Луј I Фландријски
Луј I Фландријски (фр. Louis, [1]; 1304, Невер - 26. август 1346, Креси ан Понтје) је био гроф Фландрије, Ретела и Невера (1322—1346) и син фландријског војводе Роберта III и његове супруге Жане Ретелске из династије Дампјер.
| Луј I Фландријски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1304. |
| Место рођења | Невер, |
| Датум смрти | 26. август 1346. (41/42 год.) |
| Место смрти | Креси ан Понтје, |
| Породица | |
| Супружник | Маргарет I Бургундска |
| Потомство | Луј II Фландријски |
| Родитељи | Луј I, гроф Невера Жана, горфица Ретела |
| Династија | Дампјер |
| Претходник | Роберт III Фландријски |
| Наследник | Луј II Фландријски |
Биографија
уредиСамо годину дана по његовог ступања на власт, усталасали су се сељаци у западној Фландрији. Тај устанак, који се дуго отегао, почео је због претераног пореског оптерећења и ускоро израстао у општи покрет против феудалаца и цркве. Сељаци су почели да одбијају плаћање десетка и да захтевају да се жито које припада манастирима подели сиротињи. Пљачкали су и палили племићке замкове, убијали феудалце који би им допали шака, пустошили опатије и цркве. Карактеристична црта овог покрета била је и та што су му пришли и велики градови као Бриж и Ипр — у почетку само градска сиротиња, а затим и владајуће групе у градовима [2]. Фландрији је претила опасност да је освоји француски краљ. Жестока унутрашња борба која је непрекидно вођена стварала је сталне поводе за мешање француског краља у фландријске ствари [3]. Луј је био приморан да позове у помоћ новог француског краља против побуњених сељака и градова [2][3]. Филип VI Валоа указао му је ту помоћ, и француски су ритери, 1328. године, разбили у бици код Касела одреде фландријских устаника [2][3][4]. Угушивање устанка било је праћено конфискацијама и масовним погубљењима. Бунтовни градови били су лишени својих привилегија.
Француско мешање у фландријске ствари довело је до смањивања градских слобода, што је изазвало страшну огорченост фландриских комуна и против грофа и против Француза [3]. Поред тога Фландрија је била и главно тржиште за енглеску вуну, а царине на извоз вуне представљале су значајан део прихода енглеског краља [5]. Због тога он никако није желео да француски краљ загосподари Фландријом, што би му омогућило да омета трговину вуном кад год пожели [6]. Тако, пошто је француски краљ подржао богате трговце, енглески краљ се ставио на страну занатлија [3][6], са којима је имао многобројне економске везе.
Године 1336. Луј је под притиском Француске наредио да се похапсе енглески трговци који се налазе у Фландрији. То је одмах изазвало енглеског краља Едварда III да одговори репресалијама, да нареди хапшење фландријских трговаца у Енглеској и да забрани извоз вуне из Енглеске у Фландрију. Та је мера имала за последицу затварање читавог низа радионица, пропадање мноштва сукнара и незапосленост широке масе калфи, које су сада морале да лутају земљом и да просјаче. Тада су фландријске занатлије, на челу с крупним ганским сукнаром Јаковом Артевелдом 1338. године, похитали да се споразумеју са Енглезима.
Савез с богатим фландријским градовима обезбедио је Едварду III велика новчана средства [3].
У време Лујеве владавине, Млечани почињу да шаљу галије у Фландрију [7].
Луј је погинуо у борби са Енглезима код Кресија, 16. августа 1346. године, у покушају да енглеског краља Едварда III спречи да стигне до својих савезника у Фландрији [8].
Породично стабло
уреди| 16. William II of Dampierre | ||||||||||||||||
| 8. Ги Фландријски | ||||||||||||||||
| 17. Маргарита II Фландријска | ||||||||||||||||
| 4. Robert III, Count of Flanders | ||||||||||||||||
| 18. Robert VII, Lord of Béthune | ||||||||||||||||
| 9. Matilda of Béthune | ||||||||||||||||
| 19. Elisabeth of Morialmez | ||||||||||||||||
| 2. Louis I, Count of Nevers | ||||||||||||||||
| 20. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
| 10. Odo, Count of Nevers | ||||||||||||||||
| 21. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
| 5. Yolande II, Countess of Nevers | ||||||||||||||||
| 22. Archambaud IX of Bourbon | ||||||||||||||||
| 11. Matilda II, Countess of Nevers | ||||||||||||||||
| 23. Yolande I, Countess of Nevers | ||||||||||||||||
| 1. Луј I Фландријски | ||||||||||||||||
| 24. Иго II Ретел | ||||||||||||||||
| 12. Manasses V, Count of Rethel | ||||||||||||||||
| 25. Felicitas of Broyes | ||||||||||||||||
| 6. Иго IV Ретел | ||||||||||||||||
| 26. Gérard II d'Écry | ||||||||||||||||
| 13. Elizabeth d'Écry | ||||||||||||||||
| 27. Felicitas | ||||||||||||||||
| 3. Joan, Countess of Rethel | ||||||||||||||||
| 28. Henri IV, Count of Grandpré | ||||||||||||||||
| 14. Henri V, Count of Grandpré | ||||||||||||||||
| 29. Marie de Garlande | ||||||||||||||||
| 7. Isabelle de Grandpré | ||||||||||||||||
| 30. Erard of Brienne-Ramerupt | ||||||||||||||||
| 15. Isabeau de Brienne | ||||||||||||||||
| 31. Филипа од Шампање | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ Пејнтер 1997, стр. 578.
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 241.
- ^ а б в г д ђ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 373.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 373-374.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 374.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 260.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 383.
Литература
уреди- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
