Отворите главни мени

Лосонов пачемпрес, орегонски кедар [1] или како се у литератури најчешће назива Лавсонов пачемпрес[2][a] (Chamaecyparis lawsoniana) је високи зимзелени четинар из рода пачемпреса (Chamaecyparis), фамилије чемпреса (Cupressaceae). Ову врсту открили су европски досељеници у близини Порт Орфорда у Орегону. Први украсни примерци узгојени су 1854. од стране сакупљача дендро-материјала који су радили за расадник Lawson & son (Лосон и син) из Единбурга (Шкотска), по коме је и добио име.[3] Имена Лосонов пачемпрес, односно Лавсонов пачемпрес (пачемпрес - налик чемпресу) и Лосонов чемпрес су у широкој употреби у хортикултури,[4] а понекад и орегонски кедар.[5]

Лосонов пачемпрес
Chamaecyparis lawsoniana 002.JPG
Лосонов пачемпрес — грана са шишаркама
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. lawsoniana
Биномијално име
Chamaecyparis lawsoniana
Chamaecyparis lawsoniana range map 2.png
Природни ареал Лосоновог пачемпреса

Латинско име рода Chamaecyparis потиче од грчких речи chamai=низак и kyparissos=чемпрес, због сличности са правим чемпресима, по којима је и добио име[2][6]

РаспрострањеностУреди

Ова врста као самоникла биљка расте на обали Тихог океана, од југозападног Орегона до северозападне Калифорније. Заузима приобалну област. У копно залази до 70 км и до 1500 м надморске висине[2]

ИзгледУреди

На природном станишту расте до 60 м,[b] са прсним пречником дебла и преко 2 м.[3] Крошња је купаста, савијеног врха, а бочне гране хоризонталне са повијеним гранчицама. Кора стабла је црвенкастомрка, код младих биљака глатка, код старијих испуцала.[2]

Четине су љуспасте, дуге 3-5 мм,[3] тесно прилегле уз гранчицу, тамно зелене или плавозелене боје, на доњој страни гранчице са беличастим пољима стоминих отвора. На врху су тупе или мало зашиљене, са смолном жлездицом на леђима.[2]

Мушке шишарице су дуге 3-4 мм, тамно црвене рано у пролеће, а касније, по отпуштању полена постају смеђе. Женске шишарице су лоптасте, пречника 7-14 мм, са 6-10 љуспи. У почетку су зелене, а када сазру и одрвене и постају смеђе.[3] Шишарице сазревају исте године, а под сваком љуспом налази се 2-4 семенке.[2]

Особине и услови стаништаУреди

 
Лосонов пачемпрес на природном станишту, у шумама Орегона

Лосонов, односно Лавсонов пачемпрес у младости расте лагано, а касније брже. Отпоран је на разне болести и добро успева на различитим стаништима. Размножава се семеном, зеленим резницама и калемљењем, а развија и изданке из пања.[2]

Врста је сенке[c], а добро подноси и мраз. Без последица подноси температуре до -25 °C. Образује моћан коренов систем, па је отпоран на ветар. Дим и прашина му не сметају, али је зато веома осетљив на сув ваздух и суво земљиште.[2]

У односу на земљиште није пробирач, али му највише одговарају дубока, свежа и глиновита, у влажном климату. Иначе добро успева и на подзоластим, па и заслањеним, а уз довољно влаге и на кречњачким земљиштима.[2]

УпотребаУреди

Дрво овог четинара је светложуте до светлосмеђе боје, финe структуре и пријатног мириса. Лако је, средње тврдо и трајно. Употребљава се за израду намештаја, жалузина, чамаца, оргуља и др.[7]

Значај у озелењавањуУреди

 
Гајени примерак лосоновог пачемпреса
 
Жива ограда од Лосоновог пачемпреса

Лосонов пачемпрес свакако спада међу најпопуларније и најчешће коришћено украсно четинарско дрвеће у пејзажној архитектури. Захваљујући бројним варијететима налази примену на зеленим површинама најразличитије намене. Може се садити појединачно, на травњаку, али је подједнако ефектан и у алејама. Добро подноси орезивање, па се од њега могу формирати изузетно атрактивне живе ограде. Изузетно су лепе комбинације варијетета различите боје четина, било да су сађени у слободнорастућој групи или правилно орезани у живој огради. Добро се слаже и у комбинацији са другим четинарима и лишћарима. Уз правилну негу Лосонов пачемпрес може се успешно гајити и у довољно пространим жардињерама. Његова густа крошња чини га вредним материјалом и у топијарству - уметности обликовања зелених скулптура.[8] Патуљасте форме користе се за изградњу алпинетума. Обзиром на општу издржљивост може се употребљавати и као шумска култура.[2]

ВаријететиУреди

Изузетно је варијабилна врста. Постоји неколико стотина гајених варијетета који се разликују према облику крошње, висини раста, боји четина и др. Варијетети најчешће немају исту отпорност и захтеве према условима средине као основна врста и углавном су осетљивији и захтевнији.[9] Неки од најпопуларнијих су:[3]

  • Ch. l. 'Alumii' - до 10 м високо стабло, ускокупасте крошње. Гране на младим биљкама усправне, касније одстојеће. Гранчице густе, равне, мекане. Младе четине плавичасто ињасте, касније сивкастоплавичасте;[2]
  • Ch. l. 'Aurea Densa' - спорорастући зимзелени грм средње висине. Крошња је густа, компактна, пирамидалног облика. Четине су златножуте боје, на кратким, густим гранама;[10]
  • Ch. l. 'Chilworth Silver' - спорорастући жбун средње висине, широко стубасте форме, са густим, меким гранчицама и светло сребрнастоплавим четинама;[11]
  • Ch. l. 'Columnaris' - до 10 м високо стабло, ускокупасте крошње коју формирају усправне гране и гранчице;[2]
  • Ch. l. 'Ellwoodii' - низак жбун, висине 2-3 м, компактне и густе крошње купасте форме. Тамно зелене, љуспасте четине на усправним гранама;[2][8]
  • Ch. l. 'Ellwood's Gold' - спорорастући високи жбун стубасте форме. Крошња је компактна, четине сивозелене, младе у пролеће жуте на врховима;[12]
  • Ch. l. 'Fletcheri' - средње високо дрво ваљкасте до купасте форме. Гране и гранчице усправне, врло густе, врхови грана тамноцрвенкасти;[2]
  • Ch. l. 'Gimbornii' - Лоптасти грм средње величине и лоптасте форме. Четине на кратким гранчицама, плавозелене, зими добијају љубичасти тон;[13]
  • Ch. l. 'Glauca Argentea' - стабло купасте форме, висине 5-10 м, плавичастозелених четина, упадљиво беличасто ињастих;[2]
  • Ch. l. 'Golden Wonder' - величанствена стубаста форма висине до 20 м, златножутих четина током целе године;[14]
  • Ch. l. 'Kilmacurragh' - Дрво средње висине и уско стубасте форме. Крошња густа, четине тамно зелене, на кратким, усправним гранама;[15]
  • Ch. l. 'Lanei Aurea' - Дрво средње висине, са четинама светло златножуте боје која се не мења током целе године. Гранчице меке, на прозрачној крошњи;[16]
  • Ch. l. 'Little Spire' - спорорастућа купаста форма веома густе крошње, тамно плавозелених четина на кратким гранчицама;[17]
  • Ch. l. 'Minima Aurea' - патуљасти жбун пирамидалне форме, са златножутим четинама у густим, углавном вертикалним гранама;[18]
  • Ch. l. 'Minima glauca' - патуљасти жбун лоптасте форме са густим, вертикалним гранчицама, тамне плавозелене крошње;[19]
  • Ch. l. 'Pembury Blue' - средње високо дрво широко пирамидалне крошње, са висећим, на доле повијеним гранчицама и четинама сребрнастоплаве боје, посебно када су младе;[20]
  • Ch. l. 'Pigmaea Argentea' - спорорастући, патуљасти жбун лоптасте форме, висине до 2 м, тамно плавозелене крошње прошаране белим врховима, нарочито у пролеће;[21]
  • Ch. l. 'Stardust' - средње високо дрво уско пирамидалне крошње и хоризонталних грана, са четинама светло жуте боје;[22]
  • Ch. l. 'Wisselii' - робусно дрво средње висине, уско пирамидалне форме, са кратким, кртим гранчицама и тамним плавозеленим четинама. У пролеће га красе ситне али упадљиве гримизно црвене мушке шишарице.[23]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Постоје неке несугласице око имена ове врсте, обзиром да је учестали назив, који се у литератури најчешће помиње, Лавсонов пачемпрес, а правилном транскрипијом требало би да се назива Лосонов. Као Орегонски кедар се ова врста у српској литератури ретко може наћи
  2. ^ Пронађени су примерци висине и више од 60 м, тако да се ова врста убраја међу највише дрвеће на свету
  3. ^ Многобројне форме, посебно обојених четина, боље расту на отвореним, осунчаним положајима

