Лублин

град у Пољској

Лублин (пољ. Lublin) је град у Пољској, југоисточно од Варшаве, између река Висла и Буг. Налази се 150 километара југоисточно од Варшаве и 180 километара северозападно од украјинског града Лавов.[1]

Лублин
пољ. Lublin
Лублин
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лублинско
Становништво
Становништво
 — 2012.347.678
 — густина2.357,62 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 14′ 00″ СГШ; 22° 34′ 00″ ИГД / 51.233333° СГШ; 22.566667° ИГД / 51.233333; 22.566667Координате: 51° 14′ 00″ СГШ; 22° 34′ 00″ ИГД / 51.233333° СГШ; 22.566667° ИГД / 51.233333; 22.566667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина168 m
Површина147,47 km2
Лублин на мапи Пољске
Лублин
Лублин
Лублин на мапи Пољске
Поштански број20-001 - 20-999
Позивни број81
Регистарска ознакаLU
Веб-сајт
http://lublin.eu

По подацима из 2008. године, Лублин има 351.345 становника и девети је град по броју становника у Пољској.

Град красе бројне знаменитости из XVI—XVIII века. Ту је Универзитет Марија Кири. Развијене су машинска, текстилна и прехрамбена индустрија.[2]

ИсторијаУреди

 
Краковска капија у Старом граду је међу најпрепознатљивијим знаменитостима града.

Археолошки налази указују на дуго присуство култура на овом подручју. Комплекс насеља почео је да се развија на подручју данашњег Лублина и у његовој околини у шестом до седмом веку. У центру данашњег Лублина на брду Чвартек (четвртак) откривени су остаци насеља из шестог века.

Период раног средњег века обележен је интензивирањем насељавања, посебно у пределима уз речне долине. Насеља су била концентрисана око утврде на Старом Градском брду, која је вероватно била један од главних центара племена Љахи. Када је племенско утврђење уништено у 10. веку, центар се померио на североисток, у ново утврђење изнад долине Чеховке, а после средине 12. века на Замак брдо. Претпоставља се да су у Лублину постојале најмање две цркве у раном средњем веку. Једна од њих је највероватније подигнута на брду Чвартек за време владавине Казимира I у 11. веку.[3] Утврђење је постало седиште кастелана, која се први пут помиње у историјским изворима из 1224. године, али је вероватно била присутна од почетка 12. или чак 10. века. Најстарији историјски документ у коме се помиње Лублин датира из 1198. године, тако да је назив мора да је ушао у општу употребу нешто раније.[3]

Положај Лублина на источним границама пољских земаља дао му је војни значај. Током прве половине 13. века, Лублин је био мета напада Монгола, Рутена и Литванаца, што је резултирало његовим уништењем.[3] Такође је био у саставу Галичко-волинске државе између 1289. и 1302. године.[3] Лублин је као град основао Владислав I Кратки између 1258. и 1279. године за време владавине великог војводе Болеслава V.[3] Казимир III од Пољске, је, ценећи стратешки значај овог локалитета, 1341. године саградио зидани замак и опасао град одбрамбеним зидинама.[4] Од 1326. године, ако не и раније, упориште на Замковом брду укључивало је капелу у част Свете Тројице. И данас постоји камена црква из 1335–1370.[3]

Јагелонска ПољскаУреди

Неоготичка фасада Лублинског замка
Двориште замка са донжон кулом

Године 1392. град је добио важну трговачку привилегију од краља Владислава II. Склапањем уније између Пољске и Литваније, развио се у трговачки центар, који је управљао великим делом трговине између земаља. Године 1474. област око Лублина је издвојена из Сандомјешког војводства и организована као Војводство лублинско, треће војводство у Малопољској.

Током 15. и 16. века град је брзо растао. У Лублину су одржавани највећи сајмови Државне заједнице Пољске и Литваније. У 16. веку у Лублину су се неколико пута одржавали сабори (сејм) Краљевине Пољске. Дана 26. јуна 1569. у Лублину је проглашена Лублинска унија, која је ујединила Пољску и Литванију. Лублин је постао један од најутицајнијих градова[3] државе и уживао је право гласа током краљевских избора у Пољској.

Неки од уметника и писаца пољске ренесансе 16. века живели су и радили у Лублину, укључујући Себастијана Клоновица и Јана Кохановског, који су умрли у граду 1584. Године 1578. Крунски суд, највиши суд Малопољске покрајине, био је основана у Лублину.[3]

Од друге половине 16. века, покрети протестанске реформације су прешли у Лублин, а у граду је била присутна велика заједница пољских бретрена. Отприлике у то време у Лублину је основана једна од најважнијих јеврејских заједница у Пољској.[3] Јевреји су основали широко поштовану јешиву, јеврејску болницу, синагогу, гробље и образовни центар (кахал) и изградили Гродзку капију (познату као Јеврејска капија) у историјском округу. Јевреји су чинили витални део живота града све до холокауста, оком којег су били пресељени од стране Немачке у злогласни Лублински гето где су на крају и убијени.[3]

 
Лублинска унија, слика Јана Матејка у Националном музеју у Лублину.

