Лозовик (Велика Плана)

Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4842 становника.

Лозовик
Црква брвнара у Лозовику
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 4842
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 27″ С; 21° 06′ 07″ И / 44.4575° С; 21.102° И / 44.4575; 21.102
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Лозовик на карти Србије
Лозовик
Лозовик
Лозовик на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11317
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Овде се налазе Црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Лозовику и Црква Светих апостола Петра и Павла у Лозовику (Велика Плана), која су проглашени за непокретна културна добра као споменици културе.

Историја уреди

Варошица Лозовик се налази северно од Велике Плане, а јужно од Смедерева, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.

Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.

Најстарија је породица Терзић. Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ћупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Зубаљци, Пироћанци и Хомољци.

Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).[1][2] Овде се налази ОШ „Радица Ранковић” Лозовик.

Овде постоји ФК Ударник Лозовик. У Лозовику се налази Железничка станица Лозовик-Сараорци.

Демографија уреди

У насељу Лозовик живи 4458 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1552 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 6.638
1953. 7.059
1961. 7.065
1971. 6.715
1981. 6.650
1991. 6.295 5.934
2002. 5.607 6.330
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.471 97,57%
Роми
  
74 1,31%
Хрвати
  
11 0,19%
Македонци
  
8 0,14%
Румуни
  
4 0,07%
Црногорци
  
2 0,03%
Мађари
  
2 0,03%
Југословени
  
2 0,03%
Чеси
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
23 0,41%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература уреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе уреди