Луси (аустралопитекус)

Аустралопитекус афаренсис АЛ 288-1 – „Луси”
Реконструкција Луси

Луси је познатији назив за фосил аустралопитекуса АЛ 288-1, који чини неколико стотина комада костију или 40% женског скелета врсте аустралопитекус афаренсиса. Луси је пронађена у новембру 1974. године. Њени остаци важе за једно од највећих археолошких открића у свету. Претпоставља се да је стара око 3,2 милиона година. Ово није ни први ни најстарији фосил, али је међу најпотпунијим, будући да је готово 40% скелетне грађе очувано. Сматра се да је Луси најстарији пронађени фосил одрасле жене.

ОткрићеУреди

У провинцији Афар у Етиопији палеонтолог са америчког Аризона Универзитета Доналд Јохансон (енгл. Donald Johanson) започео је ископавања још 1973. године, у околини села Хадар, које је познати археолошки локалитет. Овде је пронађена индивидуа АЛ 129-1, за коју се сматра да припада првим хоминидима који су ходали усправно. Пред крај прве сезоне ископавања, 24. новембра 1974. поред реке Аваш, Дон Јохансон је открио остатке хоминида АЛ 288-1, који је добио надимак Луси, по у то време веома популарној песми Битлса "Луси на небу са дијамантина" (енгл. "Lucy in the Sky with Diamonds").

КарактеристикеУреди

Луси је била тешка око 27 килограма, висока око једног метра, запремине мозга између 375 и 500 cm³ и ходала је усправно. Луси је „доказала“ да је човек прво проходао усправно, па тек онда развио велики мозак.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди