусиран на особе са инвалидитетом, [172][173][174][175] и посебан дводневни егзибициони сумо турнир у Риогоку Кокугикан убрзо након Олимпијаде — који се значајно разликовао од традиционалних двомесечних хонбашо турнира, и садржао је посебне коментаре на енглеском и јапанском да помогну да се објасне гледаоцима обичаји и традиције професионалног сумоа, који су дубоко укорењени у шинтоистичкој религији.[176][177]

Игре

уреди
Сцена са церемоније отварања на Олимпијском стадиону, са дроновима који лете около и креирају званични лого Игара

Церемонија отварања

уреди

Церемонија отварања одржана је 23. јула 2021. на Олимпијском стадиону у Токију. Укључивала је традиционалну Параду нација. Цар Нарухито је свечано отворио Игре, а на крају штафете бакље олимпијски котао је запалила јапанска тенисерка Наоми Осака.[178]

Први пут на Олимпијским играма 2020. одлучено је да по један мушкарац и једна жена у свакој земљи наизменично држе заставе и служе као две.[179] То је учињено отеловљењем „Агенде 2020“ постављене током мандата председника Баха.[180][181]

По први пут у историји игара, минутом ћутања одата је почаст жртвама ковида 19, земљотреса и цунамија 2011. и масакра у Минхену.[182]

Спортови

уреди

Програм догађаја за Летње олимпијске игре 2020. одобрио је Извршни одбор МОК-а 9. јуна 2017. Председник МОК-а Томас Бах изјавио је да им је циљ да Играма дају „младачку” и „урбану” привлачност и да повећају број учесница.[183][184]

Игре су укључивале 339 догађаја у 33 различита спорта, укључујући укупно 51 дисциплине. Карате, спортско пењање, сурфовање и скејтбординг су дебитовали на Олимпијским играма, док су се бејзбол и софтбол такође једнократно вратили на Летње олимпијске игре по први пут од 2008. године. Додато је и 15 нових догађаја у оквиру постојећих спортова, укључујући 3×3 кошарка, фристајл БМКС, и повратак бициклизма Медисон, као и девет нових мешовитих дисциплина у неколико спортова (стони тенис, стрељаштво, џудо, стрељаштво (3), триатлон, штафетно трчање 4 пута 400 метара и пливање 4 пута 100 метара мешовито ).[185]

Нови и опциони спортови

уреди

Дана 12. фебруара 2013. године, са задатком да контролише трошкове Игара и осигура да су „релевантне за љубитеље спорта свих генерација“, Извршни одбор МОК-а препоручио је уклањање једног од 26 спортова који су се такмичили на Летњим олимпијским играма 2012 . упражњено место које би МОК тражио да попуни на 125. заседању МОК. Нови учесник би се придружио голф и рагби седмици (које би дебитовале 2016. године) као део програма од 28 „основних“ спортова. Пет спортова је ушло у ужи избор за уклањање, укључујући кану, хокеј на трави, модерни петобој, теквондо и рвање. У последњем кругу гласања извршног одбора, осам чланова гласало је за уклањање рвања из олимпијског програма. Хокеј на трави и теквондо изједначени на другом месту са по три гласа.[186][187][188]

Одлука из 2013. да се престане са рвањем након Рија 2016. изненадила је многе медије, с обзиром да улога спорта на Олимпијским играма датира још од античких Олимпијских игара и да је била укључена у првобитни програм за модерне игре. Њујорк тајмс сматра да је одлука заснована на недостатку добро познатих талената и одсуству женских догађаја у спорту.[189][190][191] Од ужег избора из гласања МОК-а, рвање је прописно додато у ужи избор кандидата за укључивање на Игре 2020., заједно са седам нових спортова који су предложени на разматрање.[189]

Дана 29. маја 2013, објављено је да су три од осам спортова који се разматрају ушла у коначни ужи избор: бејзбол / софтбол, сквош и рвање.[192] Осталих пет спортова су у овом тренутку одбијени: карате, спортови на ролерима, спортско пењање, веикбординг и вушу.[193] На 125. заседању МОК- а 8 септембра 2013. рвање је изабрано да буде уврштено у програм Олимпијаде за 2020. и 2024. годину. Рвање је добило 49 гласова, док су бејзбол/софтбол и сквош добили 24 и 22 гласа.[194]

