Лопуд је једнo од острва које припада групи Елафитских острва у Јадранском мору, на хрватском дeлу Јадрана.

Географски подациУреди

Лопуд спада у јужнодалматинску групу острва, а налази се око 5 наутичких миља северозападно од дубровачке луке Груж. Источно од Лопуда смештено је острво Колочеп, а западно острво Шипан. На западној страни острва Лопуд налази се истоимено насељено место.

Површина острва износи 4,63 km². Највиша кота на острву је врх Полачица на 216 m надморске висине. Дужина острва је 4,6 km а укупна дужина обале износи 13,2 km.

ИсторијаУреди

Острво Лопуд, према неким археолошким налазима, насељено је већ хиљадама година. На острву су пронађени многи остаци старогрчких, римских и словенских грађевина и рушевина.

 
Фрањевачки манастир на Лопуду

Од 1457. године Лопуд постаје једно од регионалних средишта Дубровачке републике. У то време на острву је живело преко 1000 становника, а економски успон Републике одражавао се и на острво. Бродовласници са Лопуда имали су властиту флоту од око 80 бродова као и бродоградилиште.

Месни перивој познат је као бивши врт виле из 19. века. У врту расте неколико врста биљака, а преовладавају бамбуси и различите врсте кактуса, сакупљане по целом свету.

На Лопуду постоје 24 цркве, а фрањевци и доминиканци саградили су овде своје манастире.

ВегетацијаУреди

Острво прекрива бујна шума у којој превладава бор и средоземна макија. На острву такође расту бројне палме, маслине и стабла ловора.

ПривредаУреди

Привреда острва заснива се на туризму, угоститељству, рибарству, пољопривреди и виноградарству. У месту Лопуд постоји и хотел Лафодиа те бројни ресторани и кафићи.

На југоисточној страни острва налази се увала Шуњ са пешчаном плажом. У месту постоји и основна школа чију је изградњу предложио Иво Куљеван.

СтановништвоУреди

Према попису становника из 2001. године на острву живи 220 становника, углавном Хрвата католичке вероисповести.

Познати људи рођени на ЛопудуУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди