Википедија

Лозница

град и седиште града Лознице у Мачванском округу у западној Србији
За град у Бугарској погледајте страницу Лозница (Бугарска).
За друге употребе погледајте страницу Лозница (вишезначна одредница).

Лозница је град и седиште истоименог града у Мачванском округу, у западној Србији. Према попису из 2022. градско насеље Лозница је имало 19.515 становника, док је на територији која припада граду Лозници живело 72.062 становника.

Лозница
Loznica collage.jpg
Лозница- колаж слика (Панорама Лознице, Црква Покрова Пресвете Богородице, Вуков дом културе, Музеј Јадра, ОШ „Анта Богићевић“, Речица Штира, Купатило Краља Петра I у Бањи Ковиљачи)
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански округ
РегионШумадија и западна Србија
Становништво
Становништво‍
 — 19.515
 — густина31,89 ст./km2
Агломерација72.062
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 01″ С; 19° 13′ 25″ И / 44.53375° С; 19.22368° И / 44.53375; 19.22368
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина142 m
Површина612 km2
Лозница на мапи Србије
Лозница
Лозница
Лозница на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникВидоје Петровић ( Српска напредна странка)
Поштански број15300
15301
Позивни број015
Регистарска ознакаLO
Веб-сајт
www.loznica.rs
Трг Вука Караџића

Географски положајУреди

Лозница је град на западу Србије, у близини границе са Босном и Херцеговином. Кроз град протиче речица Штира која се пар километара даље улива у Дрину. Лозница се налази на надморској висини од 142 m у подножју планине Гучево.

Овај град је на средини пута од Тузле до Ваљева и близу средине пута од Београда до Сарајева. Друмом од Београда удаљен је 139 km, 136 km од Новог Сада, 75 km од Ваљева, 53 km од Шапца и 6 km од Бање Ковиљаче.[1] У изградњи је пруга Ваљево—Лозница.

КлимаУреди

Метеоролошка станица у Лозници (44°33’ сгш 19°14’ игд) сакупља податке о времену од 1901.[2] У Лозници влада умерено-континентална клима.

Максимална икад забележена температура била је 42,3 °C 24. јула 2007, а најнижа -25,4 °C 24. јануара 1963.[2] Максимална количина падавина регистрована је 20. јуна 1956. и износила је 100,7 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 69 cm, 13. и 14. фебруара 1984.[2]

Средње температуре и количине падавина за период 1961—1990. приказане су у следећој табели.[3]

   Мерења у метеоролошкој станици у Лозници (121 m) — просек 1961—1990.
Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне температуре (°C) 3,8 6,9 12,1 17,5 22,4 25,3 27,4 27,4 23,9 18,3 11,3 5,6
16,8
Средње температуре (°C) -0,2 2,3 6,5 11,4 16,1 19,2 20,7 20,1 16,5 11,3 6,2 1,8
11,0
Средње минималне температуре (°C) -3,5 -1,4 1,8 6,0 10,4 13,6 14,8 14,3 11,2 6,6 2,5 -1,4
6,2
Средња количина падавина по месецима (mm) 51,0 49,2 57,7 70,0 82,7 99,5 84,4 76,3 61,9 53,7 70,3 63,6
820,3

ИсторијаУреди

О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе ере, ову област насељавали су Илири. Најстарије насеље Ad Drinum потиче из римског доба.

Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица због великог броја винограда.

У време Првог српског устанка у Лозници је био војвода Анта Богићевић који је водио Бој на Лозници, што је опевао Филип Вишњић. Овде је била Опсада Лознице (1813). Као град насеље Лозница формирало се 1834. године, годину дана после припајања Кнежевини Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има новчани завод, штедионицу, суд, болницу.

 
Панорама Лознице 1931. године.

Током Првог светског рата, од 16. до 20. августа 1914. надомак Лознице је вођена Церска битка, у којој је српска војска поразила аустроугарску. Друга битка у овом крају у Првом светском рату крају била битка на Мачковом камену, од 18. до 23. септембра 1914. Колубарска битка, трећа битка у овом крају је започела аустроугарском офанзивом 6. октобра 1914. општим нападом на Другу армију која је држала положаје у доњем Јадру и Мачви. У биткама на Гучеву и Дрини после великих губитака српска војска се повукла на Колубару. Лозница је ослобођена 2. новембра 1918. године.

Стварањем Краљевина СХС из основа се променио положај Јадра. Од пограничног краја постао је срез дубоко у унутрашњости нове државе. Миран живот становника Лознице прекинуо је Други светски рат. Четници су ослободили Лозницу 31. августа 1941. Окупатор је поново заузео Лозницу, а октобра 1941. у Драгинцу су у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жена и деце. Лозница је ослобођена 23. септембра 1944. године. После ослобођења 1944. године Лозница је имала око 3.000 становника. Према последњем попису из 1991. године у лозничкој општини је у 54 насељена места живело 87.658 становника. Сам град те године имао је 18.826 становника, а са приградским насељима Клупцима, Крајишницима и Лозничким Пољем непуне 34.000. Лозница је за време протеклих ратова на простору бивше Југославије била транзитна станица и уточиште избеглим и унесрећеним људима. Негде око 70.000 људи је прошло кроз овај град, велики број њих је добио помоћ и збринут. И данас око 15.000 избеглих и расељених лица живи на подручју општине Лозница.

ДемографијаУреди

У насељу Лозница живи 15.855 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 6.666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.226
1953. 5.031
1961. 10.411
1971. 13.871
1981. 17.790
1991. 18.845 18.523
2002. 19.863 20.419
2011. 19.212
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 18.785 94,57%
Муслимани
  
 391 1,96%
Југословени
  
 136 0,68%
Црногорци
  
 57 0,28%
Хрвати
  
 40 0,20%
Роми
  
 28 0,14%
Македонци
  
 24 0,12%
Словенци
  
 13 0,06%
Немци
  
 6 0,03%
Украјинци
  
 4 0,02%
Словаци
  
 4 0,02%
Руси
  
 4 0,02%
Румуни
  
 2 0,01%
Мађари
  
 2 0,01%
Бугари
  
 2 0,01%
Чеси
  
 1 0,00%
непознато
  
 176 0,88%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 50
  
  
 68
80+ 62
  
  
 110
75—79 154
  
  
 251
70—74 364
  
  
 455
65—69 533
  
  
 615
60—64 430
  
  
 589
55—59 478
  
  
 494
50—54 776
  
  
 898
45—49 850
  
  
 962
40—44 696
  
  
 896
35—39 542
  
  
 702
30—34 566
  
  
 605
25—29 774
  
  
 752
20—24 771
  
  
 806
15—19 731
  
  
 776
10—14 618
  
  
 604
5—9 501
  
  
 520
0—4 464
  
  
 400
Просек : 37,3 39,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 996 1.512 3.341 4.412 5.615 5.958 6.666
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.177 1.521 1.433 1.732 518 223 42 9 5 6 2,98
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 7.777 2.338 4.907 288 200 44
Женски 8.979 2.101 5.043 1.205 563 67
УКУПНО 16.756 4.439 9.950 1.493 763 111
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 3.490 112 1 20 1.000
Женски 3.122 74 0 13 639
УКУПНО 6.612 186 1 33 1.639
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 201 269 482 77 195
Женски 44 89 610 103 88
УКУПНО 245 358 1.092 180 283
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 43 140 223 161 144
Женски 84 112 142 362 496
УКУПНО 127 252 365 523 640
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 119 0 0 303
Женски 105 0 0 161
УКУПНО 224 0 0 464

ПривредаУреди

Највећа лозничка фабрика је била „ХИ вискоза Лозница“ која је основана 1957, запошљавала је преко 10.000 радника у време када је град имао 18.000 становника. Производњом тракторских приколица првенствено, бавила се фабрика „ФАК Лозница“ а текстилном производњом „Мода“.

Италијански произвођач „Golden Lady“ у Лозници производи женске чарапе намењене извозу на тржиште земаља Европске уније. Тренутно запошљава око 1000 радника.

Такође Адиент Аутомативе је трећа по реду основана фабрика у Републици Србији, која своју делатност обавља на територији општине Лозница. Ова компанија броји 1000 запослених, у плану је да се овај број ускоро утростручи.

Такође у Лозници се налази кинеска компанија "минтх". Заузима 25 хектара површине и једна је од највећих инвестиција у целој Србији вредна 150 милиона евра.

КултураУреди

 

Сведоци прошлих времена су црква Покрова Пресвете Богородице, манастир Троноша, манастир Чокешина, спомен костурница на Церу, у Текеришу, спомен костурница на Гучеву, споменик и костурница у Драгинцу, као и етно-село Тршић.