Усвајањем Олимпијске агенде 2020. у децембру 2014. МОК је прешао са „спортског“ приступа олимпијском програму на програм „заснованог на догађајима“ – утврђујући да организациони комитети могу да предлажу дискреционе догађаје који ће бити укључени у програму побољшавања локалних интереса.[195][196] Као резултат ових промена, ужи избор од осам нових предложених спортова је представљен 22. јуна 2015, који се састоји од бејзбола/софтбола, куглања, каратеа, спортова на ролерима, спортског пењања, сквоша, сурфовања и вушуа.[197] Дана 28 Септембра 2015. Организациони комитет Токија поднео је МОК-у ужи избор од пет предложених спортова: бејзбол/софтбол, карате, спортско пењање, сурфовање и скејтбординг.[198] Ових пет нових спортова одобрено је 3 августа 2016. године од стране МОК-а током 129. заседања МОК-а у Рио де Жанеиру, Бразил, и укључени су у спортски програм само за 2020. годину, чиме је укупан број спортова на Олимпијским играма 2020. достигао 33.[199][200]

Земље учеснице

уреди

Република Македонија се такмичила под привременим називом „Бивша Југословенска Република Македонија“ на свим Летњим и Зимским играма од свог дебија 1996. године због спорног статуса њеног званичног назива. Спорови око именовања са Грчком окончани су 2018. године потписивањем Преспанског споразума, а земља је званично преименована у Северна Македонија у фебруару 2019. године. Ново име је одмах признао МОК, иако Олимпијски комитет Северне Македоније (НМОК) није званично усвојен до фебруара 2020. НМОК је послао делегацију на Зимске олимпијске игре младих 2020. у јануару 2020., али су Игре у Токију биле први наступ Северне Македоније на Летњим олимпијским играма под новим именом.[201]

Пошто се десет пута такмичио као Свазиленд на Летњим и Зимским олимпијским играма, Есватини је дебитовао под тим именом након што је краљ преименовао земљу 2018.[202]

Светска антидопинг агенција (ВАДА) је 9. децембра 2019. забранила Русији све међународне спортове на период од четири године, након што је утврђено да је руска влада манипулисала лабораторијским подацима које је доставила ВАДА-и у јануару 2019.као услов да се Руска антидопинг агенција поново успостави. Као резултат забране, ВАДА је планирала да дозволи индивидуално одобреним руским спортистима да учествују на Летњим олимпијским играма 2020. под неутралним транспарентом, као што је подстакнуто на Зимским олимпијским играма 2018., али би они били искључени из тимских спортова. Шеф ВАДА-иног комитета за ревизију усклађености Џонатан Тејлор изјавио је да МОК неће моћи да користи ознаку „Олимпијски спортисти из Русије“ (ОАР) као 2018. године, наглашавајући да неутрални спортисти не могу бити приказани као особе које земља.[203][204][205] Русија је касније уложила жалбу Суду за спортску арбитражу на одлуку ВАДА-е.[206] Након разматрања предмета у жалбеном поступку, суд је одлучио 17 децембра 2020. да се казна изречена Русији смањи. Уместо потпуне забране свих спортских догађаја, одлука је дозволила Русији да учествује на Олимпијским играма и другим међународним догађајима, али тиму неће бити дозвољено да користи руско име, заставу или химну у периоду од две године и мора да представи себе као "неутрални спортиста" или "неутрални тим". Пресуда дозвољава да „Русија“ буде приказана на тимској униформи — иако не би требало да буде видљивија од ознаке „Неутрални спортиста/тим“ — као и коришћење боја руске заставе у дизајну униформе.[207]

Дана 19. фебруара 2021. објављено је да ће се Русија такмичити под акронимом „РОЦ“ по имену Руског олимпијског комитета, иако се име самог комитета у потпуности не може користити за означавање делегације. Тим РОЦ би представљала застава Руског олимпијског комитета.[208]

Северна Кореја је 6. априла 2021. објавила да неће учествовати на Летњим олимпијским играма 2020. због забринутости за КОВИД 19.[209] Ово је било прво одсуство Северне Кореје са Летњих олимпијских игара од 1988. године.[210] У септембру, месец дана након завршетка игара, Олимпијском комитету Демократске Народне Републике Кореје забрањено је учешће на Зимским олимпијским играма 2022. године, пошто нису учествовали на Олимпијским играма у Токију. Дана 21 јула 2021. Гвинеја је најавила да неће слати делегацију на Олимпијске игре у Токију, наводно због забринутости за КОВИД 19, иако су медији сугерисали да су финансијски фактори били прави мотивациони фактор.[211] Гвинеја је касније поништила одлуку и потврдила да ће учествовати.[212]

Земље учеснице
Државе према величини тима
Земље учеснице на Летњим олимпијским играма 2020.

Број спортиста према Националном олимпијском комитету

уреди

11.420 спортиста из 206 НОК-а:[214]

Биланс медаља на Летњим олимпијским играма 2020.

уреди

На овој страници се налази биланс освојених медаља на Летњим олимпијским играма 2020, одржаним у Токију од 23. јула до 8. августа 2021. године.[215]

* Домаћин игара
Поз. Земље        
1.   Сједињене Америчке Државе 39 41 33 113
2.   Кина 38 32 18 88
3.   Јапан 27 14 17 58
4.   Уједињено Краљевство 22 21 22 65
5.   РОК 20 28 23 71
6.   Аустралија 17 7 22 46
7.   Холандија 10 12 14 36
8.   Француска 10 12 11 33
9.   Немачка 10 11 16 37
10.   Италија 10 10 20 40
11.   Канада 7 6 11 24
12.   Бразил 7 6 8 21
13.   Нови Зеланд 7 6 7 20
14.   Куба 7 3 5 15
15.   Мађарска 6 7 7 20
16.   Јужна Кореја 6 4 10 20
17.   Пољска 4 5 5 14
18.   Чешка 4 4 3 11
19.   Кенија 4 4 2 10
20.   Норвешка 4 2 2 8
21.   Јамајка 4 1 4 9
22.   Шпанија 3 8 6 17
23.   Шведска 3 6 0 9
24.   Швајцарска 3 4 6 13
25.   Данска 3 4 4 11
26.   Хрватска 3 3 2 8
27.   Иран 3 2 2 7
28.   Србија 3 1 5 9
29.   Белгија 3 1 3 7
30.   Бугарска 3 1 2 6
31.   Словенија 3 1 1 5
32.   Узбекистан 3 0 2 5
33.   Грузија 2 5 1 8
34.   Кинески Тајпеј 2 4 6 12
35.   Турска 2 2 9 13
36.   Грчка 2 1 1 4
36.   Уганда 2 1 1 4
38.   Еквадор 2 1 0 3
39.   Израел 2 0 2 4
39.   Ирска 2 0 2 4
41.   Катар 2 0 1 3
42.   Бахаме 2 0 0 2
42.   Република Косово 2 0 0 2
44.   Украјина 1 6 12 19
45.   Белорусија 1 3 3 7
46.   Венецуела 1 3 0 4
46.   Румунија 1 3 0 4
48.   Индија 1 2 4 7
49.   Хонгконг 1 2 3 6
50.   Словачка 1 2 1 4
50.   Филипини 1 2 1 4
52.   Јужноафричка Република 1 2 0 3
53.   Аустрија 1 1 5 7
54.   Египат 1 1 4 6
55.   Индонезија 1 1 3 5
56.   Етиопија 1 1 2 4
56.   Португалија 1 1 2 4
58.   Тунис 1 1 0 2
59.   Естонија 1 0 1 2
59.   Летонија 1 0 1 2
59.   Фиџи 1 0 1 2
59.   Тајланд 1 0 1 2
63.   Бермуди 1 0 0 1
63.   Мароко 1 0 0 1
63.   Порторико 1 0 0 1
66.   Колумбија 0 4 1 5
67.   Азербејџан 0 3 4 7
68.   Доминиканска Република 0 3 2 5
69.   Јерменија 0 2 2 4
70.   Киргистан 0 2 1 3
71.   Монголија 0 1 3 4
72.   Аргентина 0 1 2 3
72.   Сан Марино 0 1 2 3
74.   Јордан 0 1 1 2
74.   Малезија 0 1 1 2
74.   Нигерија 0 1 1 2
77.   Бахреин 0 1 0 1
77.   Литванија 0 1 0 1
77.   Саудијска Арабија 0 1 0 1
77.   Република Македонија 0 1 0 1
77.   Намибија 0 1 0 1
77.   Туркмeнистан 0 1 0 1
83.   Казахстан 0 0 8 8
84.   Мексико 0 0 4 4
85.   Финска 0 0 2 2
86.   Буркина Фасо 0 0 1 1
86.   Боцвана 0 0 1 1
86.   Гана 0 0 1 1
86.   Гренада 0 0 1 1
86.   Кувајт 0 0 1 1
86.   Молдавија 0 0 1 1
86.   Обала Слоноваче 0 0 1 1
86.   Сирија 0 0 1 1
Укупно: 93 НОК 340 338 402 1.080


