Лујо Адамовић
Лујо Адамовић (Ровињ, 31. јул 1864 — Дубровник, 19. јул 1935) био је српски ботаничар.
Лујо Адамовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. јул 1864. |
Место рођења | Ровињ, Аустријско царство[1] |
Датум смрти | 19. јул 1935.70 год.) ( |
Место смрти | Дубровник, Краљевина Југославија |
Биографија
уредиСтудирао је медицину у Бечу и природне науке у Београду и Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у Србији. После одбране доктората, од 1901. до 1905. године био је професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента.[2]
За време Првог светског рата био је управник Ботаничке баште у Београду.
Проучавао је флору и вегетацију Балканског и Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, Црне Горе, Бугарске и Далмације[3]. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку, на пример вегетацијске појмове псеудомакија и шибљак.
Његова најзначајнија дела су:
- О шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899);
- Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг, 1909);
- Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911);
- Фитогеографски положај и подела Италије.
Поред ових монографских објављивао је још многе стручне радове у научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.).
Као и његов претходник и узор Јосиф Панчић вршио је ботаничка путовања по земљи и даље. Да испита његову флору, 1890. године први се попео на Миџор, највиши врх Старе планине. Био је познат у целом свету, природњачка струка га је ценила и често цитирала. Поред теренских истраживања бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.
Отац му је био српски педагог и историчар Вицко Адамовић.
Извори
уреди- ^ O Rovinju – Povijest. На званичној веб-страни града. (језик: хрватски)
- ^ Татић, Будислав (1997). „Лујо Адамовић : (1864-1935)”. Живот и дело српских научника (на језику: српски): 209—234. ISSN 6175-0530.
- ^ „Adamović, Lujo - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-25.
Литература
уреди- Енциклопедија Југославије (А-Биз) - Југославенски лексикографски завод - Загреб 1980 год.
- Српска породична енциклопедија (А-Ар) - Народна књига и Политика - Београд 2006 год.