Ливађе (средњи век)

Ливађе (лат. Mercatum Liuada) је средњовековно рударско насеље, рудник и трг Копаоничке рудне области. Било је смештено на североисточним деловима планине,3 километра североисточно од данашњег Брзећа, код села које се и данас тако зове, у удолини која се спушта ка Брзећкој реци. Поред рудног богатства, Ливађе је имало и повољан положај, пошто се налазило на раскршћу путева који су ишли ка долинама Расине, Ибра и Топлице, а први пут се у изворима помиње у дубровачком документу од 24.08.1405. године.

Велику рударску активност на простору око Ливађа потврђују и налази старог рударства, згура, шљака и рударска окна. Јосиф Панчић их помиње око спајања Беле и Добродолске реке, као и уз Брзећку реку, док Каниц наводи да их има око Брзећа и Грашевца. Константин Јиричек је, крајем XIX века, сматрао да се у Ливађу на првом месту вадило сребро, али су новија истраживања оповргла ову претпоставку. Анализом неколико локалитета око Сребрначке и Брзећке реке, закључено је да је основни производ у Ливађу било гвожђе, па олово, док се сребро јављало као успутни производ.

Види још

• Ливађе
• Копаоник

Литература

• Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике. 

Средњовековни рудници и рударски тргови на Копаонику

Беласица (први помен 1423, вађено Ag и гламско сребро, данашња Беласица) Бело Брдо (први помен 1438, вађено Ag и Pb, данашње Бело Брдо) Запланина (први помен почетком XV века, данашња Запланина) Ковачи (први помен око 1420, данашњи Ковачи) Копорић (први помен 1346, вађено Ag и Pb, данашње Копориће) Ливађе (први помен 1405, вађено Fe и Pb (са Ag), данашње Ливађе) Остраћа (први помен 1346, вађено Pb и Fe, данашње Остраће или Остатија) Плана (први помен 1346, ковница 1388, вађено Pb, Fe и Cu, данашња Плана) Трепча (први помен 1303, вађено Pb, Fe и Ag, данашњи Стари Трг)