Јешива је постала центар учења Талмуде и Кабале, што је довело до тога да се град назове Јеврејски Оксфорд.[3] Године 1567, рош јешива (управник) је добио титулу ректора од краља заједно са једнаким правима и привилегијама онима на челу пољских универзитета.

Град је пропао током катастрофалног потопа, када су га напале руско-козачке снаге 1655. године и Шведска 1656. године.

19. и почетак 20. векаУреди

После Треће поделе Пољске 1795. године, Лублин се налазио у саставу Аустријског царства, затим је после Пољско-аустријског рата 1809. био део краткотрајног пољског Варшавског војводства, а затим је 1815. године постао део Конгресне Пољске у руској подели Пољске.

 
Цртеж из 19. века Старог града у Лублину Адама Леруа

Почетком 19. века изграђени су нови тргови, улице, јавне зграде. Године 1877. изграђена је железничка веза са Варшавом и Ковељом, што је подстакло индустријски развој. Становништво Лублина је порасло са 28.900 1873. на 50.150 1897. (укључујући 24.000 Јевреја).[5]

Руска власт је окончана 1915. године, када су град окупирале немачка и аустроугарска војска. После пораза Централних сила 1918. у Лублину је кратко време деловала Привремена народна влада Републике Пољске – прва влада независне Пољске. У међуратним годинама град је наставио да се модернизује, а становништво је расло; основана су важна индустријска предузећа, укључујући прву фабрику авијације у Пољској, фабрику Plage i Laśkiewicz, касније национализовану као LWS. Католички универзитет у Лублину основан је 1918.

Године 1921. римокатолици су чинили 58,9% становништва града, Јевреји - 39,5%. Године 1931. 63,7% становника били су римокатолици, а 34,7% Јевреји.[6]

Други светски ратУреди

 
Немачке и совјетске трупе у Лублину током инвазије на Пољску у септембру 1939. године.

Почетком септембра 1939, током заједничке немачко-совјетске инвазије на Пољску, којом је започео Други светски рат, пољска влада је евакуисала део пољских златних резерви из Варшаве у Лублин, а затим даље на исток у Луцк,[7] пре него што је град године окупирала Немачка, и нашла се на новоформираној територији Генералног губернаторства. Пољско становништво постало је мета жестоких нацистичких прогона фокусираних на интелигенцију и пољске Јевреје. У новембру 1939. године, током Intelligenzaktion, Немци су извршили масовна хапшења стотина Пољака, укључујући наставнике, судије, адвокате, инжењере, предаваче и студенте Католичког универзитета у Лублину, свештенике и предаваче локалне богословије.[8] Окупатори су затворили и Католички универзитет у Лублину.[8] Ухапшени Пољаци су држани у затвору отвореном у Лублинском замку, а многи су потом депортовани у концентрационе логоре.[8]

У периоду од 23–25. децембра 1939. Немци су извршили масакр над 31 Пољака на неколико локација у Лублину.[9] Међу жртвама су били адвокати, професори, директори школа, старосте округа Лублин и Лубартов и други познати и поштовани грађани региона.[9] У јануару и фебруару 1940. године окупатори су ухапсили 23 фратра капуцинера и 43 исусовца.[10] Прогон пољске интелигенције настављен је током немачке AБ-акције. Немци су 24. јуна 1940. године извршили масовна хапшења преко 800 Пољака у Лублину, који су тада били затворени у замку, заједно са десетинама Пољака који су у исто време ухапшени у другим градовима у региону, укључујући Бјалу Подласку, Хелм, Пулави.[11] Многи затвореници су потом депортовани у концентрационе логоре Захсенхаузен и Аушвиц, док је око 500 Пољака убијено у пет великих масакра извршених у данашњем округу Рури 1940. године.[12] Међу жртвама масакра били су и мушкарци и жене: лекари, инжењери, локални званичници, адвокати, судије, активисти, војни официри, парламентарци, чланови пољског отпора, полицајци, професори и студенти.[11]

Покушај да се германизује град довео је до прилива етничких фолксдојчера, повећавајући број немачке мањине са 10 на 15% 1939. године на 20–25%. У близини Лублина је изграђен такозвана резервација за Јевреје на основу идеје о расној сегрегацији познатој као план Ниско или Лублин.[13]

 
Споменик и гробље у Рурију где су Немци масакрирали око 500 Пољака 1940.

Немци су основали и водили логор за принудни рад за Пољаке у Лублину.[14] Многе Пољаке из Лублина, укључујући 94 предавача, алумниста и студенте Католичког универзитета у Лублину, убили су Совјети у великом Катињском масакру у априлу-мају 1940.[15]

 
Логор Мајданек, налази се на периферији Лублина.

Јеврејско становништво је било присиљено у новоосновани Лублински гето у близини Подзамчеа. Град је служио као штаб за операцију Рајнхарт, главни немачки напор да се истребе сви Јевреји у окупираној Пољској. Већина логораша гета, око 26.000 људи, депортовани су у логор за истребљење Белзец између 17. марта и 11. априла 1942. Остатак је премештен у објекте око концентрационог логора Мајданек који је основан на периферији града. Скоро сви Лублински Јевреји су убијени током холокауста у Пољској. У граду је деловао тајни Пољски савет за помоћ Јеврејима "Жегота", основан од стране пољског покрета отпора.[16] Познати су и случајеви локалних Пољака и Пољакиња, које су Немци хватали и слали или на принудни рад или у концентрационе логоре због пружања склоништа и помагања Јеврејима.[17] Пољаци који су спасавали Јевреје у другим местима у региону такође су били привремено затворени у локалном замку, пре него што су послати у концентрациони логор Аушвиц.[18]

После рата, неки преживели су изашли из скровишта код хришћанских спасилаца или су се вратили из Совјетског Савеза и поново успоставили малу јеврејску заједницу у граду, али њихов број је био безначајан. Већина преживелих отишла је из Пољске у Израел, Сједињене Државе и друге земље.[19]

У првим годинама окупације, многи протерани Пољаци из Гдањска и Помераније коју су анектирали Немци депортовани су у Лублин,[20] а касније, 1943. године, око 9.000 протераних Пољака из оближњег Замошћинског региона доведено је у Лублин и затворено у концентрациони логор Мајданек и у транзитном логору у Крохмалној улици. Многи су потом депортовани на принудни рад у Немачку.[21] У августу 1943. године, захваљујући напорима пољске добротворне организације Rada Główna Opiekuńcza око 2.200 људи је ослобођено из та два логора.[21] Многи од ослобођених људи, укључујући стотине киднаповане пољске деце, били су изузетно исцрпљени или болесни, и одведени су у локалне болнице,[21] које су брзо постале претрпане.[22] Многа исцрпљена деца су убрзо умрла.[22] Апотекари и мештани Лублина организовали су помоћ деци, а по изласку из болнице, људе су примили мештани околних села, што је довело до избијања епидемије тифуса међу становништвом.[22]

Дана 24. јула 1944, град је заузела Совјетска армија и постао је привремено седиште пољског комунистичког комитета националног ослобођења под совјетском контролом који је основао Јосиф Стаљин, а који је требало да послужи као основа за марионетску владу. Совјети су извршили хапшења чланова пољског отпора, укључујући регионалног делегата пољске владе у егзилу Владислава Чолеву и команданта регионалног огранка Армије Крајове Казимјержа Тумидајског, који је на крају убијен у руском заробљеништву 1947.[23] Престоница нове Пољске премештен је у Варшаву у јануару 1945. након совјетске западне офанзиве.

Послератни периодУреди

У послератним годинама, Лублин је наставио да расте, становништво се утростручило. Око новооснованог Универзитета Марија Кири успостављена је значајна научно-истраживачка база. У граду је изграђена велика фабрика аутомобила Fabryka Samochodów Ciężarowych.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Лублин има умереноконтиненталну климу (Кепен Dfb) са хладним, влажним зимама и топлим летима.

Клима Лублин (1991–2020, екстреми 1951–данас)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 12,0
(53,6)
16,9
(62,4)
23,2
(73,8)
29,3
(84,7)
31,6
(88,9)
34,1
(93,4)
35,1
(95,2)
35,3
(95,5)
33,8
(92,8)
26,6
(79,9)
19,6
(67,3)
14,8
(58,6)
35,3
(95,5)
Максимум, °C (°F) −0,1
(31,8)
1,6
(34,9)
6,6
(43,9)
13,8
(56,8)
19,1
(66,4)
22,4
(72,3)
24,5
(76,1)
24,3
(75,7)
18,6
(65,5)
12,5
(54,5)
6,1
(43)
1,2
(34,2)
12,6
(54,7)
Просек, °C (°F) −2,5
(27,5)
−1,4
(29,5)
2,4
(36,3)
8,6
(47,5)
13,6
(56,5)
16,9
(62,4)
18,9
(66)
18,4
(65,1)
13,4
(56,1)
8,2
(46,8)
3,2
(37,8)
−1,0
(30,2)
8,2
(46,8)
Минимум, °C (°F) −4,9
(23,2)
−4,2
(24,4)
−1,1
(30)
3,8
(38,8)
8,4
(47,1)
11,7
(53,1)
13,6
(56,5)
13,1
(55,6)
9,0
(48,2)
4,6
(40,3)
0,8
(33,4)
−3,3
(26,1)
4,3
(39,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −33,7
(−28,7)
−30,6
(−23,1)
−24,2
(−11,6)
−7,3
(18,9)
−4,1
(24,6)
0,2
(32,4)
4,1
(39,4)
0,8
(33,4)
−3,8
(25,2)
−7,7
(18,1)
−20,6
(−5,1)
−24,5
(−12,1)
−33,7
(−28,7)
Количина падавина, mm (in) 33,6
(1,323)
31,5
(1,24)
37,9
(1,492)
42,3
(1,665)
70,7
(2,783)
66,8
(2,63)
82,2
(3,236)
54,9
(2,161)
62,8
(2,472)
47,4
(1,866)
36,5
(1,437)
34,5
(1,358)
601,0
(23,661)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 17,10 15,01 14,83 12,50 13,43 13,17 14,07 10,93 11,97 13,07 14,47 16,33 166,88
Дани са снегом (≥ 0 cm) 18,8 17,8 9,6 1,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,6 4,8 14,4 67,5
Релативна влажност, % 87,9 85,5 78,7 70,5 72,9 74,5 74,4 73,4 80,1 84,5 89,0 89,5 80,1
Сунчани сати — месечни просек 44,5 70,3 127,5 187,7 253,1 262,8 263,2 246,4 166,2 116,5 52,8 30,3 1.821,3
Извор #1: Завод за метеорологију и водопривреду[24][25][26][27][28][29][30][31]
Извор #2: Meteomodel.pl (евиденција, релативна влажност 1991–2020)[32][33][34]

ДемографијаУреди

Дијаграм показује раст становништва у последњих 400 година. Године 1999, становништво Лублина је процењено на 359.154, што је највише у историји града.

 
Споменик Марије Кири у близини Универзитета Марија Кири

Економија и инфраструктураУреди

Регион Лублина је део источне Пољске, који је имао мање користи од економске трансформације након 1989. године него региони Пољске који се налазе ближе западној Европи. Због чињенице да је Лублин један од најближих суседних градова Варшаве, прилив инвестиција у услуге из главног града Пољске је обезбедио стабилан раст због релативно брзог повезивања, док спољне инвестиције напредују, омогућавајући оближњој сателитској општини Свидњик за велике индустријске инвестиције.

 
Пољски посланици у фабрици хеликоптера ПЗЛ Свидњик.
 
Перла - Лублинска пивара

Лублин је регионални центар ИТ компанија. Asseco Business Solutions S.A., eLeader Sp z o.o., CompuGroup Medical Polska Sp. z o.o., Abak-Soft Sp. z o.o. и многе друге овде имају своја седишта. Друге компаније (на пример Comarch S.A., Britenet Sp. z o.o., Simple S.A., Asseco Poland S.A.) су ангажоване у Лублину, како би искористиле предности образованих стручњака. Видљив је пораст професионалаца жељних рада у Лублину, због разлога као што су квалитет живота, управљање културом, животна средина, побољшање везе са Варшавом, нивои образовања или финансијски, због обично већих оперативних маржи глобалне организације присутне у овој области.

Велику фабрику аутомобила Fabryka Samochodów Ciężarowych купио је јужнокорејски Даеву конгломерат почетком 1990-их. Са финансијским проблемима Даеву-а 1998. године у вези са азијском финансијском кризом, производња у фабрици је практично пропала и она је ушла у стечај.[35] Напори да се поново покрене производња комбија су успели када је добављач мотора купио компанију како би задржао своје главно тржиште. Са пропадањем Лублина као регионалног индустријског центра, привреда града је преоријентисана на услужне индустрије. Тренутно је највећи послодавац Универзитет Марија Кири.

Цена земљишта и инвестициони трошкови су нижи него у западној Пољској. Међутим, област Лублина мора бити један од главних корисника развојних фондова ЕУ.[36] Јежи Квјечињски, заменик државног секретара у Министарству за регионални развој на Конференцији Министарства за регионални развој (Пољска у Европској унији — нове могућности за стране инвеститоре) изјавио је:

У непосредној финансијској перспективи, између 2007. и 2013. године, бићемо највећи корисници ЕУ — сваки пети евро ће бити потрошен у Пољској. Укупно ће нам бити на располагању 120 милијарди евра, намењених искључиво за постразвојне активности. Ова сума ће бити огроман подстицај за нашу земљу.[37]

У септембру 2007. премијер је потписао закон о стварању посебне економске инвестиционе зоне у Лублину која нуди пореске олакшице. Део је Park Mielec — Европског простора економског развоја.[38] Најмање 13 великих компанија је изјавило да жели да инвестира у Лублину, на пример: Carrefour, Comarch, Safo, Asseco, Aliplast, Herbapol, Modern-Expo и Perła Browary Lubelskie.[39][40] Истовремено, енергетски конгломерат, Polska Grupa Energetyczna, који ће градити прву нуклеарну електрану у Пољској, има своје седиште у Лублину.

Модерни тржни центри изграђени у Лублину као што су Tarasy Zamkowe (Тераса замка), Lublin Plaza, Galeria Olimp, Galeria Gala, највећи тржни центар у граду, који покрива 33.500 квадратних метара површине. Сличне инвестиције су планиране у блиској будућности, као што су Парк Фелин (Фелисити) и нова подземна галерија (Алхемија).[41]

МедијиУреди

У граду постоји јавна ТВ станица: ТВП Лублин која поседује бетонски телевизијски торањ висок 104 метра.[42] Станица је свој први програм пустила у етар 1985. године. Последњих година је пустила нове канале ТВП3 и ТВП Инфо.

Радио станице које се емитују из Лублина укључују 'Радио еР - 87.9 фм', радио 'Еска Лублин' - 103.6 фм, радио Лублин - 102.2 фм, радио Центрум (универзитетска радио станица)] - 98.2 фм, радио 'Фри' - 89,9 фм, и радио 'Złote Przeboje' (Златни хитови) Лублин - 95.6 фм.