Постоји народна епска песма „Бој на Лозници“. У њој је централни лик лознички Војвода из Првог српског устанка Анта Богићевић. Његов гроб се налази уз стару лозничку цркву.

Лозница је родно место Јована Цвијића.

Родно је место Миће Поповића, а у граду постоји истоимена галерија. У Тршићу, недалеко од Лознице је рођен Вук Стефановић Караџић, а близу је и манастир Троноша, место раног Вуковог школовања.

Основна културна манифестација општине Лозница представља традиционални Вуков сабор у Тршићу. Сабор се одржава сваке године у септембру, у недељу пред Малу Госпојину (21. септембра) у знак сећања на Вука Караџића — великана наше културе. То је највећа манифестација у Србији, по свом значају и по масовности (окупља од 20.000 до 30.000 посетилаца).

У општини Лозница налази се 15 основних школа са издвојеним одељењима и 4 средње школе. У основним школама образује се око 9.000 основаца, а у средњим око 4.500 средњошколаца.

Локални музеј - „Музеј Јадра“ је основан 1987. године у згради старе апотеке.

Ту је и Дом културе „Вук Караџић“, у чијем саставу је „Галерија Мина Караџић“.

СпортУреди

Лозница је град спорта. Бројни спортски клубови и постигнути резултати, као и велики број такмичења то и потврђује. Најзначајнији спортски клубови су:

  • Фудбал: ФК Лозница; ФК Полет - Лозница, ФК Гучево - Бања Ковиљача, ФК Подриње - Лозничко Поље, ФК "Цер" - Јадранска Лешница ФК Слога - Стража; ФК Младост - Доњи Добрић; ФК Борац - Козјак; ФК Младост - Брезјак; ФК Антимон - Зајача; ФК Раднички - Стобекс - Клупци; ФК Борац - Лешница; ФК Јадар - Ступница; ФК Јелав, ФК Јадар - Г. Добрић, ФК Синђелић - Липница, ФК Лук - Воћњак, ФК ТЕ Гучево - Трбушница, ФК Прва Искра - Руњани, ФК Слога - Липнички Шор, ФК Студенац - Г. Ковињача, ФК Слога - Коренита
  • Стрељаштво: СОКОЛОВИ - Лозница.
  • Кошарка: КК Лозница; ЖКК Лозница.
  • Рукомет: МРК Лозница; ЖРК Лозница - град; РК Гучево.
  • Одбојка: ОК Лозница; ЖОК Пролетер - Лозница.
  • Карате: Лозница;ФК Гучево Бања Ковиљача; Јадар - Драгинац.
  • Шах: Лозница; Слога - Липнички Шор; Клупци - 75 - Лозница.
  • Бокс: БК Лозница; Кик-бокс клуб - Лешница; Теквондо клуб - Лозница; Нинџуцу клуб - Лозница.
  • Параглајдинг клуб: Скај - Лозница.
  • Планинарско друштво: Гучево - Лозница.
  • Бициклистички клуб: Лозница.
  • Куглашки клуб: Лозница.
  • Картинг клуб: Лозница.
  • Клуб одгајивача голубова писмоноша: Дрина - Лозница.
  • АМСК Спедлинг: Лозница.
  • Рагби клуб Лозница

Партнерски градовиУреди

Почасни грађаниУреди

Познате личностиУреди

ГалеријаУреди

  • Споменик Вуку Стефановићу Караџићу

  • Споменик Филипу Вишњићу

  • Споменик Анти Богићевићу

  • Споменик попу Влади Зечевићу

  • Кућа Катића са галеријом Миће Поповића

  • Вуков дом културе

  • Библиотека Вуковог завичаја

  • Лознички корзо

  • Црква Покрова Богородице у Лозници

  • Речица Штира

  • Основна школа Анта Богићевић

  • Главна аутобуска станица

  • Бивша фабрика Вискоза

  • Трг Вука Стефановића Караџића ноћу

  • Базени у Лозници

  • Образовање у Лозници

  • Споменик страдалима у Бици код Чокешине

  • Статуа војводе Степе Степановића

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ О Лозници Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2009), Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ а б в Хидрометеоролошки завод Србије, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Glas javnosti: Putin počasni građanin Loznice, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везеУреди

(www.loznica.rs) Градска интернет презентација

ЛитератураУреди

  • Nikolić, Ivko (2005). Hronika grada Loznice. Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić".
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лозница&oldid=25759830”