Логор Славонска Пожега

Логор Славонска Пожега је


У логору у Славонској Пожеги у једној бараци било је смештено око 400 Срба сељака из Босне, из среза Дервента. Док су их усташе у бараци убијале из машинских пушака, 16. августа 1941, сви су викали: „Живела Велика Србија". кад су се сутрадан усташе хвалиле како су побили Србе у бараци један од њих је рекао "Замислите мајку им њихову, митраљез пуца, а они вичу "Живела Велика Србија“[1]

Из Добоја је 35 српских породица, заједно са многобројним породицама из села добојског среза 3. августа 1941. године, послато теретним возом у логор у Славонску Пожегу, одакле су они који су остали у животу касније пребачени у Србију.[2]

У свом безумљу Хрвати и муслимани усташе нису имали обзира ни према малој деци, на шта смо и до сада указивали. Као што су интернирали људе и жене, тако су од кућа одводили и нејаку децу. Најчешће би родитеље заједно са децом водили до места одакле су транспортовани у логоре и ту их раздвајали: родитење у једне вагоне и камионе а децу у друге. Много је деце без знања родитеља преведено у католичку веру и упућено у разне католичке заводе за васпитавање, или подељено појединим ревносним католицима да се о њима старају. У целој овој акцији активно учествују и сарађују католички свештеници са знањем одобрењем вискоког католичког клера. Велики број српске деце , насилно је васпитавано у усташком духу и уздизан у нове јањичаре двадесетог века. За вереме путовања једног транспорта Срба од Јасеновца до Славонске Пожеге „усташе“ су нас са некаквим болничаркама дочекивали на појединим железничким станицама и одузимали од матере децу и некуда их одводили. Наводно су их одводили у неке усташке институте у Јастребарском, Сиску, Ђакову.[3]

Из логора су многи Хрвати узимали српску децу и одгајали их у католичком духу.

РеференцеУреди

  1. ^ Страњаковић 1991, стр. 272.
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 119.
  3. ^ Јованка Марчетић из Приједора, Милан Матавуљ, свештеник Турија , септембар 1947. год. (П)