Локалне новине укључују дневни лист Kurier Lubelski регионални партнер националног листа Dziennik Wschodni, Gazeta Wyborcza, дневни лист Метро и недељник Nasze Miasto Lublin.

ТранспортУреди

Авио превозУреди

 
Аеродром Лублин

Аеродром Лублин (пољ. Lotniczy Lublin) (IATA: LUZ) налази се око 10 км североисточно од Лублина. Са отприлике 8 дестинација и преко 450.000 путника у 2018, то је највећи аеродром у источној Пољској. Постоји директна железничка и аутобуска веза од аеродрома до центра града.

Железнички превозУреди

Са главне железничке станице Лублин, десет возова полази сваког дана за Варшаву, а три за Краков, као и другим већим градовима Пољске. Лублин такође има директне железничке везе са Жешовом, Шчећином, Гдињом и другим пољским градовима и местима у региону као што су Наленчов, Хелм и Замошћ. Експресни воз стиже до Варшаве за око два сата.[43]

 
Главна железничка станица у Лублину

Друмски саобраћајУреди

 
Тролејбус у Лублину

Лублин се налази на раскрсници брзих путева С12, С17 и С19. Аутопут С17 између Лублина и Варшаве тренутно је завршен у другој половини 2020. године. С19 између Лублина и Жешова је тренутно у изградњи и требало би да буде завршен до 2023. Остатак планиране мреже брзих путева око града који ће бити изграђена у наредним годинама састоји се од С12 на истоку у правцу Хелма, С19 северно према Бјалистоку и С17 југоисточно према Замошћу. Обилазница аутопута око Лублина омогућава транзитном саобраћају да избегне центар града.

Међуградски аутобуси полазе из близине замка у старом делу града и опслужују већину истих дестинација као и железничка мрежа. Лублин је један од само четири града у Пољској који имају тролејбусе.[44]

Култура и туризамУреди

 
Центар за сусрете култура и Театрални трг, поглед из Лублинског конференцијског центра

Лублин је највећи град у источној Пољској и служи као важна регионална културна престоница. У њему су се одиграли многи важни међународни догађаји. Дао је многе међународне уметнике, истраживаче и политичаре. Фреске у капели Свете Тројице у замку Лублин су мешавина римокатоличких мотива са источним византијским стиловима, што показује како град повезује запад са истоком.

УметностУреди

МузејиУреди

 
Национални музеј у Лублину

Први музеј у граду је Национални музеј у Лублину, један од најстаријих и највећих музеја источне Пољске, као и Државни музеј Мајданек са 121.404 посетилаца у 2011.[45]

БиоскопУреди

Лублин је град са проактивним приступом филмској индустрији. Град је представљен у неким од најзначајнијих филмова, међу којима је и Оскаром награђени филм Читач који је делимично снимљен у нацистичком концентрационом логору Мајданек.[46]

Године 2008. Лублин је сарађивао са украјинским Лавовом, на снимању и дистрибуцији промотивних материјала који су оба града приказали као привлачне за филмску индустрију. Филмови су били подељени филмским ствараоцима присутним на Канском фестивалу.[47] Ово је спонзорисала Европска унија. У Лублину постоје бројни биоскопи, укључујући неколико мултиплекса.

Филмски фонд Лублина је активан од 2009. године, активно се брине за неговање кинематографских талената у Лублину и промовише град пружањем финансијске и организационе подршке. Бројни играни филмови су делимично финансирани од стране фонда, укључујући филмовеKamienie na Szaniec, Panie Dulskie, Volta и награђивани Carte Blanche.[48]

ПозориштаУреди

 
Старо позориште у Лублину

У Лублину постоје многе културне организације, било општинске, владине и/или невладине. Међу популарним местима су општинска позоришта и играонице:

  • Музичко позориште у Лублину, опера, оперета, мјузикл, балет
  • Лублинска филхармонија Хенрик Вијењавски
  • Позориште Јулијуш Остерва
  • Позориште Х. К. Андерсен са луткарским програмима за децу

Рубна позоришта:

  • Културни центар у Лублину
  • Центар за позоришну праксу
  • Центар "Гродска капија - Театар НН".
  • Пројектни центар Працовнија Мат

ГалеријеУреди

У Лублину постоје бројне уметничке галерије; неке воде приватни власници, а неке су локали општина, владе, НВО или удружења. Галерија Лавиринт (раније „БВА“) је Канцеларија за уметничке изложбе – пољ. Biuro Wystaw Artystycznych).

Стари градУреди

 
Крунски суд у Старом граду
 
Историјске стамбене куће на Пијачном тргу

Стари град у Лублину дели неколико традиција са Малопољском, углавном дијалект и историјску архитектуру која доноси јединствен амбијент упоредив са Краковом. То је, међутим, једно посебно искуство, које има користи од уметничке обнове, које је напредовало некако спорије и скромније фокусирајући се више на квалитет, а мање на комерцијализацију. Историјске грађевине, укључујући и порушене градске куће које чекају нове власнике, стварају јединствену атмосферу ренесансног града. Стари град у Лублину има калдрмисане, уске улице и углавном средњовековног распореда и дизајна. Многа места око Старог града уживају у архитектури применљивој за ресторане, уметничке хотеле, пабове галерије и клубове. Осим забаве, у овој области се налазе мала предузећа и престижне канцеларије. У Старом граду постоји неколико историјских цркава, укључујући знамениту ренесансну базилику Светог Станислава и барокну катедралу Светог Јована Крститеља.

