Лозовик (Велика Плана)

насеље у Великој Плани, Подунавски округ, Србија

Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4108 становника (према попису из 2011. било је 4842 становника).[1]

Лозовик
Црква брвнара у Лозовику
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2022.4108
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 27″ С; 21° 06′ 07″ И / 44.4575° С; 21.102° И / 44.4575; 21.102
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Лозовик на карти Србије
Лозовик
Лозовик
Лозовик на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11317
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Овде се налазе Црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Лозовику и Црква Светих апостола Петра и Павла у Лозовику (Велика Плана), која су проглашени за непокретна културна добра као споменици културе.

Историја

уреди

Варошица Лозовик се налази северно од Велике Плане, а јужно од Смедерева, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.

Указом Краља од 10. априла 1921. године насеље је добило статус варошице.

Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.

Најстарија је породица Терзић. Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ћупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Зубаљци, Пироћанци и Хомољци.

Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).[2][3] Овде се налази ОШ „Радица Ранковић” Лозовик.

Овде постоји ФК Ударник Лозовик. У Лозовику се налази Железничка станица Лозовик-Сараорци.

Демографија

уреди

У насељу Лозовик живи 4458 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1552 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 6.638
1953. 7.059
1961. 7.065
1971. 6.715
1981. 6.650
1991. 6.295 5.934
2002. 5.607 6.330
2011. 4.842
2022. 4.108
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
5.471 97,57%
Роми
  
74 1,31%
Хрвати
  
11 0,19%
Македонци
  
8 0,14%
Румуни
  
4 0,07%
Црногорци
  
2 0,03%
Мађари
  
2 0,03%
Југословени
  
2 0,03%
Чеси
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
23 0,41%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.415 1.480 1.631 1.644 1.630 1.586 1.552


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 238 322 234 257 195 183 88 22 6 7 3,61
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.294 687 1.393 120 86 8
Женски 2.373 439 1.412 448 66 8
УКУПНО 4.667 1.126 2.805 568 152 16
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.297 631 0 2 295
Женски 676 438 0 0 48
Укупно 1.973 1.069 0 2 343
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 57 87 19 59
Женски 0 2 53 15 5
Укупно 5 59 140 34 64
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 12 19 13 20
Женски 0 3 3 33 44
Укупно 1 15 22 46 64
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 14 0 0 63
Женски 4 0 0 28
Укупно 18 0 0 91

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

уреди
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе

уреди