Лигурија
Лигурија (итал. Liguria, лиг. Ligûria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.
Лигурија Ligûria | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Админ. центар | Ђенова |
Службени језик | лигурски |
Председник | Ђовани Тоти |
Површина | 5.421 km2 |
— број ст. | 1.614.924 |
— густина ст. | 297,9 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.
Порекло називаУреди
Лигурија је добила име по древном племену Лигурима, које је у праисторији насељавало ове и суседне крајеве.
ПоложајУреди
Лигурија је северозападна покрајина Италије са државном границом ка Француској на западу. На југу се налази Тиренско море. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:
- север - Пијемонт
- североисток - Емилија-Ромања
- исток - Тоскана
Природне одликеУреди
Површина покрајине је 5.421 km² и по овоме је Лигурија међу површински мањим италијанским покрајинама.
РељефУреди
Лигурија је по свом облику издужена област, правећи лук око Ђеновског залива, најсевернијег дела Тиренског мора. Област Лигурије је позната по веома покренутом терену. Тако планине чине 65% површине Лигурије, а брда и брегови 35%. Равничарских крајева готово да и нема. Обални појас чини Италијанску ривијеру. Њега чини низ малих и исцепканих котлина, разграничених клифовима и стрмим одсецима. Овај појас је ширине 7-35 km. Даље у унутрашњости издижу се Лигурски Алпи на западу, а Лигурски Апенини на истоку.
КлимаУреди
Клима у већем делу Лигурије је средоземна клима. Тако, Ђенова у јануару има просечну температуру од 8-10 °C. Просечне летње температуре у граду су 25-30 °C. Има много падавина. Ђенова има око 2000 mm кише годишње. У вишим крајевима клима је оштрија, а на вишим планинама влада планинска клима.
ВодеУреди
Лигурија излази на Ђеновски залив, најсевернији део Тиренског мора. Сва важна насеља и огромна већина становништва је упућена на њега (рибарство, лучне делатности, приморски туризам). У северном делу налазе се изворишта неколико река, важних у северној Италији: Бормида, Скривија. Ове реке теку ка северу и Падској низији. Водотоци који теку ка југу су кратки, мали и са великим падом.
Биљни и животињски светУреди
Иако је подручје јако густо настањено, шуме покривају половину површине покрајине.
Управна поделаУреди
Лигурија је подељена у 4 округа, одн. провинције са истоименим градовима као управним средиштима:
ИсторијаУреди
Лигурија је старо име, које датира из времена пре Римљана. Лигурци су настањивали средоземну обалу од река Роне до Арноа. Каснија сеоба Гала је довела до мешања становништва и галско-лигурске културе. Лигурија је у 2. веку п. н. е. дошла под власт старог Рима.
За време средњег века Ђенова је овладала већином Лигурије. Ћеновљанска Република је владала већином Лигурије све до 1796. г. На почетку раздобља Ђенова је била веома моћна држава у Средоземљу, највећи такмац Млечанима у трговини са Истоком. У том раздобљу било је неколико прекида у 15. и 16. веку, када је подручје било под управом Војводства Милана или Француза.
Република је 1796. г. дошла под власт француске војске под командом Наполеона. Наполеон је реорганизовао подручје у Лигурску Републику, њему зависну творевину која је била краткога века и трајала је до 1805. г. Тада је Наполеон припојио подручје Француској, а 1815. г. Лигурија је ушла у посед краљевине Сардиније, која ће касније, оснивањем Италије, ући у првобитни склоп Краљевине Италије.
СтановништвоУреди
Због нискога наталитета, старења становништва и јаке економске кризе у 80-им и 90-им Лигурија губи становништво од 1970. Тако данас она има око 1,6 милиона становника, што је за око 250.000 мање него пре четири деценије.
Густина насељености је око 300 становника по км², што је више од државног просека (200 ст./км²) и у самом врху међу италијанским покрајинама. Најгушће је насељена Ривијера, посебно градско подручје Ђенове. Планински крајеви дуж северне границе су знатно ређе насељени.
Етничка сликаУреди
У покрајини доминира италијанско становништво. Због нискога наталитета, старења становништва и јаке економске кризе у 80-им и 90-им Лигурија је изгубила 200.000 становника, да би након економског опоравка касних 90-их, почела привлачити велики број страних досељеника. У Лигурији је 2005. живело 65.994 досељеника рођена ван Италије.
ЈезикУреди
Званичан језик је италијански језик, али се у области користи лигурско наречје, које неки сматрају у засебним лигурским језиком.
ПривредаУреди
Пољопривреда је ограничена брдовитим тереном, па се у подручју производе највише маслине, воће и цвеће.
Од индустрије најзначајније су бродоградња, хемијска и петрохемијска индустрија и челичане.
Лигурски терцијарни сектор зависан је од лука у Ђенови и Империји и војној бази Ла Специја.
Галерија сликаУреди
Спољашње везеУреди
- Википедија на лигуријском
- Званичне странице покрајине Лигурије
- Званичне странице Скупштине Лигурије Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2004)
- Карта Лигурије
- Ђеновски аеродром
- IIT - Италијански Институт за технологију, Ђенова Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2017)