Град нуди живу музичку и ноћну сцену.[49] Лублин има много позоришта и музеја и професионални оркестар, Лублинску филхармонију.[50][51][52][53]

Пабови и рестораниУреди

У Старом граду и непосредној околини налази се преко 100 јединствених ресторана, кафића, пабова, клубова и других угоститељских објеката. У другој половини 2010-их, снажна међународна заједница окупљена око Медицинског универзитета у Лублину утицала је на раст ресторана који нуде различите светске кухиње.

 
Литевски трг
 
Гранд Хотел Лублињанка

Европска престоница културеУреди

Године 2007. Лублин се придружио групи пољских градова кандидата за титулу Европске престонице културе. Лублин је ушао у ужи избор, али је на крају изабран Вроцлав. Лублин је пилот град Програма Интеркултуралних градова Савета Европе и Европске комисије.

СпортУреди

  • КК Старт Лублин – такмиче се у Првој лиги, најбољи пласман 2. место у сезони 2019/20.
  • ЖРК Лублин – такмиче се у пољској Екстракласи: 2. место у сезони 2003/04: такође победнице женског ЕХФ купа у сезони 2000/01.
  • ФК Мотор Лублин – такмиче се у 2. лиги.
  • ФК Лублињанка – такмиче се у 4. лиги.
  • ЛСКТ – Теквондо клуб
  • Титани Лублин – полупрофесионални клуб америчког фудбала

Међународни догађајиУреди

ОбразовањеУреди

 
Биотехнолошки факултет
 
Факултет информационих технологија

Постоји пет државних школа високог образовања:

  • Универзитет Марија Кири
  • Католички универзитет Јована Павла II
  • Медицински универзитет у Лублину
  • Универзитет природних наука у Лублину
  • Политехника

Лублин је дом приватних високошколских установа.

  • Универзитет за економију и иновације у Лублину
  • Лублинска школа бизниса
  • Универзитет друштвених наука у Лублину
  • Виша школа за предузетништво и администрацију
  • Универзитет Винсент Пол у Лублину

У граду се налази једна од најстаријих школа у Пољској, пољ. Liceum Ogólnokształcące im. Stanisława Staszica w Lublinie, која је основана 1586. године. Школа има много истакнутих бивших студената, као што су Болеслав Прус, један од најутицајнијих пољских писаца и романописаца, и Леслав Пага , суоснивач Варшавске берзе.

Политика и локална властУреди

Лублин је главни град покрајине под називом Војводство лублинско, покрајине (војводство) организоване 1999. године. Град је посебна урбана гмина и градски округ (повјат).

Општинска управаУреди

 
Градска већница Лублина

Лублином управља скупштина општине (пољ. Rada Miasta) и градоначелник града (пољ. Prezydent Miasta). Градско веће чини 31 одборник које непосредно бирају становници града. Надлежност савета и председника обухвата све области општинске политике и планирања развоја, укључујући и развој локалне инфраструктуре, саобраћаја и планске дозволе. Тренутни градоначелник града је Кшиштоф Жук, који је на овој функцији од 2010. године.[54]

СимболиУреди

Лублин има званичну заставу, правоугаоник 5:8 подељен на три хоризонталне траке: белу (горња), зелена (уска, средња) и црвена (доња). У централном делу налази се грб Лублина. Такође је дозвољено окачити заставу у облику вертикалне траке: тада би бела требало да буде на левој страни или близу јарбола.

Партнерски градовиУреди

Лублин је пилот град Савета Европе и програма ЕУ Интеркултурални градови.[55] У 2017. години, Лублину је додељена Европска награда од стране Парламентарне скупштине Савета Европе.[56] Лублин је изабран за Европску престоницу младих 2023. године[57] од стране међународног жирија Европског омладинског форума. Лублин је потписник Европске повеље о равноправности жена и мушкараца у свакодневном животу.[58]

Настала су два насеља ван Пољске која су добила име Лублин. Лаблин (Висконсин) је село у округу Тејлор у САД-у. Лублин у Молдавији био јеврејска пољопривредна колонија основана током Руског царства у данашњем селу Њемировка 1842. године.

