Липљан (алб. Lipjan) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 6.870 становника.[б]

Липљан
Липљан
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаЛипљан
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 6.870
Географске карактеристике
Координате42° 31′ 18″ С; 21° 07′ 25″ И / 42.52168° С; 21.12349° И / 42.52168; 21.12349
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина563 m
Липљан на карти Србије
Липљан
Липљан
Липљан на карти Србије
Регистарска ознакаРКС
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/lipjan/

Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем и Призреном.

Историја

уреди
 
Црква Светих Флора и Лавра у Липљану

Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишом. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом Iustiana Secunda за разлику од насеља Iustiana Prima (недалеко од данашњег Лебане). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током 12. века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини 14. века када се на његов рачун шире Приштина, Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења.

У месту је радила српска народна школа између 1866—1877. године. Поново је отворена 1879. године.[1]

Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево—Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница, Лапље Село, Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2,5 km.

Становништво

уреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године и погрома 2004., већина Срба је напустила Липљан,[2] тако да сада има албанску већину, уз део Срба који живе око липљанских цркви Богородичиног Ваведења и Светих Флора и Лавра.

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Срби
  
1.755 72,7%
Албанци
  
579 23,9%
Црногорци
  
32 1,3%
Укупно: 2.415
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
3.154 52%
Албанци
  
1.676 27,6%
Роми
  
792 13,1%
Муслимани
  
323 5,3%
Црногорци
  
65 1,1%
Укупно: 6.065
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
5.864 85,3%
Срби
  
452 6,6%
Ашкалије
  
411 5,9%
Роми
  
107 1,6%
Укупно: 6.870

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.479
1953. 1.759
1961. 2.415
1971. 4.238
1981. 6.065
1991. 9.047

Познати Липљанци

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Ђокић, Бојан (2015). „Бомбашки напади у Липљану и други видови терора над српским и осталим мањинским становништвом”. academia.edu. Београд: Музеј жртава геноцида. 
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди