Личко-крбавска жупанија
Личко-крбавска жупанија (лат. Comitatus Likensis-Corbaviensis; мађ. Lika-Krbava vármegye; нем. Komitat Lika-Krbava) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Земаља круне Светог Стефана у Аустроугарској Монархији. Средиште жупаније био је Госпић.
| Личко-крбавска жупанија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1886.—1922. | |||||||
.svg) Грб
| |||||||
 | |||||||
| Главни град | Госпић | ||||||
| Регија | Балкан | ||||||
| Земља | 1. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија) 2. Држава Словенаца, Хрвата и Срба 3. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||
| Површина | 6.211 км2 км2 | ||||||
| Становништво | 204.710 (1910) | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Статус | Бивша жупанија | ||||||
| Историја | |||||||
• Успостављено | 1886. | ||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||
| |||||||
Географија
уредиЛичко-крбавска жупанија граничила је с Далмацијом која је припадала Аустрији, Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те Модрушко-ријечком жупанијом која је припадала Хрватско-славонском краљевству. Жупанија је излазила на јадранску обалу. Око 1910, имала је површину од 6.211 км2.
Историја
уредиЛичко-крбавска жупанија формирана је 1886. године, по окончању процеса развојачења Војне крајине и накнадног прикључења крајишких области Краљевини Хрватској и Славонији. На подручјима старог Карловачког генералата, развојачење је извршено 1873. године, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Личко-оточко окружје. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави, али ни тада није спроведена интеграција тих области у жупанијски систем. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је на подручју Личко-оточког окружја основана нова Личко-крбавска жупанија.[1][2]
Након раскидања државно-правних веза с Аустријом и Угарском одлуком Хрватског сабора из 1918. постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[3]
-
Жупаније Краљевине Хрватске и Славоније -
Становништво
уредиПрема попису из 1910. ова је жупанија бројала 204.710 становника, а према језику којим су говорили били су овако подељени:[4]
- Српски језик: 104.036
- Хрватски језик: 100.346
- остали
Управна подела
уредиПочетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Бриње | Бриње |
| Госпић | Госпић |
| Грачац | Грачац |
| Доњи Лапац | Доњи Лапац |
| Кореница | Кореница |
| Оточац | Оточац |
| Перушић | Перушић |
| Сењ | Сењ |
| Удбина | Удбина |
| Муниципални град | |
| Сењ | |
Референце
уреди- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
- ^ „Пописи становништва 1900. и 1910. у Аустроугарској”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2015. г. Приступљено 30. 10. 2013.
Литература
уреди- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.