Партнерски градовиУреди

Лублин је град побратим са следећим градовима:[59]

Бивши градови побратими:

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Lublin”. Приступљено 28. 1. 2021. 
  2. ^ „About the city”. Приступљено 28. 1. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Andrzej Rozwałka, Rafał Niedźwiadek, Marek Stasiak (2006). 'Origines Polonorum': Lublin wczesnośredniowieczny. The medieval urban complex of Lublin. A study of its spatial development. TRIO / FNP. стр. 199—203. Summary translated by Philip Earl Steele (PDF). 
  4. ^ „Tourist Guide: Lublin” (PDF). Lublin City Council. 2009. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 4. 2015. 
  5. ^ Joshua D. Zimmerman, Poles, Jews and the Politics of Nationality, Univ of Wisconsin Press, 2004, ISBN 978-0-299-19464-2, Google Print, p. 16
  6. ^ Sadkowski, Konrad (1995). Church, nation and state in Poland: Catholicism and national identity formation in the Lublin region, 1918–1939. University of Michigan. стр. 85—86. 
  7. ^ Wróbel, Janusz (2002). „Wojenne losy polskiego złota”. Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej (на језику: пољски). бр. 8-9 (19-20). Institute of National Remembrance. стр. 56. ISSN 1641-9561. 
  8. ^ а б в Wardzyńska, Maria (2009). Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion (на језику: пољски). Warszawa: Institute of National Remembrance. стр. 247. 
  9. ^ а б Wardzyńska. Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion. p. 247–248
  10. ^ Wardzyńska. Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion. p. 248
  11. ^ а б Wardzyńska. Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion. p. 264–265
  12. ^ Wardzyńska. Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion. p. 265
  13. ^ Diemut Majer; United States Holocaust Memorial Museum (2003). "Non-Germans" under the Third Reich: The Nazi Judicial and Administrative System in Germany and Occupied Eastern Europe with Special Regard to Occupied Poland, 1939–1945. JHU Press. стр. 759. ISBN 978-0-8018-6493-3. Приступљено 19. 2. 2012. 
  14. ^ Wardzyńska, Maria (2009). „Obozy niemieckie na okupowanych terenach polskich”. Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej (на језику: пољски). св. 4 бр. 99. IPN. стр. 29. ISSN 1641-9561. 
  15. ^ Pawelec, Marek (2010). „"Lista Katyńska" KUL”. Przegląd Uniwersytecki (на језику: пољски). св. 4 бр. 126. Katolicki Uniwersytet Lubelski Jana Pawła II. стр. 8. ISSN 0866-9961. 
  16. ^ Datner, Szymon (1968). Las sprawiedliwych (на језику: пољски). Warszawa: Książka i Wiedza. стр. 69. 
  17. ^ Rejestr faktów represji na obywatelach polskich za pomoc ludności żydowskiej w okresie II wojny światowej (на језику: пољски). Warszawa: IPN. 2014. стр. 64, 250, 271. 
  18. ^ Rejestr faktów represji na obywatelach polskich za pomoc ludności żydowskiej w okresie II wojny światowej, pp. 80, 255, 263
  19. ^ Helena Ziemba née Herszenborn; Irena Gewerc-Gottlieb (2001). „Ścieżki Pamięci, Żydowskie Miasto w Lublinie – Losy, Miejsca, Historia (Path of Memory. Jewish Town in Lublin - Fate, Places, History)”. 1. Mój Lublin Szczęśliwy i Nieszczęśliwy; 2. W Getcie i Kryjówce w Lublinie (PDF file, direct download 4.9 MB) (на језику: пољски). Rishon LeZion, Israel; Lublin, Poland: Ośrodek "Brama Grodzka - Teatr NN" & Towarzystwo Przyjaźni Polsko-Izraelskiej w Lublinie. стр. 24, 27, 29, 30. 
  20. ^ Drywa, Danuta (2020). „Germanizacja dzieci i młodzieży polskiej na Pomorzu Gdańskim z uwzględnieniem roli obozu koncentracyjnego Stutthof”. Ур.: Kostkiewicz, Janina. Zbrodnia bez kary... Eksterminacja i cierpienie polskich dzieci pod okupacją niemiecką (1939–1945) (на језику: пољски). Kraków: Uniwersytet Jagielloński, Biblioteka Jagiellońska. стр. 184. 
  21. ^ а б в „Wysiedleńcy z Zamojszczyzny w obozie koncentracyjny na Majdanku”. Majdanku.eu (на језику: пољски). Приступљено 11. 9. 2021. 
  22. ^ а б в Gajderowicz, Magdalena; Skrzyniarz, Ryszard (2020). „Dzieci Zamojszczyzny w obozie na Majdanku (w wybranych aktach archiwalnych i relacjach)”. Ур.: Kostkiewicz, Janina. Zbrodnia bez kary... Eksterminacja i cierpienie polskich dzieci pod okupacją niemiecką (1939–1945) (на језику: пољски). Kraków: Uniwersytet Jagielloński, Biblioteka Jagiellońska. стр. 144—145. 
  23. ^ Grabowski, Waldemar (2002). „Na drodze do powstania”. Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej (на језику: пољски). бр. 8-9 (19-20). IPN. стр. 42. ISSN 1641-9561. 
  24. ^ „Średnia dobowa temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2021. Приступљено 20. 1. 2022. 
