Либерална странка (Србија)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Либерална странка је формално основана 1881.
Либерална странка | |
|---|---|
| Председник | Јован Ристић Јован Авакумовић |
| Основана | 1868, 1883 (формално) |
| Распуштена | 1895 (27 год.) |
| Претходник | Дружина младежи српске Уједињена омладина српска |
| Наследник | Национална странка (вођа:Стојан Рибарац) Либерално-демократска странка (вођа: Војислав Вељковић) |
| Седиште | Београд Кнежевина Србија  Краљевина Србија |
| Новине | Српска независност Српска застава |
| Идеологија | Класични либерализам Национални либерализам Русофилија |
| Политичка позиција | центар |
Странка је основана 1881. у облику удеоничарксе дружине т.ј. као Дружина за потпомагање српске књижевности.[1] Либерална странка са прелазним решењем у виду неполитичког удружења (Дружина за потпомагање српске књижевности) је формирана септембра 1881. односно 1882. године. И ако је Либерална странка, правно говорећи, последња и најмлађа странка, она је имала најдужи предстраначки живот.
Свака партија имала је свој орган, регуларни страначко-политички лист који је доносио програм и разне прогласе и радио на ширењу угледа и моћи странке, тако је Либерална странка имала Српску независност, Српску заставу.[2]
Иако ће тек 1881. године и након оснивања Народно-либералне странке формално постати вођа либерала, Јован Ристић се практично на тој позицији нашао 1868. године.[3]
Историја уреди
Либерална странка представља једну од три политичке странке које су значајно учествовале у политичком животу Србије у 19. веку. Формално је основана 1881. године. Њени оснивачи Либерали се јављају у политичком животу Србије и четрдесетих година 19. века. За време владавине Александра Карађорђевића, тј. уставобранитеља, либерали су представљали опозицију, а међу њима су били најистакнутији Владимир Јовановић (отац Слободана Јовановића), Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Стојан Бошковић, Алимпије Васиљевић и Јован Илић. Први облик њиховог политичког организовања представља Дружина младежи српске, основана 1847. године, а њен рад је забрањен 1851. године. Либерали су учествовали у Мајској скупштини у Сремским Карловцима као и на Петровској скупштини. Године 1858. одиграли су значајну улогу у рушењу режима Александра Карађорђевића. Они су оснивачи Уједињене омладине српске. По својим идејама били су блиски Јовану Ристићу, који ће касније постати председник Либералне странке.
Либерали су били русофили и обреновићевци, тесно повезани и са православном црквом у Србији а посебно са митрополитом Михаилом који је и сам био либерал.
Што се тиче националне политике, остају доследни циљу уједињења свих Срба. Либерали су била политичка струја која се налазила између конзервативаца и марковићеваца који су касније основали Народну радикалну странку.
Либерална странка има велике заслуге у доношењу Намесничког устава, у добром вођењу два српско-турска рата и добијање независности на Берлинском конгресу.
Либерална странка се после доласка Петра Карађорђевића на власт дели у две странке, једну која се преименује у Национална странка и коју предводи Стојан Рибарац, и другу која добија назив Либерално-демократска странка a коју предводи Војислав Вељковић. Обе странке се 1904. године удружују под називом Народна странка.
Покушај обнове 1989. уреди
Покушај обнове Либералне странке десио се 14. децембра 1989. године, када су у Ваљеву у подруму зграде бившег Социјалистичког савеза радног народа Предраг Вулетић, Александар Стефановић, Милан Улм и Славен Баточанин основали странку. На првим директним, вишестраначким изборима за председника Републике Србије који су одржани 9. децембра 1990. Либерална странка је освојила 5000 гласова.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Протокол Ванреднох Главног Скупа Дружине за „потпомагање српске књижевности”, Српска независност: орган Народно-либералне странке - 1881 (број 34)
- ^ СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА, ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА, мр Ивана Иконић, Нови Сад, 2015. године
- ^ Данијел Радовић: Јован Ристић и либерали у кнежевини Србији (1858–1868) – од супарника до предводника Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2015), Српске студије Књ. 4, 2013. (ст. 205)
Литература уреди
- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
- Драгослав Јанковић: Рађање парламентарне демократије, Београд 1997.
- Јовичић, Миодраг (1999). Лексикон уставности Србије 1804-1918. Београд: Филип Вишњић.
- Popović-Obradović, Olga (2008). Kakva ili kolika država?: Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka. Helsinški odbor za ljudska prava. ISBN 9788672081558.
