Луј Адолф Тјер (франц. Louis-Adolphe Thiers; Марсељ, 16. април 1797 — Сен Жермен ан Ле, 3. септембар 1877) био је француски државник и историчар, први председник Треће републике (1871 — 1873). Као министар унутрашњих послова спроводио је сурове репресалије 1834. против радника у Паризу и Лиону који су устали у заштиту својих права. Након фебруарске револуције 1848. био је вођа монархистичке партије у опозицији. У пруско-француском рату 1870. 1871. после пада Другог царства, Тјер је 17. фебруара 1871. постао председник владе; потписао је капитулацију Француске и у мају 1871. уговор о миру с Немачком. Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну ("Крвава недеља"). Од августа 1871. до маја 1873. био је председник Републике. Написао је историју француске револуције (Histoire de la Revolution Francoise, I-X t. Paris, 1823-27) и историју Конзулства и Царства (Histoire du Consulat et de l'Empire, I-XX t., Paris, 1845-69).
Члан Француске академије постао је 1833, на позицији бр. 38. био је у периоду 1833-1877.
Луј Адолф Тјер |
---|
 Луј Адолф Тјер |
|
|
О њему је писао Карл Маркс: Грађански рат у Француској.