Отворите главни мени

Лубеница (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (Cucurbitaceae), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода.[2] Процентуално у саставу плода највише има воде и шећера.[3]

Лубеница
Taiwan 2009 Tainan City Organic Farm Watermelon FRD 7962.jpg
Watermelon cross BNC.jpg
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Варијетет:
lanatus
Триномијално име
Citrullus lanatus
2005watermelon.PNG
Принос лубеница 2005. године
Синоними[1]
Свежа лубеница
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија127 kJ (30 kcal)
7,55 g
Шећери6,2 g
Прехрамбена влакна0,4 g
0,15 g
0,61 g
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
28 μg
(3%)
303 μg
Тиамин 1)
(3%)
0,033 mg
Рибофлавин 2)
(2%)
0,021 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,178 mg
Витамин Б5
(4%)
0,221 mg
Витамин Б6
(3%)
0,045 mg
Холин
(1%)
4,1 mg
Витамин Ц
(10%)
8,1 mg
Минерали
Калцијум
(1%)
7 mg
Гвожђе
(2%)
0,24 mg
Магнезијум
(3%)
10 mg
Манган
(2%)
0,038 mg
Фосфор
(2%)
11 mg
Калијум
(2%)
112 mg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(1%)
0,1 mg
Остали конституенти
Вода91,45 g
Lycopene4532 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија. Постоји заблуда да је лубеница поврће. Будући да се најчешће једе непрерађена, лубеница је воће.[4]

Садржај

Агротехнички условиУреди

 
Расад у тресетним коцкама
 
Лубенице у фази цветања
 
Плод лубенице

Захтеви за топлотомУреди

Минимална температура земљишта за клијање и ницање је 14-16 °C, а оптимална температура преко 25 °C. Оптимална температура за раст и развиће је 26-28 °C. При температури нижој од 13 °C престаје цветање, а при температури нижој од 10 °C престаје раст биљака. На температури нижој од 8 °C брзо трули и пропада.

Захтеви у погледу влажностиУреди

Лубеница за раст и развиће тражи велику количину воде, пре свега зато што ствара велику вегетациону масу и много плодова, па и транспирише значајну количину воде.

ЗемљиштеУреди

За гајење лубенице је оптимално плодно, добро дренирано земљиште, неутралне до благо киселе реакције (pH 6,0-6,5). Dобра земљишта за лубенице су чернозем, ливадске црнице и речни алувијуми, дакле добро обезбеђена хумусом, структурна и оцедна.

Агротехничке мереУреди

Начини гајењаУреди

Лубеница се ретко гаји у заштићеном простору, али је рана производња у Србији врло развијена под ниским тунелима, или под термозаштитним покривачима (агротекстил). Раније се рана лубеница производила у топлим кућицама (гнездима) са пуњењем стајњаком и прекривањем ПЕ. Како би се земљиште брже загрејало у раној производњи искључиво се практикује настирање високе леје ПЕ малч фолијом. Средње рана производња одвија се такође на малч фолији са системом кап по кап, док се касна производња углавном практикује из директне сетве лубенице.

ПлодоредУреди

Најбољи предусеви за лубеницу су једногодишње и вишегодишње легуминозе (соја, боранија, црвена детелина, луцерка), стрна жита, рано поврће, као што је рани купус и кромпир. Предкултуре за лубеницу не смеју бити оне које нападају исте болести а нарочито вируси (краставац, парадајз, паприка, тиквице). На исто месту лубеницу не треба гајити најмање четири године.

Обрада и припрема земљиштаУреди

Основну обраду треба обавити у току јесени на дубини 30-35 cm. Дубоко поорано земљиште треба током зиме да измрзне, како би се акумулирала велика количина влаге и створила мрвичаста структура земљишта. С пролећа, рано, чим време дозволи потребно је извшити дрљање и равнање терена. Том мером се постиже затварање бразди, прекида се капиларитет и испаравање воде из земљишта.

Сетва и садњаУреди

Производња расада лубеницеУреди

Производњу лубенице данас карактерише углавном гајењем из расада. Расад се производи у контејнерима и тресетним коцкама. Сетва семена обавља крајем марта или почетком априла у стерилизован супстрат, на дубину оd 1,5-2 cm.

Расађивање/сетва лубеницеУреди

Расађивању се приступа када температура земљишта достигне најмање 15 °C, најчешће почетком маја не ризикујући притом појаву позних пролећних мразева. Обавља се у претходно припремљене отворе (јаме) у које се сипа вода како би се направило блато. Расад се спушта у блато и нагрће земљом водећи рачуна да ситна и влажна земља добро налегне и не остану никакве шупљине око жила.

Нега усева лубеницеУреди

Мере неге су: међуредно окопавање, прихрањивање, наводњавање, заштита од болести и штеточина. У току вегетације изводе се 2-3 окопавања и међуредна култивирања. Прво окопавање је 10-15 дана након ницања, друго у моменту када биљке почну да формирају вреже и треће пред затварање међуредних простора. Вода представља критичну компоненту у производњи лубенице, с обзиром на захтеве овог усева и чињеницу да зрели плодови садрже и преко 90 %. У условима семиаридног типа климе и глобалних промена евидентних последњих пар деценија, топла и сушна пролећа намећу потребу увођења наводњавања у технологију гајења лубенице.

БербаУреди

Лубеницу треба брати у моменту пуне технолошке зрелости која подразумева сладак укус, хрскаву конзистенцију и интензивно црвену боју меса.

РеференцеУреди

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 16. 04. 2014. 
  2. ^ Wehner, Todd C. (2008). „12. Watermelon”. Ур.: Jaime Prohens and Fernando Nuez. Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae. Springer. стр. 381—418. doi:10.1007/978-0-387-30443-4_12. 
  3. ^ „A Systematic Treatment of Fruit Types”. Worldbotanical.com. Приступљено 07. 10. 2014. 
  4. ^ Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. »во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени« 

ЛитератураУреди

  1. Зоран Броћић (2014) Ратарство и повртарство Београд
  2. Небојша Моммировић, Жељко Долијановић и Ољача Јасмина

Спољашње везеУреди