Лукавица (Источно Ново Сарајево)
насељено мјесто у граду Источно Сарајево, Република Српска, БиХ
Лукавица је насељено мјесто у општини Источно Ново Сарајево, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Лукавица укупно је пописано 7.597 лица.[1] На простору овог насељеног мјеста формиране су двије мјесне заједнице: МЗ Лукавица и МЗ Лукавица-Центар. У Лукавици је смјештен административни центар града Источно Сарајево, а ово насељено мјесто је и сједиште општине Источно Ново Сарајево.
Лукавица | |
|---|---|
 Спасовданска улица у Лукавици | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Источно Сарајево |
| Општина | Источно Ново Сарајево |
| Становништво | |
| — 2013. |  7.597 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 49′ 18″ С; 18° 22′ 06″ И / 43.82170° С; 18.36834° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 540 m |
  Лукавица Лукавица на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71123 |
| Позивни број | 057 |
Историја
уредиОд 1992. године и распада Југославије, Лукавица је била дио општине Српско Ново Сарајево, а од 2005. године, име општине је промијењено у Источно Ново Сарајево.
Становништво 1991.
уреди| Састав становништва – насеље Лукавица | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 7 785 (100,0%) | 1 848 (100,0%) | 1 400 (100,0%) | 1 178 (100,0%) | |||
| Срби | 7 440 (95,57%) | 1 353 (73,21%) | 1 137 (81,21%) | 1 004 (85,23%) | |||
| Хрвати | 91 (1,169%) | 19 (1,028%) | 37 (2,643%) | 73 (6,197%) | |||
| Роми | 74 (0,951%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 54 (0,694%) | – | – | – | |||
| Бошњаци | 39 (0,501%) | 370 (20,02%)1 | 95 (6,786%)1 | 86 (7,301%)1 | |||
| Остали | 19 (0,244%) | 59 (3,193%) | 10 (0,714%) | 5 (0,424%) | |||
| Босанци | 16 (0,206%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 15 (0,193%) | – | 22 (1,571%) | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 11 (0,141%) | – | – | – | |||
| Југословени | 8 (0,103%) | 47 (2,543%) | 94 (6,714%) | 4 (0,340%) | |||
| Непознато | 5 (0,064%) | – | – | – | |||
| Македонци | 4 (0,051%) | – | – | – | |||
| Словенци | 3 (0,039%) | – | 4 (0,286%) | 3 (0,255%) | |||
| Албанци | 2 (0,026%) | – | 1 (0,071%) | 3 (0,255%) | |||
| Украјинци | 2 (0,026%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 2 (0,026%) | – | – | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
уредиРеференце
уреди- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 10)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 5. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 5. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 5. 1. 2016.
