Отворите главни мени

Лингвоним (лат. lingua — „језик”; грч. ὄνομα [ónoma] — „име”) или глотоним (лат. γλῶττα — „језик”; грч. ὄνομα [ónoma] — „име”) је стручни лингвистички термин за израз којим се означава назив неког језика или језичке породице. У лингвониме спадају називи за све врсте језика, почевши од назива за појединачне природне језике и шире језичке породице, преко назива за посебне знаковне језике, до назива за разне вештачке и програмске (рачунарске) језике. У ширем смислу, у лингвониме спадају и дијалектоними, односно називи за језичке дијалекте, укључујући и називе за супрадијалекте (наречја) и субдијалекте (локалне говоре).[1][2][3]

Основни облициУреди

Лингвоними природних језика и језичких породица по правилу се изводе из назива за поједине народе, односно групе народа. Тако је, на пример, лингвоним српски језик изведен из назива за српски народ, док термин словенски језици представља лингвоним који је изведен из општег назива за словенске народе. Сви такви лингвоними, који су изведени из етничких одредница за одређени народ или групу народа, називају се: етнолингвоними.

Специфични лингвоними такође могу бити изведени из географских назива. Тако је, на пример, лингвоним индоевропски језици изведен из назива за Индијски субконтинент и Европу. Многи лингвоними који имају функцију дијалектонима изведени су управо из локалних топонима, а најчешће из регионалних хоронима, тако да су називи језичких дијалеката (укључујући супрадијалекте и субдијалекте) по правилу изведени из назива разних географских или историјских области. Тако је, на пример, термин зетско-рашки дијалекат изведен из обласних назива Зете и Рашке. Сви такви лингвоними, који су изведени из разних топонима, називају се: тополингвоними.

Поред етнолингвонима и тополингвонима, постоје и неки други облици лингвонима, који нису изведени из етнонима или топонима, већ из других појмова. Тако су, на пример, називи за три наречја (штокавско, чакавско и кајкавско) изведени из упитне заменице што, ча, кај.

Спорни лингвонимиУреди

Пошто су називи језика неретко повезани са питањем етничког, односно националног идентитета, поједини лингвоними су током историје постали предмет разних спорова, који се воде не само у стручним лингвистичким круговима, већ и у широј политичкој јавности. На јужнословенским просторима, најпознатији спорни лингвоними су: српскохрватски језик,[4][5][6] македонски језик, бошњачки језик,[7] црногорски језик,[8] а такође се спорнима сматрају и поједини дијалектоними.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди