Јастреб шишмишар
Јастреб шишмишар или луња шишмишар (Macheiramphus alcinus) је врста птице грабљивице из породице јастребова, једина је врста монотипичног рода Macheiramphus. Насељава Субсахарску Африку, Југоисточну Азију и Нову Гвинеју. Главни плен су му шишмиши (слепи мишеви), којима дугује своје име.[2]
| Јастреб шишмишар | |
|---|---|
| |
| Macheiramphus alcinus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Accipitriformes |
| Породица: | Accipitridae |
| Род: | Macheiramphus Bonaparte, 1850 |
| Врста: | M. alcinus
|
| Биномно име | |
| Macheiramphus alcinus Bonaparte, 1850
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Распрострањеност подврста: M. a. andersonii M. a. alcinus M. a. papuanus
| |
| Синоними | |
| |
Опис уреди
Јастреб шишмишар је витка птица грабљивица, средње величине, која у просеку достиже дужину од 45 cm. Он има дуга крила и у лету подсећа на сокола. Перје одрасле јединке је скоро у потпуности тамносмеђе или црно, само на грлу и грудима има бело перје, а има и беле капке. Младунци су прошарано смеђи и имају више белог перја него одрасли.
Понашање уреди
Лов уреди
Шишмиши су главни плен јастреба шишмишара, али он такође лови и мале птице, као што су ласте, чиопе и легњеви, а лови чак и инсекте. Плен успева да улови захваљујући свом брзом лету. Успешност лова је 49,3%. Једном кад је ухваћен, слепи миш брзо буде докрајчен, а још увек није познат тачан начин на који га јастреб шишмишар убија. Он веома брзо гута шишмиша, који за само 6 секунди након хватања доспева до стомака.[3]
Јастреб шишмишар је ноћна птица, која лови у сумрак. Храни се у лету и свој плен гута цео. Овај начин исхране је довео до развоја веома великог усног отвора, који је у односу на величину тела највећи међу птицама грабљивицама, и сличнији је оном који имају птице инсектоједи, као што су ласте, чиопе и легњеви.[4]
Размножавање уреди
Удварање укључује многе ваздушне акробације. Гнездо гради од грања, које скупља у лету. Пречник гнезда је 90 cm, а дубина 30 cm.[5] Женка сама лежи на јајима. Мужјак јој често доноси храну. Отприлике месец дана након почетка инкубације, птићи се излежу из јаја, а оба родитеља хране младунце. Око 30–45 дана након излегања, младунци напуштају гнездо. Јастреб шишмишар усклађује време свог гнежђења са размножавањем шишмиша, због тога што су летаргичне трудне женке и млади неискусни шишмиши, који тек уче да лете, лак плен.[6]
Етимологија уреди
Научно име рода је кованица грчких речи makhaira (грч. μαχαιρα), што значи нож; и rhamphos (грч. ῥαμφος), што значи кљун. Епитет врсте alcinus, значи налик њорки, изведен је од Линеовог рода Alca, који такође има везе са танким кљуном јастреба шишмишара.[7]
Угроженост уреди
Због свог великог ареала и релативно стабилне популације, јастреб шишмишар има статус врсте која није угрожена на IUCN-овој црвеној листи.[1] Међутим, неке локалне популације су угрожене, у Јужноафричкој Републици, на пример, има статус угрожене врсте.
Извори уреди
- ^ а б BirdLife International (2016). „Macheiramphus alcinus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 17. 12. 2019.
- ^ Mikula, P., Morelli, F., Lučan, R. K., Jones, D. N., & Tryjanowski, P. (2016). Bats as prey of diurnal birds: a global perspective. Mammal Review.
- ^ Black, H. L.; Howard, G.; Stjernstedt, R. (1979). „Observations on the Feeding Behavior of the Bat Hawk (Macheiromphus alcinus)”. Biotropica. 11 (1): 18—21. JSTOR 2388165. doi:10.2307/2388165.
- ^ Jones, Landon R.; Black, Hal L.; White, Clayton M. (2012). „Evidence for Convergent Evolution in Gape Morphology of the Bat Hawk (Macheiramphus alcinus) with Swifts, Swallows, and Goatsuckers”. Biotropica. 44 (3): 386—393. JSTOR 41496010.
- ^ The Hawk Conservancy Trust (1996-2007). Bat Hawk. Retrieved 16. 4. 2007, from http://www.hawk-conservancy.org/priors/bathawk.shtml
- ^ Hartley, R; Hustler, K (1993). „A less‐than‐annual breeding cycle in a pair of African Bat Hawks Machaeramphus alcinus”.
- ^ Jobling, James A. (2014). „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 31. 10. 2014. See entries Machieramphus and alcinus.
Спољашње везе уреди
