Луксембург (град)
Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, фр. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2021. има 128.514 становника[1].
Луксембург лукс. Lëtzebuerg | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Луксембург |
Округ | Округ Луксембург |
Кантон | Кантон Луксембург |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 128.514 |
— густина | 2.497,36 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И / 49.611389° С; 6.130833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 230-402 m |
Површина | 51,46 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Лиди Полфер |
Веб-сајт | |
vdl.lu |
Луксембург је важан финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).
УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.
Географија
уредиГрад се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².
Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.
Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.
Клима
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја града
уредиУ првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.
Становништво
уредиЛуксембург је град са свега 92 хиљаде становника.
Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.
Већина становника су католици.
Попис 15. фебруара 2010:
Националност | Популација | % |
---|---|---|
Луксембуржани | 35.534 | 46,34% |
Португалци | 12.565 | 16,38% |
Холанђани | 9.725 | 12,68% |
Французи | 6.558 | 8,55% |
Италијани | 5.052 | 6,59% |
Белгијанци | 2.803 | 3,66% |
Немци | 2.307 | 3,01% |
Срби | 2.144 | 2,80% |
Знаменитости
уреди- Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
- Градско утврђење
- Палата великог војводе
- Ратни споменик „Gëlle Fra“
- Манастир Нојминстер (Neumünster)
- Оружана палата
- Адолфов мост
- Градска кућа
Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.
У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.
Привреда
уредиОд времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).
Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Централна банка у Луксембургу
-
Луксембуршка башта
-
Луксембург
Референце
уреди- ^ „La Ville de Luxembourg composée à 70% d'étrangers”. Virgule (на језику: француски). 2022-01-19. Приступљено 2023-01-06.