Референце

уреди
  1. ^ „Coronavirus is forcing the biggest global sports shutdown since World War II”. news.yahoo.com (на језику: енглески). 11. 3. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  2. ^ „A look at the status of Olympic qualifying events”. abcnews.go.com/ (на језику: енглески). 16. 3. 2020. Приступљено 20. 2. 2020. 
  3. ^ „МОК близу да одложи игре у Токију, за то је себи дао рок од четири недеље”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 22. 3. 2020. Приступљено 22. 3. 2020. 
  4. ^ „Tokyo 2020 Olympic Games postponed”. olympicchannel.com (на језику: енглески). 24. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020. 
  5. ^ а б в „Tokyo 2020 Unveils Details of Olympic Competition Schedule”. Токио 2020. 2019. Приступљено 3. 7. 2019. 
  6. ^ „Tokyo 2020: Mixed-gender events added to Olympic Games”. Би-Би-Си. 2017. Приступљено 3. 7. 2019. 
  7. ^ „Olympic Host City Election | From Candidate to Host City”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 2021-04-27. Архивирано из оригинала 8. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-08. 
  8. ^ а б „Olympic Host City Election | From Candidate to Host City”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 2021-04-27. Архивирано из оригинала 8. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-08. 
  9. ^ Wilson, Stephen (8. 9. 2013). „Results of the IOC vote to host the 2020 Summer Olympics”. Austin American-Statesman. Associated Press. Архивирано из оригинала 4. 3. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2018. 
  10. ^ а б Swift, Rocky (23. 1. 2020). „Coronavirus spotlights Japan contagion risks as Olympics loom”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 1. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  11. ^ McCurry, Justin (1. 2. 2020). „Tokyo 2020 organisers fight false rumours Olympics cancelled over coronavirus crisis”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  12. ^ „Frequently Asked Questions about the Olympic Games Tokyo 2020 - Olympic News”. International Olympic Committee. 2. 6. 2021. Архивирано из оригинала 6. 6. 2021. г. Приступљено 6. 6. 2021. 
  13. ^ García-Hodges, Ahiza; Talmazan, Yuliya; Yamamoto, Arata (24. 3. 2020). „Tokyo 2020 Olympics postponed over coronavirus concerns”. NBCNews.com. Архивирано из оригинала 25. 7. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  14. ^ Silvester, Andy (18. 2. 2020). „Exclusive: Bailey calls for London to host Olympics if coronavirus forces Tokyo move”. City A.M. Архивирано из оригинала 19. 2. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2020. 
  15. ^ Slodkowski, Antoni (21. 2. 2020). „Tokyo Governor Criticizes Suggestion That London Could Host 2020 Olympics”. The New York Times. Reuters. Архивирано из оригинала 21. 2. 2020. г. 
  16. ^ Fong, Philip (26. 1. 2021). „Florida offers to host Olympics if Tokyo backs out: state official”. Japan Today. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. 
  17. ^ Haring, Bruce (22. 5. 2021). „Tokyo Olympics Will Be Held Even If Japan Emergency Continues, IOC Official Insists”. Deadline. Архивирано из оригинала 23. 5. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2021. 
  18. ^ „東京五輪中に緊急事態宣言が必要になる可能性も...厚労省の専門家組織会合で試算結果＜新型コロナ＞：東京新聞 TOKYO Web” [There is a possibility that a state of emergency may be required during the Tokyo Olympics ... Estimated results at an expert organization meeting of the Ministry of Health, Labor and Welfare]. 東京新聞 TOKYO Web (на језику: јапански). 16. 6. 2021. Архивирано из оригинала 16. 6. 2021. г. Приступљено 16. 6. 2021. 
  19. ^ 共同通信 (16. 6. 2021). „五輪観客入れると感染者1万人増も ｜ 共同通信” [The number of infected people will increase by 10,000 when the Olympic spectators are included]. 共同通信 (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 16. 6. 2021. г. Приступљено 16. 6. 2021. 
  20. ^ „FIBA Women's Olympic Qualifying Tournament relocated to Belgrade, Serbia”. fiba.basketball. FIBA. 27. 1. 2020. Архивирано из оригинала 1. 2. 2020. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  21. ^ „Olympic boxing qualifiers moved to Jordan”. The Japan Times. Reuters. 25. 1. 2020. Архивирано из оригинала 25. 1. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020. 
  22. ^ „2020 AFC Women's Olympic Qualifying Tournament to be hosted in Sydney, Australia”. matildas.com.au. Football Federation Australia. 26. 1. 2020. Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  23. ^ ZK Goh (16. 3. 2020). „Boxing Road to Tokyo European qualifier in London suspended”. olympics.com. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 16. 3. 2020. 
