Луј Барту
Жан Луј Барту (франц. Jean Louis Barthou; Олорон Сен Мари, 25. август 1862 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био француски адвокат, политичар и министар.
| Луј Барту | |
|---|---|
 Луј Барту | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. август 1862. |
| Место рођења | Олорон Сен Мари, Француска |
| Датум смрти | 9. октобар 1934. (72 год.) |
| Место смрти | Марсељ, Француска |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Democratic Republican Alliance |
Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.
Непосредно пред Први светски рат, године 1913. године постао је премијер Француске.
Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обавезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.
Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933, настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. године посетио престонице тих држава.
Погинуо је у пометњи која је настала након атентата у Марсељу 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром, у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности.[1] Атентат на краља Александра су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације уз подршку Мусолинијеве Италије и Хортијеве Мађарске. Луј Барту је страдао од стране француског полицајца који га је устрелио у пометњи насталој након убиства краља Александра, што су француске власти заташкале. Према балистичком извештају атентата, који је јавности постао доступан 1974. Бартуа је усмртило зрно 8 mm, испаљено из револвера М1892 – службеног оружја француске полиције.[2]
Био је главна личност иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.
Истакао се као писац (студије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. године постао члан Француске академије.[3]
Смедеревско пристаниште је недуго након атентата било названо Пристаниште Луја Бартуа.[4] На Калемегдану, прекопута француског посланства, 26. маја 1935. засађен је "Бартуов храст".[5]
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ „The assassination of King Alexander I of Yugoslavia, 1934”. Rare Historical Photos (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ Богдановић, Бранко. „Још има тајни о атентату у Марсељу”. Politika Online. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Young 2014 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFYoung2014 (help)
- ^ "Политика", 30. окт. 1934
- ^ "Политика", 26. мај 1935
Литература Уреди
- Young, R (2014). Power and Pleasure : Louis Barthou and the Third French Republic. McGill-Queen's University Press. ISBN 9780773563094. OCLC 951201248.
- Young, R (2014). Power and Pleasure : Louis Barthou and the Third French Republic. McGill-Queen's University Press. ISBN 9780773563094. OCLC 951201248.
Спољашње везе Уреди
- Бартуов гроб
- Текст др. Радована Самарџића унив. проф. Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980 књига прва pp. 514.
