Локњански рејон

Општински рејон у Псковској области Русије

Локњански рејон (рус. Локня́нский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Локњански рејон
Локня́нский район
{{{caption2}}}
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектПсковска област
Админ. центарЛокња
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина2.412,4 km2
Становништво2016.
 — број ст.8.419
 — густина ст.3,49 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Позивни број+7 81139
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је варошица Локња.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 8.419 становника, или у просеку око 4,7 ст/km².

Географија уреди

Локњански рејон смештен је у источном делу Псковске области. Обухвата територију површине 2.412,4 km², и по том параметру налази се на 12. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Бежаничког рејона на северу и северозападу, на западу у југозападу је Новосокољнички, а на југу Великолушки рејон. На истоку су Холмски рејон Новгородске и Торопечки рејон Тверске области.

У рељефу рејона издвајају се виши делови моренског Бежаничког побрђа на западу и северозападу, са максималним надморским висинама до 260 m, и изразито низијско и замочварено подручје на североистоку које је готово ненеасељено. Мочварни део рејона део је Полистовског природног резервата заштићеног подручја основаног 1994. године.

Цела територија Локњанског рејона налази се у сливном подручју реке Ловат и њених притока, односно у басену реке Неве и Балтичког мора. Река Ловат протиче крајњим истоком рејона, а њене најважније притоке на овом подручју су Куња са десне и Локња са леве стране. На крајњем западу рејона налазе се бројна језера глацијалног порекла, а највећа мњђу њима су Ужо (7,5 km²), Локново (6,2 km²), Аљо (4,8 km²), док је највеће језеро на истоку рејона Дулово (5,4 km²).

Историја уреди

Локњански рејон успостављен је 1927. као општински рејон у границама тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. постаје делом Западне области чији центар је био град Смоленск, а потом од 1935. и Калињинске области. Године 1944. успостављена је Великолушка област која је постојала до 1957. када је уједињена са остатком Псковске области.

Демографија и административна подела уреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 9.535 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 8.419 становника, или у просеку око 4,7 ст/km².[2] По броју становника Локњански рејон се налази на 16. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
27.803 21.664 17.916 16.570[3] 13.268[4] 9.535[1] 8.419*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 276 села (од којих је њих 85 било без становника, а у 83 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 4 нижестепене општине, 3 руралне и једну градску. Административни центар рејона је варошица Локња у којој је живело око 40% од укупне рејонске популације.

Саобраћај уреди

Најважнији друмски правац који пролази преко територије Локњанског рејона је магистрални друм НевељШимск, а најважнији железнички правац је прука Санкт ПетербургВитепск која рејон сече у смеру север-југ.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди

56° 49′ 00″ N 30° 09′ 00″ E / 56.81667° С; 30.15000° И / 56.81667; 30.15000