Луј Адолф Тјер

Луј Адолф Тјер (франц. Louis-Adolphe Thiers; Марсељ, 16. април 1797 — Сен Жермен ан Ле, 3. септембар 1877) био је француски државник и историчар, први председник Треће републике (1871 — 1873). Као министар унутрашњих послова спроводио је сурове репресалије 1834. против радника у Паризу и Лиону који су устали у заштиту својих права. Након фебруарске револуције 1848. био је вођа монархистичке партије у опозицији. У пруско-француском рату 1870. 1871. после пада Другог царства, Тјер је 17. фебруара 1871. постао председник владе; потписао је капитулацију Француске и у мају 1871. уговор о миру с Немачком. Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну ("Крвава недеља"). Од августа 1871. до маја 1873. био је председник Републике. Написао је историју француске револуције (Histoire de la Revolution Francoise, I-X t. Paris, 1823-27) и историју Конзулства и Царства (Histoire du Consulat et de l'Empire, I-XX t., Paris, 1845-69). Члан Француске академије постао је 1833, на позицији бр. 38. био је у периоду 1833-1877.

Луј Адолф Тјер
Луј Адолф Тјер
Биографија Датум рођења (1797-04-16)16. април 1797. Место рођења Марсељ  Француска Датум смрти 3. септембар 1877.(1877-09-03) (80 год.) Место смрти Сен Жермен ан Ле  Француска Религија Спиритуализам Универзитет Lycée Thiers Политичка партија Orléanist
Мандати 2. Председник Француске 31. август 1871 — 24. март 1873. Претходник Луј Наполеон Бонапарта Наследник Патрис Мак Маон Ко-принц Андоре 31. август 1871 — 24. март 1873. Претходник Луј Наполеон Бонапарта Наследник Патрис Мак Маон 20. Премијер Француске 1. март 1840 — 29. октобар 1840. Монарх Луј-Филип I Претходник Војвода од Далмације Наследник Војвода од Далмације

О њему је писао Карл Маркс: Грађански рат у Француској.