Лоза Немањића (фреска у Високим Дечанима)

Лоза Немањића, у манастирској цркви Христа Пантократора у Високим Дечанима, налази се на источном зиду нартекса, десно од врата. Сматра се да је настала 1346/1347. године[1], али је, највероватније у 15. веку, доживела значајну рестаурацију.

Лоза Немањића из Дечана

Фреска обухвата девет стојећих фигура (распоређених у три реда):

  • Урош, Душан и Стефан
  • Драгутин, Милутин и Урош
  • Сава, Немања и Стефан

и још тринаест малих попрсја, распоређених у лози око њих:

  • Душман, Симеон, Теодора и Јелена
  • Урошиц, Владислав (II), Јелисавета, Радослав, Брњача и Владислав (I)
  • Стефан, Вукан и Сава II

Ликови фигура у доњем делу су оштећени, док је, генерално гледано, њихова аутентичност врло скромна[1], осим Душана и Дечанског који имају препознатљиве црте лица, а сматра се да су делови фигура били позлаћени[а].

Шематски приказ стабла

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Христос Емануил
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Урош
 
 

 

 

Душман
 
 

Душан
 
 

 

Симеон
 

Теодора
 
 

Стефан
 
 

 

 

Јелена
 
 
 
 
 

Урошиц
 

 
 
 

Драгутин
 
 

Јелисавета
 

Владислав
 
 
 

Милутин
 
 

Брнча
 

Радослав
 
 
 

Урош
 
 

 

 

Владислав
 
 
 
 
 

Стефан
 
 
 
 
 
 

Вукан
 
 
 
 
 
 

Сава
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Сава
 
 
 
 
 
 

Немања
 
 
 
 
 
 

Стефан
 
 
 

Трагови касније реконструкције

уреди

Историчар уметности и академик Светозар Радојчић указао је на неколико трагова на основу којих је закључио да је дечанска лоза сигурно-и то веома радикално-реконструсана[1]. Он на првом месту помиње интензивно плаву позадину која је јако сумњива и тешко да је оригинална[1]. Поред тога он скреће пажњу и на разлике у писањима исте речи (име Стефан) на фресци:

Стѣфань (код кнеза Стефана и Драгутина)
Стефань (код Првовенчаног)
 
Вукан са белим крстом у руци

Сама лоза аканта на фресци се разликује од оне која је коришћена за дечанску фреску Лозе Јесејеве, која није доживела реконструкцију[1]. Разлика је приметна и на оделима приказаних Немањића. Уместо широког лороса, карактеристичног за 14. век, који се готово вертикално спушта поред фигуре, насликан је појас, чији је ужи крај пребачен преко леве руке и лебди у ваздуху. Сами крајеви одела су у 14. веку приказивани како се равно спуштају уз тело, док се на дечанској Лози Немањића, шире при дну, као код деспотске одеће, каква се може види у Манасији. Милутинов лик у склопу лозе нема своје карактеристичне црте[1], иако је на јужном зиду наоса очуван његов добар портрет, из пете деценије 14. века. Најбољи доказ касније прераде, по Радојчићу, су бели крстови које држе поједине фигуре у доњим редовима, а одлика су светаца. Он наводи пример Вукана, који, иако је представљен у оделу владара и без нимба, у рукама држи бели крст и додаје да на оригиналним фрескама 14. века не би сликар правио таке погрешке против церемонијалних прописа[1].

Крајем 14. века (1397), манастир Дечане је обнављала кнегиња Милица (Вуканова директна чукунунука) са синовима Стефаном и Вуком. Том приликом, манастирска црква је добила нови полијелеј на коме се налазе стилизовани двоглави орлови, као и стилизована појава оцила око крста, што се сматра најстаријом појавом тог симбола у средњовековној Србији.

Напомене

уреди
  1. ^ Делови фигура (венци, ореоли, орнаменти одеће) обојени су чудном, дречећом, кестењастом бојом која је коришћена као основа за стављање позлате, а њени фрагменти откривени су на горњем делу одела краља Радослава.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X. 

Литература

уреди