РеференцеУреди

  1. ^ pačempres | Hrvatska enciklopedija
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 157—163. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Lawson’s cypress – Chamaecyparis lawsoniana (Port Orford cedar)”. londontreesurgeons.com. London tree surgeons. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2016. Приступљено 7. 3. 2016. 
  4. ^ „Port Orford Cedar Chamaecyparis lawsoniana”. www.enature.com. eNature. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2016. Приступљено 7. 3. 2016. 
  5. ^ Pažđerski, Dušan Vladislav. „Poljsko-srpskohrvatski rečnik biljaka”. www.rastko.rs/. Пројекат Растко. Приступљено 16. 3. 2016. 
  6. ^ Lanzara, Paola (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. стр. 62. 
  7. ^ „pačempres”. www.enciklopedija.hr. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 3. 2016. 
  8. 8,0 8,1 Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. стр. 23—26. ISBN 86-85463-02-5. 
  9. ^ „Chamaecyparis lawsoniana”. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 10. 3. 2016. 
  10. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Aurea Densa'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  11. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Chilworth Silver'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  12. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Ellwood's Gold'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  13. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Gimbornii'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  14. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Golden Wonder'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  15. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Kilmacurragh'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  16. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Lanei Aurea'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  17. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Little Spire'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  18. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Minima Aurea'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  19. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Minima glaucad'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  20. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Pembury Blue'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  21. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Pigmaea Argentea'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  22. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Stardust'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 
  23. ^ „Chamaecyparis lawsoniana 'Wisselii'. www.rhs.org.uk. Royal Horticultural Society. Приступљено 11. 3. 2016. 

ЛитератураУреди

  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 157—163. 
  • Lanzara, Paola (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. стр. 62. 
  • Conifer Specialist Group (2000). Chamaecyparis lawsoniana. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 5. 2006.  Listed as Vulnerable (VU A1de+2e v2.3)
  • Siskiyou National Forest has posted precautions for persons entering areas with Port Orford Cedar populations ([1]).
  • Jules, E.S.; M.J. Kaufmann; W. Ritts & A.L. Carroll (2002). „Spread of an invasive pathogen over a variable landscape: a non-native root rot on Chamaecyparis lawsoniana”. Ecology. 83 (11): 3167—3181. JSTOR 3071851. doi:10.1890/0012-9658(2002)083[3167:SOAIPO]2.0.CO;2. 
  • Hunt, J. 1959. Phytophthora lateralis on Port-Orford-cedar. Research Note 172: 1-6. Portland, OR: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Pacific Northwest Forest and Range Experiment Station.
  • Roth, L. F.; Trione, E. J. & Ruhmann, W. H. (1957). „Phytophthora induced root rot of native Port-Orford-cedar”. Journal of Forestry. 55: 294—298. 
  • Torgeson, D. C., Young, R. A., & Milbrath, J. A. 1954. Phytophthora root rot diseases of Lawson cypress and other ornamentals. Oregon Agric. Exp. Stn. Bull. 537: 1-18. Corvallis, OR: Oregon State College.
  • Trione, E J. (1959). „The pathology of Phytophthora lateralis on native Chamaecyparis lawsoniana”. Phytopathology. 49: 306—310. 
  • Tucker, C. M.; Milbrath, J.A. (1942). „Root rot of Chamaecyparis caused by a species of Phytophthora”. Mycologia. 34 (1): 94—103. JSTOR 3754945. doi:10.2307/3754945. 
  • Zobel, D. B., Roth, L. F., & Hawk, G. M. 1985. Ecology, pathology, and management of Chamaecyparis lawsoniana. Gen. Tech. Rep. PNW-184: 1-161. Portland, OR: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Pacific Northwest Forest and Range Experiment Station.
  • Uchytil, Ronald J. (1990). „Chamaecyparis lawsoniana”. Fire Effects Information System (FEIS). U.S. Department of Agriculture (USDA), Forest Service (USFS), Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory — преко http://www.fs.fed.us/database/feis/. 

Спољашње везеУреди