  24. ^ Hope, Nick (1. 12. 2020). „European Olympic boxing qualification event returning to London in April”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 4. 12. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  25. ^ „European Qualifying Event”. boxing.athlete365.org. 7. 5. 2021. Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2021. 
  26. ^ „Olympics postponed; to be held latest by 2021 summer, says Japanese PM”. 24. 3. 2020. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. Приступљено 21. 6. 2022. 
  27. ^ а б Sharma, Aryan (23. 3. 2020). „Tokyo Olympics 2020: Coronavirus Doping Tests For Players – A Big Question Mark”. essentiallysports.com. Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020. 
  28. ^ „Drug testing to resume in China after coronavirus outbreak”. Reuters. 21. 2. 2020. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020. 
  29. ^ Top Chinese Swimmers Tested Positive for Banned Drug, Then Won Olympic Gold, New York Times, 20 April 2024;
  30. ^ Trotter, Anthony; Winsor, Morgan (2. 3. 2020). „No plans to cancel or postpone Tokyo 2020 Olympics amid coronavirus outbreak, organizers say”. abcnews.go.com. ABC News. Архивирано из оригинала 4. 3. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  31. ^ „Canada, Australia withdraw from Tokyo 2020 as organizers ponder postponement”. CNBC. Reuters. 23. 3. 2020. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 23. 3. 2020. 
  32. ^ „Coronavirus: Olympic doubts grow as Canada withdraws athletes”. BBC News. 23. 3. 2020. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 23. 3. 2020. 
  33. ^ Brennan, Christine (23. 3. 2020). „IOC member says 2020 Tokyo Olympics will be postponed due to coronavirus pandemic”. USA Today. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 23. 3. 2020. 
  34. ^ „Joint Statement from the International Olympic Committee and the Tokyo 2020 Organising Committee”. olympic.org. IOC. 24. 3. 2020. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2020. 
  35. ^ Multiple sources:
  36. ^ „IOC, IPC, Tokyo 2020 Organising Committee and Tokyo Metropolitan Government Announce New Dates for the Olympic and Paralympic Games Tokyo 2020”. olympic.org. IOC. 30. 3. 2020. Архивирано из оригинала 30. 3. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  37. ^ Pavitt, Michael (20. 3. 2020). „Rescheduled Tokyo 2020 Olympics to open on July 23 in 2021”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г. Приступљено 20. 3. 2020. 
  38. ^ Binner, Andrew (30. 3. 2020). „New Tokyo 2020 Olympic Dates Will Be 23 July to 8 August 2021”. olympicchannel.com. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  39. ^ Rich, Motoko; Keh, Andrew (28. 4. 2020). „Summer Olympics in 2021? 'Exceedingly Difficult' Without a Coronavirus Vaccine”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 3. 5. 2020. 
  40. ^ а б „Next Olympics to be 'scrapped' if 2021 date is missed according to Tokyo 2020 president”. RTÉ.ie. 28. 4. 2020. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 3. 5. 2020. 
  41. ^ Ingle, Sean (29. 4. 2020). „Tokyo Olympics in 2021 at risk of cancellation admits Japan's PM”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 4. 5. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  42. ^ а б Roan, Dan (20. 5. 2020). „IOC's Thomas Bach accepts Tokyo Olympics would have to be cancelled if not held in 2021”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 26. 8. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  43. ^ Shimizu, Kazuki; Sridhar, Devi; Taniguchi, Kiyosu; Shibuya, Kenji (14. 4. 2021). „Reconsider this summer's Olympic and Paralympic games”. BMJ. 373: n962. ISSN 1756-1833. PMID 33853866. doi:10.1136/bmj.n962  . Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  44. ^ Murphy, Chris (21. 1. 2021). „Japan Reportedly 'Privately Concludes' to Cancel the 2021 Olympic Games Due to the Coronavirus”. Vulture. Архивирано из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 24. 1. 2021. 
  45. ^ Yamamoto, Arata; Suliman, Adela (22. 1. 2021). „Japan denies as 'categorically untrue' report Tokyo Olympics could be cancelled”. NBC News. Архивирано из оригинала 23. 1. 2021. г. Приступљено 24. 1. 2021. 
  46. ^ Takenaka, Kiyoshi; Williams, Alison; Fallon, Clare (19. 2. 2021). „Japan PM: won G7 unanimous support for holding Olympics this summer”. Reuters. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 24. 2. 2021. 
  47. ^ „Tokyo Olympic Games could still be cancelled due to coronavirus, senior Japanese government official says”. ABC.net.au. 15. 4. 2021. Архивирано из оригинала 16. 4. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2021. 
  48. ^ Essig, Blake; Jozuka, Emiko; Westcott, Ben (15. 4. 2021). „With 100 days until the Tokyo Olympics, Japan has vaccinated less than 1% of its population. That's a problem”. CNN.com. Архивирано из оригинала 5. 11. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2021. 
  49. ^ „What pandemic? Doctors asked to volunteer at Tokyo Olympics”. The Asahi Shimbun. 4. 5. 2021. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021. 
  50. ^ Shimizu, Kazuki; Sridhar, Devi; Taniguchi, Kiyosu; Shibuya, Kenji (14. 4. 2021). „Reconsider this summer's Olympic and Paralympic games”. BMJ. 373: n962. ISSN 1756-1833. PMID 33853866. doi:10.1136/bmj.n962  . Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  51. ^ McCurry, Justin (3. 5. 2021). „Japan nurses voice anger at call to volunteer for Tokyo Olympics amid Covid crisis”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021. 
  52. ^ Rich, Motoko (2. 5. 2021). „How Can the Olympics Protect 78,000 Volunteers From the Coronavirus?”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2021-12-28. г. Приступљено 16. 5. 2021. 
  53. ^ „9 governors say Tokyo Games should be canceled, delayed depending on circumstances: poll”. Mainichi Daily News. 4. 5. 2021. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021. 
  54. ^ Inoue, Makiko (18. 5. 2021). „A new poll in Japan finds 83 percent don't want the Olympics this summer.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2021-12-28. г. Приступљено 21. 5. 2021. 
  55. ^ „Japanese Medical Group Calls for Cancellation of Tokyo Olympics | Voice of America - English”. voanews.com. 18. 5. 2021. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  56. ^ „70% of Japanese want Tokyo Games cancelled or delayed - poll”. Reuters. Reuters. 12. 4. 2021. Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 17. 5. 2021. 
  57. ^ Kajimoto, Tetsushi (20. 5. 2021). „Most Japan firms say Olympics should be cancelled or postponed, poll shows”. Reuters. Архивирано из оригинала 21. 5. 2021. г. Приступљено 21. 5. 2021. 
  58. ^ „Tokyo Olympics: Widespread protests as COVID wave sweeps Japan”. NewsComAu. 15. 5. 2021. Архивирано из оригинала 19. 5. 2021. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  59. ^ 赤川次郎 (6. 6. 2021). „（声）五輪中止、それしか道はない：朝日新聞デジタル” [The Olympics are canceled, that's the only way: Asahi Shimbun Digital]. 朝日新聞デジタル (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 6. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  60. ^ „赤川次郎氏「五輪中止を決断するしか道はない」朝日新聞の投稿欄に掲載 - スポニチ Sponichi Annex 社会” [Jiro Akagawa "There is no choice but to decide to cancel the Olympics" posted in the post section of the Asahi Shimbun --Sponichi]. スポニチ Sponichi Annex (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 6. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  61. ^ 毎日新聞 (3. 6. 2021). „中村文則の書斎のつぶやき：五輪利権のために” [Fuminori Nakamura's study tweet: "For Olympic rights"]. 毎日新聞 (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  62. ^ McCurry, Justin (26. 5. 2021). „Tokyo Olympics: Asahi Shimbun newspaper says Japan Games must be cancelled”. The Guardian. Архивирано из оригинала 23. 7. 2021. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  63. ^ Lewis, Leo; Inagaki, Kana (4. 6. 2021). „Olympics sponsors call for Tokyo Games delay to allow more spectators” . The Financial Times. Tokyo. Архивирано из оригинала 5. 6. 2021. г. Приступљено 5. 6. 2021. 
  64. ^ а б Brzeski, Patrick (19. 7. 2021). „Toyota Cancels Tokyo Olympics TV Ads in Japan, CEO Won't Attend Opening Ceremony”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 20. 7. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2021. 
  65. ^ Gale, Alastair (13. 7. 2021). „Tokyo Olympics Sponsors Spent Big Bucks but Their Plans Are Falling Flat”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 20. 7. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2021. 
  66. ^ „東京五輪・パラ １年延期の経済損失 6400億円余 専門家試算” [Tokyo Olympics/Paralympics 1-year postponement, economic loss over 640 billion yen experts estimate]. nhk.or.jp (на језику: јапански). NHK. 23. 3. 2020. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  67. ^ „Japan plans to end COVID-19 border controls on Saturday”. The Japan Times. 27. 4. 2023. Архивирано из оригинала 27. 4. 2023. г. Приступљено 1. 5. 2023. 
  68. ^ „東京五輪・パラ １年延期の経済損失 6400億円余 専門家試算” [Tokyo Olympics/Paralympics 1-year postponement, economic loss over 640 billion yen experts estimate]. nhk.or.jp (на језику: јапански). NHK. 23. 3. 2020. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  69. ^ „Tokyo Games cancellation likely to cost Japan $17 bil.”. Kyodo News. 25. 5. 2021. Архивирано из оригинала 4. 6. 2021. г. Приступљено 4. 6. 2021. 
  70. ^ Cohn, Carolyn; Hussain, Noor Zainab (24. 3. 2020). „Olympics delay, not cancellation, provides reprieve for insurers”. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 1. 11. 2020. 
