Лозовик (Велика Плана)

Лозовик
Лозовик;
	Црква брвнара у Лозовику
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2011.	4842
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 27″ СГШ; 21° 06′ 07″ ИГД / 44.4575° СГШ; 21.102° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 м
	Лозовик Лозовик на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11317
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4842 становника.

Овде се налазе Црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Лозовику и Црква Светих апостола Петра и Павла у Лозовику (Велика Плана), која су проглашени за непокретна културна добра као споменици културе.

ИсторијаУреди

Варошица Лозовик се налази северно од Велике Плане, а јужно од Смедерева, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.

Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.

Најстарија је породица Терзић. Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ћупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Зубаљци, Пироћанци и Хомољци.

Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2] Овде се налази ОШ „Радица Ранковић” Лозовик.

Овде постоји ФК Ударник Лозовик. У Лозовику се налази Железничка станица Лозовик-Сараорци.

ДемографијаУреди

У насељу Лозовик живи 4458 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1552 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	6.638
1953.	7.059
1961.	7.065
1971.	6.715
1981.	6.650
1991.	6.295	5.934
2002.	5.607	6.330

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	5.471	97,57%
Роми	74	1,31%
Хрвати	11	0,19%
Македонци	8	0,14%
Румуни	4	0,07%
Црногорци	2	0,03%
Мађари	2	0,03%
Југословени	2	0,03%
Чеси	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	23	0,41%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	15	16
80+	49	80
75—79	74	131
70—74	170	210
65—69	167	196
60—64	166	166
55—59	132	147
50—54	227	196
45—49	256	198
40—44	168	177
35—39	160	162
30—34	158	172
25—29	194	166
20—24	180	154
15—19	178	202
10—14	162	175
5—9	192	155
0—4	133	123
Просек :	39,7	42,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.415	1.480	1.631	1.644	1.630	1.586	1.552

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	238	322	234	257	195	183	88	22	6	7	3,61

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.294	687	1.393	120	86	8
Женски	2.373	439	1.412	448	66	8
УКУПНО	4.667	1.126	2.805	568	152	16

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.297	631	0	2	295
Женски	676	438	0	0	48
УКУПНО	1.973	1.069	0	2	343
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	57	87	19	59
Женски	0	2	53	15	5
УКУПНО	5	59	140	34	64
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	12	19	13	20
Женски	0	3	3	33	44
УКУПНО	1	15	22	46	64
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	63
Женски	4	0	0	28
УКУПНО	18	0	0	91

РеференцеУреди

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена ЛитератураУреди

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везеУреди

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]