Лицидар је човек чије је занимање прављење лицидарских колача. Ово занимање (занат) је раније било веома распрострањено у нашим крајевима. Лицидарски колачи се и даље праве у Србији и Хрватској, као један од најлепших сувенира.

Лицидар
Licidarsko srce.jpg
Лицидарско срце
Светска баштина Унеска
Званично имеЛицидар
МестоСветска баштина по земљама, Хрватска
КритеријумНематеријално културно наслеђе: 
Референца00356
Упис2010. (34. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/gingerbread-craft-from-northern-croatia-00356
Лицидерско срце

Лицидарски колачи су више за гледање него за јело. Неки лицидарски колачи уопште нису за јело јер садрже поред брашна и гипс (да би били лепши и чвршћи). Основна намена им је да буду украс и да се окаче око врата или на зид. Зато није било битно да ли су свежи већ како изгледају.

Лицидари своје производе продају у својим радњама или на вашарима. Деца су на вашарима желела да им родитељи купе тај шарени лицидарски колач (бар онај за јело). Лицидарски колачи могу бити у облику: срца, папуче, гитаре, краве ... Најчешће нису укусни.

Ипак најпознатији колач у облику срца је Лицидарско срце. То срце поред разних украса има и мало огледало. То су момци поклањали девојкама на вашарима као знак своје симпатије.

Знања и вештине израде лицидарских колача уврштене су 2010. године, као елеменат из Хрватске, на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа света.[1]

ИсторијаУреди

Од давних времена мед, брашно и миришљави зачини чине основни састав медног теста, од којег се праве лицитарски (лицидерски) колачи а занатлије који их праве су лицитари. Још у старом Египта су постојале велике радионице у којима су се правили обредни медени колача. Приликом археолошких ископавања пирамида, уз саркофаге су се често могли наћи и медењаци, као и калупи за њихову израду. Калупи су били различитих облика – животиња, човек, оружје... Из Египта се занат пренео у Европу и то преко Грка и Римљана.

 
Лицитар на вашару

Реч лицитар долази од аустро-немачке речи Lebzelter, али се изводи од латинске речи libum која означава жртвени колач.


Највећи врхунац лицитарског заната је био у доба Аустроугарске монархије. Велики број занатлија, медоколачара, бавио се овим послом који изискује много умешности, времена и труда. Сваки примерак лицитарског колача, било да је он у облику животиње, човека или срца, уникатан је, јер се сваки колач украшава ручно и никада нема два иста примерка.

У Србији се, осим у Београду, овај занат јавља тек у другој половини 19. века. И то као воскарско-лицидерски. Практично је пренет из Војводине где је био развијен у 18. веку. Ова два веома различита заната и по материјалима и по алатима су спојени потребама тржишта - тражње тј. тражња је била мала па су зантлије били приморане да се баве са оба заната. Интересантно је да су се лицидарским занатом бавили Немци а Срби воскарским.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Gingerbread craft from Northern Croatia”. Zvanični sajt. UNESCO. Приступљено 27. 3. 2020. 

ЛитератураУреди

  • Занати у Пожаревцу крајем 19 и почетком 20. века - Даница Ђорђевић

Спољашње везеУреди