Логор Челебићи
Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије РБиХ Алије Изетбеговића током рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.[тражи се извор]
Логор Челебићи | |
---|---|
Концентрациони логор | |
Координате | 43° 41′ 01″ С; 17° 53′ 45″ И / 43.683611° С; 17.895833° И |
Место | Челебићи, на око 5,5 km од Коњица |
Под контролом | Армија Републике БиХ |
Постојао | април — децембар 1992. |
Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије РБиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.[тражи се извор]
Оснивање логора
уредиКомплекс „Челебићи“ налази се на око 5,5 km од Коњица.[1] Заузима површину од око 50.000 m², а кроз средиште комплекса пролази пруга. Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.[1][2]
Јединице „ТО Коњиц“ и Хрватског вијећа одбране заузеле су војни комплекс „Челебићи“ 20. априла 1992, а први затвореници су доведени у логор крајем априла, након што су, у потрази за оружјем, претресане куће у селима Идбар и Челебићи.[тражи се извор]
Током маја, како би деблокирали путеве за Сарајево и Мостар, ТО Коњиц (у чијем саставу су углавном били Муслимани), ХВО и локални припадници МУП РБиХ су заједнички напали неколико села у којима су Срби чинили већину становништва. Њихова прва мета је било Доње Село, које су заузели 20. маја 1992. Након заузимања Доњег Села, јединице ТО и ХВО напале су Виниште, Цериће и Бјеловчину. Будрига је нападнута 25. и 26. маја, а многи становници села су заробљени током следећа два дана.
Током ових војних операција заробљен је велики број Срба. Већи дио њих је пребачен у бараке „Челебићи“, док је мањи дио завршио у спортској дворани „Мусала“ у Коњицу.[тражи се извор]
Документарни филмови
уредиУ продукцији РТРС и Бриџ компаније из Канаде, уз помоћ савеза логораша Републике Српске снимљен је документарни филм о логору Челебићи, где се могу чути аутентичне изјаве преживелих сведока.[тражи се извор]
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- „Prosecutor v. Zejnil Delalic, Zdravko Mucic also known as "Pavo", Hazim Delic, Esad Landzo also known as "Zenga" :Judgement” (PDF). Међународни кривични суд за бившу Југославију. 16. 11. 1998. Приступљено 22. 3. 2012.
- „Челебићи, логор за Србе (мај — децембар 1992)”. Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права. slobodan-milosevic.org. фебруар 1996. Приступљено 23. 3. 2012.