  71. ^ Croucher, Martin (21. 7. 2021). „Munich Re Losses Soar to €1.5B As Virus Bites Sector”. Law360. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 1. 11. 2020. 
  72. ^ Minelle, B. (20. 3. 2021). „Tokyo 2021: Japan bans foreign fans from Olympic games due to COVID-19 risks”. Sky News. Архивирано из оригинала 20. 3. 2021. г. Приступљено 20. 3. 2021. 
  73. ^ Cohn, Carolyn; Hussain, Noor Zainab (13. 7. 2021). „UPDATE 1-Local Olympics organisers face uninsured loss from spectator ban-sources”. Reuters. Архивирано из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021. 
  74. ^ Gile, Maggie (2. 7. 2021). „Japan could lose $800M in Olympic ticket sales if games have no spectators”. Newsweek. Архивирано из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021. 
  75. ^ „Tokyo 2020 Organising Committee publishes final balanced budget”. International Olympic Committee. 21. 6. 2022. Архивирано из оригинала 23. 6. 2022. г. Приступљено 23. 6. 2022. 
  76. ^ Mackay, Duncan (21. 6. 2022). „Final bill for Tokyo 2020 twice as much as when awarded Olympics, but less than forecast after Games”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 22. 6. 2022. г. Приступљено 22. 6. 2022. 
  77. ^ „世論調査 菅内閣「支持」35%...発足以来"最低" 五輪開催「良かった」64%” [A public opinion poll showed 35% support for the Suga Cabinet, the lowest since its inauguration. 64% said they were glad the Olympics were held.]. Yahoo! Japan News. 9. 8. 2021. Архивирано из оригинала 9. 8. 2021. г. 
  78. ^ Kubota, Masaki (29. 7. 2021). „「メダルラッシュで日本の世論はコロッと変わる」という予言が的中した理由” [The reason why the prediction that "Japanese public opinion will change drastically with the medal rush" was correct]. Diamond Online. Архивирано из оригинала 29. 7. 2021. г. 
  79. ^ „Japan: WHO Coronavirus Disease (COVID-19) Dashboard With Vaccination Data”. covid19.who.int. World Health Organization. 6. 9. 2021. Архивирано из оригинала 3. 9. 2021. г. Приступљено 6. 9. 2014. 
  80. ^ Armstrong, Jim (24. 1. 2014). „Mori heads Tokyo 2020 organizing committee”. Yahoo Sports. AP. Архивирано из оригинала 8. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  81. ^ „Tokyo Olympics chief Mori to quit over "sexist" remarks”. Kyodo News. 11. 2. 2021. Архивирано из оригинала 11. 2. 2021. г. Приступљено 11. 2. 2021. 
  82. ^ DeSantis, Rachel (12. 2. 2021). „Tokyo Olympics Chief Resigns amid Uproar Over Sexist Comments”. People.com. Архивирано из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 12. 2. 2021. 
  83. ^ а б „Female ex-Olympic athlete Hashimoto takes over as Tokyo Games chief”. english.kyodonews.net. Kyodo News. 18. 2. 2021. Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  84. ^ JR東日本、東京五輪を前に都心部と羽田空港結ぶ新路線整備を на сајту YouTube
  85. ^ „羽田・成田発着を拡大、五輪へインフラ整備急ぐ” [Expand departures and arrivals at Haneda and Narita, and hurry to improve infrastructure for the Olympics]. 日本経済新聞 (на језику: Japanese). 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2013. 
  86. ^ „五輪で東京に1000万人 過密都市ゆえの課題多く” [10 million people in Tokyo at the Olympics Many challenges due to overcrowded city]. 日本経済新聞 (на језику: Japanese). 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2013. 
  87. ^ „ILO, Tokyo 2020 sign agreement to promote decent work in run-up to the Games” (Саопштење). 26. 4. 2018. Архивирано из оригинала 28. 7. 2021. г. Приступљено 28. 7. 2021. 
  88. ^ „Tokyo 2020: Olympics will be 'simplified' in 2021”. BBC Sport. 10. 6. 2020. Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2020. 
  89. ^ Carp, Sam (28. 9. 2020). „Tokyo 2020 organisers agree on 52 measures for simplified Games”. SportsPro. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2020. 
  90. ^ Himmer, Alastair (6. 2. 2012). „Rugby-Tokyo stadium set for billion dollar facelift”. Reuters. Архивирано из оригинала 18. 9. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2017. 
  91. ^ Wainwright, Oliver (6. 11. 2014). „Zaha Hadid's Tokyo Olympic stadium slammed as a 'monumental mistake' and a 'disgrace to future generations'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  92. ^ „新国立、整備費2500億円 従来デザイン維持で決着” [New National, maintenance cost 250 billion yen, settled by maintaining the conventional design]. Nihon Keizai Shimbun. 24. 6. 2015. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2015. 
