Лужница (област)

Не поистовећивати са Лужица.

Лужница је област у сливу реке Лужнице по којој је и добила име. Налази се на југоистоку Србије и обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу.

Река Лужница недалеко од села Грнчар

Рељеф је планински и дисециран долинама већег броја мањих токова. На више места развијен је процес ерозије. Лужничка котлина има надморску висину 470 - 520 m. Ову област окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Основна делатност у Лужничком крају је земљорадња али овај микрорегион спада у неразвијена подручја. Привредна средишта су: Бабушница и Љуберађа.

Због тешких услова живота и привређивања задњих година је изразито исељавање становништва у друге крајеве Србије.

Један од Лужничких специјалитета је Вурда који се у скорије време продаје индустријски пакован као Лужнички „крем сир са паприком“.

У Лужничком крају је пописом становништва из 2011. године забележен највећи пад броја становника у Србији[1].

ПоделаУреди

Иако Лужница није тачно административно обележена издвајају се два дела "Горња лужница" и "Доња Лужница" а "припадност" Лужници углавном постоји по предању народа па се свако ко води порекло из Лужнице у жаргону изјашњава: "Ја сам из Лужни'цу".

Насеља која припадају Лужничкој котлини:

Општина Бабушница:

Општина Бела Паланка:

ПоложајУреди

Лужница се налази на средокраћи између Пирота и Власотинца. Општински центар је Бабушница. Она има око 5000 становника, а цела општина нешто више од 15 хиљада становника. Општина Бабушница граничи се са општинама: Пирот, Бела Паланка, Гаџин Хан, Власотинце, Црна Трава и Димитровград, а са источне стране, у дужини од 18 км, са суседном државом Бугарском. Њена површина је 532 км2. Има 53 насеља. За пола века (од 1950. до 2000. године) број становника у овој општини се преполовио. Највише због миграције становништва из лужничких села у градове широм Србије (Београд, Обреновац, Алексинац, Зајечар, Ниш...), али и због “беле куге", која је захватила и Лужницу. У лужничким селима данас су, углавном, старачка домаћинства и - нежење, који су већ зашли у пету деценију живота.[2]

ИсторијаУреди

O прошлости Лужнице скоро да нема записа. Зна се да је у Лужници било Турака и хајдучије. O томе сведоче називи места (Идризова чесма, Кула, Кржалијско, Сулејманово...), али и предања. Зна се да је војводу Степу Степановића у Бабушници, пред кафаном “Црни врх" затекла вест о објави рата од стране Аустро–Угарске Краљевини Србији. Зна се да је војвода Мишић ноћио у кули од камена у Горњем Крњину. Зна се да је Александар I Карађорђевић боравио у Лужници. У селима Студена и Велико Боњинце сачувани су споменици подигнути њему у част. Бабушница је ослобођена од Турака 1878. године. Прва школа у Лужници је отворена у селу Драгинцу 1840. године.

У пећини између Големог и Малог Стола пронађена статуа римског императора Константина, која је, међутим, нестала. [3]

СтановништвоУреди

O пореклу Лужничана нема поузданих података. На основну народних предања, поред староседелаца, у Лужници има досељеника из: Знепоља (Бугарска), са Космета, из Северне Македоније и других делова Србије. Досељеници су били, углавном, бегунци од турског зулума. Иако са разних страна, време је учинило да Лужничани постоје као јединствен народ, претежно српске националности и православне вероисповести. вероисповести. Између већинског српског становништва и мањинског бугарског становништва није било проблема али само док влада мир. У ратовима, посебно првом и другом светском рату, било је озбиљних проблема јер су бугарски окупатори увек били упорни у доказивању да су Лужничани Бугари.

Галерија "Лужница"Уреди

Галерија "Етно мотиви"Уреди

РеференцеУреди

  1. ^ РТС: Нестајање лужничких села (22.11.2011), Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ Драгослав Манић Форски, Лужница : монографија у слици и речи, 2001, стр. 9
  3. ^ Драгослав Манић Форски, Лужница : монографија у слици и речи, 2001, стр. 15

ЛитератураУреди

  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница

Види јошУреди

Спољашње везеУреди