  25. ^ „Średnia minimalna temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  26. ^ „Średnia maksymalna temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  27. ^ „Miesięczna suma opadu”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  28. ^ „Liczba dni z opadem >= 0,1 mm”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  29. ^ „Średnia grubość pokrywy śnieżnej”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  30. ^ „Liczba dni z pokrywą śnieżna > 0 cm”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  31. ^ „Średnia suma usłonecznienia (h)”. Normy klimatyczne 1991-2020 (на језику: пољски). Institute of Meteorology and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 20. 1. 2022. 
  32. ^ „Lublin-Radawiec Absolutna temperatura maksymalna” (на језику: пољски). Meteomodel.pl. Приступљено 22. 1. 2022. 
  33. ^ „Lublin-Radawiec Absolutna temperatura minimalna” (на језику: пољски). Meteomodel.pl. Приступљено 20. 1. 2022. 
  34. ^ „Katowice Średnia wilgotność” (на језику: пољски). Meteomodel.pl. Приступљено 20. 1. 2022. 
  35. ^ „Daewoo Polish Truck Factory Bankrupt”. AP NEWS (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-01. 
  36. ^ „Samorząd Miasta Lublin”. Um.lublin.pl. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-30. Приступљено 2009-05-05. 
  37. ^ internet ART; www.internetart.pl (2007-05-31). „PAIiIZ | News | Inwestycje w Polsce”. Paiz.gov.pl. Приступљено 2009-05-05. 
  38. ^ Marcin Bielesz (2007-09-27). „Lublin fetuje specjalną strefę ekonomiczną”. Miasta.gazeta.pl. Приступљено 2009-05-05. 
  39. ^ „Wyborcza.pl”. Lublin.wyborcza.pl. Приступљено 4. 3. 2022. 
  40. ^ „Serwis regionalny Lublin”. Web.archive.org. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 18. 08. 2007. Приступљено 4. 3. 2022. 
  41. ^ opracowali: tn, dil, msa, ms, jb, pr, wa (2007-01-01). „Taki był 2006 rok”. Miasta.gazeta.pl. Приступљено 2009-05-05. 
  42. ^ „Przegląd obiektów z emisjami”. Emi.emitel.pl. Архивирано из оригинала на датум 2014-11-02. Приступљено 2009-05-05. 
  43. ^ „Lublin - Rozkład jazdy pociągów PKP, autobusów PKS oraz komunikacji miejskiej dla miasta Lublin”. Rozklad.mortin.pl. Приступљено 2009-06-02. 
  44. ^ „Zarząd Transportu Miejskiego w Lublinie”. Ztm.lublin.eu. Приступљено 4. 3. 2022. 
  45. ^ „Statystyki”. Frekwencja zwiedzających. Państwowe Muzeum na Majdanku. 2011. Приступљено 2013-04-28. 
  46. ^ „The Reader”. IMDb.com. 30. 1. 2009. 
  47. ^ „Lublin, Lwów | miasto filmowe - Aktualności”. Film.lublin.eu. 2008-04-08. Приступљено 2009-07-08. 
  48. ^ „Lublin filmowy / lublin.eu - oficjalny portal miasta Lublin”. Lublin.eu. Приступљено 2021-07-26. 
  49. ^ „Lublin-Lubelski Serwis Informacyjny-lublin”. Lsi.lublin.pl. Приступљено 2009-05-05. 
  50. ^ „Teatr Lubelski”. Web.archive.org. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 18. 08. 2007. Приступљено 4. 3. 2022. 
  51. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-08. Приступљено 2016-07-04. 
  52. ^ „Filharmonia im. H. Wieniawskiego w Lublinie, filharmonia lubelska, filharmonia w Lublinie, orkiestra symfoniczna, koncerty, muzyka kameralna, zespoły :: Strona główna”. Filkarmonialubelska.pl. 
  53. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2006-02-23. Приступљено 2006-02-10. 
  54. ^ „Mayor of Lublin City / Lublin City Office”. Lublin.eu. Приступљено 2020-02-18. 
  55. ^ Council of Europe (2011). „Intercultural city: Lublin, Poland”. coe.int. Приступљено 22. 5. 2011. 
  56. ^ „Wyborcza.pl”. lublin.wyborcza.pl. Приступљено 2019-12-05. 
  57. ^ „Our European Youth Capital for 2023 is…. Lublin!”. European Youth Forum (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-27. 
  58. ^ „Poland: 16 pioneering cities commit to going above and beyond for local equality”. ccre.org. Приступљено 2021-11-16. 
  59. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Lublin's Partner and Friend Cities” [Lublin's Partner and Friend Cities]. Lublin.eu (на језику: пољски). Архивирано из оригинала на датум 2019-05-24. Приступљено 2018-12-05. 
  60. ^ Офіційний сайт міста Івано-Франківська. mvk.if.ua (на језику: украјински). Приступљено 7. 3. 2010. 
  61. ^ „Portrait of Münster: Die Partnerstädte”. Stadt Münster. Архивирано из оригинала на датум 2013-05-09. Приступљено 2013-08-07. 
  62. ^ „The Municipality of Lublin City”. Um.lublin.eu. 1992-10-01. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-23. Приступљено 2009-05-05. 
  63. ^ „Lublin's Partner and Friend Cities”. The Municipality of Lublin City. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2011. Приступљено 2. 7. 2009. 
  64. ^ „Lublin zrywa współpracę z Brześciem” (на језику: пољски). Приступљено 6. 3. 2022. 

Спољашње везеУреди