  93. ^ „国立競技場将来構想有識者会議” [National Stadium Future Vision Experts Meeting]. 日本スポーツ振興センター. Japan Sport Council. 7. 7. 2015. Архивирано из оригинала 26. 12. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  94. ^ „Government drops plan to build retractable roof on Olympic stadium as costs soar”. The Japan Times. Kyodo. 29. 7. 2015. ISSN 0447-5763. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  95. ^ „Tokyo Olympic stadium gets new, cheaper design”. BBC News Asia. 22. 12. 2015. Архивирано из оригинала 27. 12. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  96. ^ „All eyes on Tokyo's Olympic Stadium with 100 days to go”. World Athletics. 14. 4. 2021. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  97. ^ Friend, Nick (9. 10. 2018). „Tokyo 2020 costs skyrocket to US$25 billion”. SportsPro Media. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  98. ^ „Tokyo 2020 candidature file – section 8 – Sports and Venues” (PDF). Tokyo 2020. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 4. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2013. 
  99. ^ Takahashi, Ryusei (17. 10. 2019). „IOC planning to move Tokyo Olympic marathon north to Sapporo in bid to avoid heat”. The Japan Times. ISSN 0447-5763. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  100. ^ Denyer, Simon; Kashiwagi, Akiko (1. 11. 2019). „Cool runnings: After heated dispute, Tokyo agrees to shift Olympic marathons to more clement climes”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
  101. ^ Faure, Alexandre (2023-01-02). „How the Tokyo Olympic and Paralympic Games were embedded in urban planning documents: The enforcement of a metropolitan strategy in the Bay Area”. Contemporary Japan (на језику: енглески). 35 (1): 136—157. ISSN 1869-2729. doi:10.1080/18692729.2023.2169462. Архивирано из оригинала 13. 7. 2023. г. Приступљено 13. 7. 2023. 
  102. ^ Diamond, James (25. 12. 2018). „Japanese Government announce ban on drones near venues during Tokyo 2020”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  103. ^ „Japan Bolsters Olympic and Paralympic Security amid Heightened Terrorism Concerns”. Nippon.com. 26. 12. 2019. Архивирано из оригинала 21. 6. 2022. г. Приступљено 21. 6. 2022. 
  104. ^ ul-Khaliq, Riyaz (12. 7. 2021). „Japan holds anti-terror drill as Tokyo Olympics near”. Anadolu Agency. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  105. ^ „More than 200,000 Applications Received for Tokyo 2020 Volunteer program”. Tokyo2020.org. TOCOG. Архивирано из оригинала 2. 2. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019. 
  106. ^ „Tokyo 2020: 180,000 apply to be volunteers”. paralympic.org. IPC. 9. 1. 2019. Архивирано из оригинала 10. 1. 2019. г. 
  107. ^ „Volunteer names unveiled for Tokyo 2020”. IOC. 30. 1. 2019. Архивирано из оригинала 31. 1. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  108. ^ Kobayashi, Chie; Wang, Selina; Berlinger, Joshua (3. 6. 2021). „About 10,000 Tokyo Olympic volunteers have quit with Games closing in”. CNN. Архивирано из оригинала 16. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. 
  109. ^ Murata, Atsushi (10. 7. 2021). „An Olympics without fans? Tokyo volunteers suddenly have no roles”. Nikkei News. Архивирано из оригинала 16. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. 
  110. ^ „How the Olympics will look different this year”. CTVNews. 14. 7. 2021. Архивирано из оригинала 15. 7. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2021. 
  111. ^ Palmer, Dan (1. 2. 2017). „Tokyo 2020 urge public to help create recycled medals”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  112. ^ „Project to recycle old mobile phones for Olympic medals gets off to slow start”. The Japan Times. Jiji, Kyodo. 2. 1. 2018. ISSN 0447-5763. Архивирано из оригинала 4. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  113. ^ Etchells, Daniel (22. 12. 2017). „Tokyo 2020 launches Olympic and Paralympic medal design competition”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  114. ^ „Japan struggles for silver for Tokyo 2020 medals”. Inside the Games. 9. 5. 2018. Архивирано из оригинала 5. 1. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  115. ^ Pavitt, Michael (25. 11. 2018). „Bach donates to project recycling metals for Tokyo 2020 medals”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  116. ^ „Tokyo 2020 Olympic medal design unveiled”. Tokyo2020.org. TOCOG. 24. 7. 2019. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 24. 7. 2019. 
  117. ^ „Tokyo 2020 Olympic Games Medal Design”. Tokyo2020.org. TOCOG. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 24. 7. 2019. 
  118. ^ Hitti, Natashah (25. 7. 2019). „Olympic committee unveils 2020 medals made from recycled smartphones”. Dezeen. Архивирано из оригинала 26. 7. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  119. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом TOCOG medal design2.
  120. ^ „Tokyo 2020 unveils details of Greek torch relay events”. Olympic.org. IOC. 11. 11. 2019. Архивирано из оригинала 13. 11. 2019. г. Приступљено 28. 2. 2020.